Pregled stampe

P>NIN, 3. februar

pise: SLOBODAN IKONIC

Zasto sam otisao

Gaso Knezevic

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, koji je u znak protesta zbog izbora Vojislava Seselja za profesora na istom fakultetu dao otkaz, kaze da ova vlast pokazuje znake ocajanja i da joj je, izgleda, jedini cilj da stvori jednoumne organizacije

Poslednji u nizu dogadjaja na Pravnom fakultetu u Beogradu je otkaz vanrednog profesora dr Gase Knezevica. Za razliku od prethodnih slucajeva, kada su profesori ovog fakulteta bili otpustani ili primorani na odlazak, profesor Knezevic je sam podneo otkaz na mesto profesora Medjunarodnog privatnog prava, kao gest neslaganja sa izborom potpredsednika Vlade Srbije i lidera Srpske radikalne stranke dr Vojislava Seselja za redovnog profesora Pravnog fakulteta. U razgovoru za NIN, Knezevic, pored izbora novog profesora kao povoda za otkaz, objasnjava trenutno stanje na Pravnom fakultetu i Univerzitetu uopste, kao glavnom razlogu svog gesta.

- Seseljev dolazak je zapravo bio poslednja kap u casi koja se punila od donosenja Zakona o univerzitetu Republike Srbije. Za godinu i po, koju su, sto bi rekao Pekic, "pojeli skakavci", na Fakultetu je zavladala jedna mucna atmosfera. Studenti su izgubili volju za bilo sta drugo osim da dobiju neki novi rok za ispite i da se sto pre oslobode bede koja se zove fakultet. U fakultetskoj administraciji atmosfera je mracna, zavladala je neka vrsta straha. Kada, s jedne strane, imate takvu atmosferu a, s druge, dovodjenje na fakultet jedne osobe kojoj po njegovom profilu nije mesto na fakultetu, ne ostaje vam nista drugo nego da podvucete crtu.

Slicno je bilo i na Filoloskom fakultetu dok je dekan bio Radmilo Marojevic. Ide li dekan Pravnog fakulteta Oliver Antic njegovim stopama?

– Dogadjaji poslednjih godina pokazuju da je njega usisala crna rupa. Svoj konzervativizam je pokazao jos u vreme prvih studentskih demonstracija kada je bio protiv njih. Njegov mentalni sklop mu ne dozvoljava da se uklopi u bilo sta sto ima liberalno u sebi i to ga eliminise sa spiska ljudi koji su za evolutivnu naprednu misao. Iz njega izlaze neki elementi zla. U istoriji fakulteta nijedan dekan nije otpustio osmoro ljudi.

Izgleda da je poprilicno izmenio i zivot na Fakultetu.

– Apsolutno. Ustrojstvo fakulteta je sada suprotno ili razlicito od onoga sto je nekada bilo. Pored niza javnih tela kroz koja su se propustale informacije, odvijale diskusije i suceljavala misljenja, sa donosenjem Zakona o univerzitetu formirali smo i jedan ad hok forum ciji zadatak je bio proucavanje stanja do koga je doveo novi zakon. Moram pomenuti ime profesora Zorana Tomica koji je dao izvanredan naucni tekst o znacaju i konsekvencama primene Zakona o univerzitetu. Ta, apsolutno pravna, analiza je pokazala da su konsekvence na vanpravnom ali i na pravnom terenu nesagledive. Bio je to poslednji pokusaj da se na fakultetu sprovede argumentovana pravna analiza ovog zakona.

Znaci li to da se pravi naucni rad odvija na nekom drugom mestu?

– On se nalazi u okviru nekoliko nevladinih organizacija u Beogradu. To je, pre svega, Alternativna obrazovna mreza koja odrzava kurseve za studente zavrsnih godina studija drustvenih nauka i poslediplomaca. Zatim, Centar za unapredjenje pravnih studija, Beogradski centar za ljudska prava... To su sredine u okviru kojih se odvija pravi pravnicki zivot.

Pravni fakultet u Beogradu je bio ugledna naucno-nastavna institucija, poznata i van nasih granica. U kojoj meri je taj rejting ugrozen?

– Moram reci da je Pravni fakultet na najnizem nivou za poslednjih trideset godina koje ja pamtim. Ne mozete imati rejting ako izbacujete ljude. Jer, sliku, imidz prave imena koja su na fakultetu. Imidz ovog fakulteta vise nema ko da pravi. Ima postenih i casnih radnika i dobrih profesora, ali je izvestan broj velikih imena, nazalost, izbacen. To nije novost za ovu sredinu. Prvi na udaru nove vlasti, u ovih poslednjih desetak godina, bio je profesor Tibor Varadi. Njega je dekan... Milkov, tada a i sada nepoznato naucno ime, izbacio sa fakulteta zbog angazmana na Centralnom evropskom univerzitetu. Svetski univerziteti kupuju imena a mi se svojih odricemo.

Koje su posledice zbog tako loseg rejtinga i naucnog nivoa Beogradskog univerziteta, samim tim i Pravnog fakulteta?

– Medjunarodna rektorska konferencija je dovela u pitanje nase diplome. Inostranstvo je zainteresovano za Alternativnu mrezu dok je interesovanje za regularni fakultet potpuno prestalo.

Da li se na taj nacin anuliraju sankcije koje su uvek pogadjale one koji su najmanje krivi?

– Svi ti ljudi koji uvode sankcije traze paralelni put za pustanje ventila. Oni su svesni da obrazovni proces mora da se odvija, da je kontakt neophodan za razvoj svake nauke pa i pravne. Oni nisu digli ruke od nas, ali za sada njihova paznja je usmerena na alternativne oblike rada.

I pre su vlasti bile u sukobu sa Univerzitetom ali nikada u ovolikoj meri.

– Bez obzira da li ga je vlast napadala ili ostavljala na miru, Univerzitet je sve donedavno imao kontinuitet. Iako je na njemu bilo ljudi i na vlasti i u opoziciji, bio je dokaz da je suzivot moguc jer je funkcionisao u naucno-nastavnom smislu. Ova vlast pokazuje, nazalost, znake ocajanja jer joj je jedini cilj da stvori jednoumne organizacije, pa i jednoumni univerzitet. Sastav koji je primljen u poslednjih deset godina cine ljudi koji pripadaju jednom politickom miljeu.

Rigidnim i nakaradnim zakonom vlast je prvo oterala neke profesore sa Univerziteta. Sada na njihova mesta dovodi svoje ljude. Koliko u tome, pored puke dominacije, ima i politike, koje, kako svi govore, na Univerzitetu ne bi trebalo da bude?

– Nasa sadasnja vlast je, koliko se secam, donela neku odluku - ne znam u kojoj formi - kojom je zabranjen politicki zivot na Univerzitetu, da bi odmah potom bio formiran Univerzitetski komitet JUL-a. Dakle, cilj vlasti je jasan. Izbaciti politiku sa Univerziteta i upravo politikom, ali svojom, zavladati Univezitetom. Struktura prijema je kasnije isla u tom smeru. Seselj je samo "slag na torti". Novi clanovi su pripadnici SPS-a ili JUL-a, sada, evo, i radikala.

Da li se u istoriji Univerziteta dogodilo da jedan potpredsednik vlade predlaze za profesora i pise referat za drugog potpredsednika vlade? - To se zaista nikada nije dogodilo. Izbor Seselja je ruzna slika o fakultetu.

Izgleda da ce posle Vojislava Seselja biti jos novih profesora. Pominje se ime Nikole Poplasena, bivseg predsednika Republike Srpske i lidera bosanskih radikala.

– Ocekujem, osim Poplasena, i Aleksandra Vucica. Zasto da ne. On je, koliko znam, bio odlican student prava i ispunjava formalne uslove. Zasto da nemamo jos jednog pripravnika koji je istovremeno na mestu ministra? Spoj javnog rada - mislim na drzavne sluzbenike - i univerzitetskog rada sada je veoma omiljen. Imate Milovana Bojica na Medicinskom, Ratka Markovica na Pravnom... On je, doduse, poceo na Univerzitetu pa je onda presao u drzavne sluzbenike. Medjutim, sada je moderan obrnuti put. Od drzavnog sluzbenika ka Univerzitetu.

Za razliku od drugih, Pravni fakultet je specificna institucija jer obrazuje ljude za profesiju u kojoj treba da budu nepristrasni i objektivni. Rusi li se na ovaj nacin ugled i ozbiljnost buducih pravnika?

– Rusi u ocima insajdera, ljudi koji znaju unutrasnjost dogadjanja. Na srecu, ne rusi u ocima autsajdera. A i studenti su autsajderi. Oni su spoljni posmatraci unutrasnjih dogadjanja. Insajder bi svasta mogao da isprica. Autsajder mnogo manje. U krajnjoj liniji, tu istoriju ce vise pisati autsajderi.

Da li tu lezi razlog sto su studenti na pocetku skolske godine posetu potpredsednika vlade Seselja pozdravili aplauzom, da bi, prilikom dodela diploma, njegovo prisustvo izvizdali?

– Cujem da je doslo do promene raspolozenja. Verujem da se radi o spontanoj reakciji, koja je meni draga.

Ne cini li vam se da ste ovim licnim gestom mozda ostetili studente? Oni su vec liseni izvesnog broja izvanrednih profesora, sada ostaju i bez vas.

- I mene je mucilo to pitanje. Ono jeste pravo i svaki drugi moj student imao bi pravo da mi ga postavi. Medju svojim studentima sam napravio anoniman test evaluacije svog rada i veoma sam zadovoljan rezultatom. Posto sam tesko podneo njihovu evaluaciju dugo sam razmisljao i ipak shvatio da je moj jedini put, put odlaska. U ovako zaostrenim i polarizovanim prilikama moj unutrasnji doprinos bio bi nemerljivo mali u odnosu na ono sto je potrebno za iskrene promene odnosa na Univerzitetu.

Reklo bi se da novopostavljene profesore ne muce takve dileme. Naprotiv, osecaju se komotno i zadovoljno.

- Ti ljudi koji dolaze na Univerzitet misle da su se uhlebili. Ako je, naime, njihova ideja vodilja: vlast se moze promeniti, ali ja cu zadrzati posao na Univerzitetu, varaju se grdno. Prva reakcija nove vlasti bice revizija svih odluka koje su donete na osnovu Zakona o informisanju i Zakona o univerzitetu, jer su to dva kamena zakona u nasem zivotu. Bice to veliki izazov i za novu vlast jer su upravo ovi zakoni orudje koje im omogucuje beskrajnu odbranu sopstvenih pozicija. Tesko je pak poverovati da ce bilo koja nova vlast graditi jednoumno drustvo, poput ove sadasnje. Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu

"Danas", 7. februar

Autor: Natasa Kandic

FOND ZA HUMANITARNO PRAVO: LEKCIJA IZ ORAHOVCA

Amnestija zlocina

Srbi u Orahovcu zive u dubokom strahu da im svaki korak ka centru, nekada zajednickog grada, preti smrcu

Odgovornost za nasilje prema pripadnicima manjina

Na primeru Orahovca, medjunarodna zajednica, Unmik, OEBS i Kfor, su otvoreno podrzali nasilje OVK i njene kriterijume: "Svaki Srbin je ratni zlocinac" i "Albanci imaju moralno pravo da optuze, izreknu i izvrse kaznu". Iako najvisi medjunarodni predstavnici na Kosovu, ukljucujuci glavnog administratora Bernara Kusnera, nikada nisu propustili da osude svako pojedinacno ubistvo Srbina, Roma ili Muslimana, oni isto tako nisu propustili da kazu da medjunarodna zajednica veoma dobro razume zasto je pocinjeno ubistvo, i da zbog toga mole pocinioce i celu albansku zajednicu da oprosti i zaboravi. Tako je nedelo - ubistvo, nestanak, nasilno iseljavanje iz stana ili kaznjavanje zbog koriscenja srpskog jezika - dobilo znacenje duboke emocionalne reakcije pripadnika albanske etnicke zajednice na desetogodisnju represiju srpskih vlasti, i time izuzeto od kaznjivosti. U kontekstu takvog tumacenja etnickog nasilja, medjunarodna zajednica je amnestirala svaki zlocin prema pripadnicima manjina.

Srbija: Hapsenje osumnjicenih za ubistvo Albanaca

Petnaestog juna 1999. godine u Srbiji je uhapsen dobrovoljac Vojske Jugoslavije, Igor Radocaj (31) iz Republike Srpske, zbog sumnje da je 11. juna u Orahovcu ubio dvojicu Albanaca, Ismaila Bekerija i Hidajeta Cenu, i od njih ukrao 400 nemackih maraka i 1.500. jugoslovenskih dinara. Povodom njegovog pritvaranja nekoliko desetina dobrovoljaca je protestovalo ispred zgrade Okruznog suda u Nisu, 12. avgusta 1999. godine, zahtevajuci njegovo oslobadjanje. Prema recima ovih doborovoljaca, koje su preneli beogradski mediji, Radocaj je bio pripadnik jedinice dobrovoljaca od 70 pripadnika iz Srbije, Makedonije, Bugarske, Republike Srpske, Rusije, Italije i Francuske, koji su ratovali na Kosovu. Nema podataka da li je protiv Igora Radocaja podignuta optuznica. Desetog novembra 1999. godine Okruzno javno tuzilastvo u Pozarevcu podiglo je optuznicu protiv Bobana Petrovica (32) iz sela Velika Hoca kod Orahovca, pripadnika rezervnog sastava policije u Orahovcu, zbog toga sto je 9. maja, na mestu Ria, izmedju Orahovca i Velike Hoce, ubio Ismaila Durgutija (60), kojeg su prethodno pretukli pripadnici Vojske Jugoslavije. Za ubistvo u pokusaju je optuzen Djorde Simic, redovni policajac, od koga je Petkovic uzeo sluzbeni pistolj i njime usmrtio Durgutija. Boban Petrovic je optuzen i za ubistvo Sefkije i Sezaria Miftari, ispred njihove kuce u Orahovcu. Sudjenje jos uvek nije zakazano.

Buducnost orahovackih Srba

Srbi u Orahovcu zive u dubokom strahu da im svaki korak ka centru nekadasnjeg zajednickog grada preti smrcu. Nekadasnji direktori i politicki funkcioneri presli su u Srbiju, i odatle "hrabre" orahovacke Srbe da ostanu. Medju preostalim ima ljudi koji cekaju konvoj da odu, ali ima i ljudi koji se bore za opstanak porodice. Otvaranjem skole, uz pomoc Unmik, u koju ide oko 200 dece od prvog do osmog razreda osnovne skole, orahovacki Srbi su dobili prvu socijalno-kulturnu ustanovu. Uspostavljena autobuska linija Orahovac-Mitrovica, jednom nedeljno, uz pomoc Kfora, daje im mogucnost da odu, ukoliko se ne nalaze na listi navodnih ratnih zlocinaca, i slobodno se vrate svojim kucama. U ime dobre volje, dogovarali su se da neko od Srba iz Orahovca podje u obilazak zatvora u Srbiji i o tome obavesti lokalnu javnost. U medjuvremenu, 5. januara Okruzni sud u Pozarevcu oslobodio je 10 orahovackih Albanaca, koji su u zatvoru, bez ikakvog sudskog postupka proveli 17 meseci. Srbi koji se bore da prezive ne kriju da su srpske snage pocinile zlocine prema orahovackim Albancima. Ne kriju ni sram zbog ponizenja kojim su Albanci bili izlozeni tokom NATO bombardovanja. Vojne i policijske vlasti zabranjivale su Srbima da Albancima prodaju hleb ili brasno. Mnogi su to krisom radili. Orahovacki Srbi pored pravoslavne crkve traze pravdu: "Neka glasine i prijave ratnih zlocinaca zameni zakon, jednak za sve".