Beograd izbliza: Zavirili smo u unutrašnjost Sava centra – spoj modernog i tradicionalnog

Sava centar je kompleks namenjen kongresnim, kulturnim i poslovnim aktivnostima, lociran u Beogradu, glavnom gradu Srbije. Ovaj objekat se ističe kao najveći kongresni prostor u zemlji i jugoistočnoj Evropi. Naročito je poznat po "Plavoj dvorani" koja može primiti do 3.800 posetilaca.

Na tenderu koji je raspisao Grad Beograd, vlasništvo nad Sava centrom od decembra 2020. godine preuzima Delta Holding za 17,5 miliona evra, nakon čega je usledila rekonstrukcija ovog objekta.

Kako su za B92.net od samog početka procesa preuređenja govorili čelni ljudi Delta Holdinga, njihova ideja je bila da pored revitalizacije I modernizacije ovog objekta zadrže I njegove dobro poznate kvalitete, čime se postigao spoj novog i tradicionalnog.

Evropskim kongresom o ishrani otvoren obnovljeni centar Sava

Foto: B92.net/G.L.

Kako su objasnili učesnici kongresa, cilj ovog skupa bio je da približi nauku i praksu, odnosno da naučna istraživanja o ishrani učini upotrebljivim za postizanje ciljeva održivog razvoja i rešavanja važnih zdravstvenih izazova koji proističu iz načina ishrane.

"Organizatori skupa su Federacija evropskih udruženja za ishranu (FENS) i Društvo za ishranu Srbije. Očekujemo zaista uspešan događaj, jer smo kao organizatori pripremili izuzetno bogat i raznovrstan stručni program, dok su domaćini iz Sava Centra omogućili vrhunske uslove za boravak i rad velikog broja delegata", kazala je prof. dr Slađana Šobajić, dekan Farmaceutskog fakulteta i predsednica 14. Evropskog kongresa o ishrani.

Foto: B92.net/G.L.

Početak rada kongresno-poslovnog dela Sava Centra u utorak su ozvaničili generalna direktorka Sava Centra, Kristina Milinčić i direktor Kongresnog biroa Srbije, Dušan Borovčanin.

Čelnom čoveku nacionalne kongresne organizacije svečano je uručena fotografija Sava Centra sa simbolom Beogradskog pobednika i željom da se Beograd ponovo vrati na svetsku mapu velikih kongresnih događaja.

"Otvaranje Sava Centra predstavlja početak nove ere za Srbiju kao destinaciju. Celo naše društvo može da očekuje značajne koristi zbog činjenice da jedan od simbola grada ponovo radi. Ta dobit je ekonomska, ali i dobit od razmene znanja, od dolaska vodećih svetskih eksperata, koji će otvoriti nove prostore našim profesionalcima u gotovo svim oblastima rada", izjavio je Dušan Borovčanin, direktor Kongresnog biroa Srbije.

Kako je tekla rekonstrukcija Sava centra?

Foto: B92.net/G.L.

Sava Centar je 2020. godine ušao je u novu eru postojanja, a izuzetno obimna rekonstrukcija vredna više od 100 miliona evra bliži se kraju. Kako su za naš portal rekli iz Delta Holdinga, u okviru rekonstrukcije, u skladu sa zaštićenim statusom Sava Centra, velika pažnja je posvećena očuvanju izvornog arhitektonskog jezika i namene.

Rekonstrukcija Sava Centra odvija se u dve faze, a to prati dinamiku kojom je građen 1977. i 1978. godine. Nakon što je otvoren kongresno-poslovni deo, nastavlja se obnova čuvene Plave dvorane, poznate po brojim koncertima, koja će primiti prve goste na leto 2024. godine.

Foto: B92.net/G.L.

Osim kongresnog dela koji je otvoren, tu si i poslovni i šoping delovi koji se prostiru na 30.000 kvadratnih metara. Na ovaj način Sava Centar, koji je svojom arhitekturom spojen sa hotelom Crowne plaza, predstavlja jedinstvenu celinu u kojoj posetioci imaju sve pod jednim krovom.

U Sava centru se sada nalazi 46 sala u odnosu na nekadašnjih 16. Sale su moderne i tehnološki opremljene, fleksibilne u smislu kapaciteta, što znači da većina sala ima pomerljive zidove koji se, dakle, mogu pomerati, pregrađivati i spajati po potrebi.

Baš kao nekada

Foto: B92.net/G.L.

Zamenjene su instalacije, oprema, staklena fasada, uvedeni su potpuno novi multimedijalni sadržaji i sadržaji za komunikaciju. Betonskim površinama život su ponovo udahnuli zelenilo i dnevno osvetljenje, baš kao nekada.

Obnovljeni centar je energetski efikasna zgrada u skladu sa najsavremenijim standardima bezbednosti i održivosti.

Četiri decenije Sava centra

Foto: B92.net/G.L.

Sava centar je imao čast da u protekle četiri decenije ugosti više od 10 miliona posetilaca i bude domaćin čak 8.000 skupova i 20.000 manifestacija.

Sedamdesete su svojim arhitektonskim potezima postavile temelje današnjeg simbola Beograda koji nastavlja da bude nosilac snage našeg društva.

Radovi na izgradnji Sava centra su počeli u aprilu 1976. godine prema projektu arhitekte Stojana Maksimovića, a otvoren je od strane tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita, pred značajnu konferenciju KEBS-a (današnji OEBS) u maju 1977. godine.

Tadašnja Jugoslavija je 1976. godine odabrana da naredne godine bude domaćin pomenutog samita Konferencije za evropsku bezbedost i saradnju. Ali u Beogradu u tom trenutku nije postojao prostor adekvatne veličine i opremljenosti za organizaciju takvog događaja. Novoizgrađeni Sava centar se tada nakon zvaničnog otvaranja i prve održane konferencije našao u centru pažnje.

Već u prvim mesecima rada postao je mesto okupljanja mnogih delegata, državnih zvaničnika i poznatih ličnosti.

Robert Maknamara, Hua Guofeng, Helmut Šmit, Bruno Krajski, Ahmet Seku Ture su samo neka od poznatih i uglednih lica koja su koračala holovima Sava centra. Impresionirani najvećim kogresnim centrom u ovom delu Evrope, širili su svoja zapažanja i utiske širom sveta.

Spoj novog i očuvanje tradicije

Foto: B92.net/G.L.

Iako je Sava centar prepoznatljivo - neprepoznatljivog izgleda, u njemu su sačuvana obeležja, koja su mnogima, od prvih dana izgradnje ovog zdanja, pa sve do danas, ostala u lepom sećanju.

Određeni simboli su sačuvani u potpunosti kakvi su I bili, a pojedini su mrvicu osveženi ili potpuno izmenjeni, ali čuvaju onu dušu od pre 40 godina.

Tako je poznati totem Sava centra dobio novi izgled. Sada ga krasi redizajnirani logo, delo priznatog dizajnera Slavimira Stojanovića Futra. On sada predstavlja susret slavne prošlosti i svetle budućnosti na jednom mestu.

Šare i istorijski sat

Foto: Profimedia

Svako ko je kročio u kongresnu salu, nije mogao a da ne primeti šarenolikost preko celog zida, koja svojim bojama krasi ovaj prostor.

U pitanju su tapiserije Nadežde Bulajić i Mirjane Morače. Zbog svojih veličanstvenih dimenzija ova umetnička dela nisu mogla da budu premeštena tokom radova, i zato su sve vreme pažljivo čuvana od strane stručnjaka Muzeja grada Beograda.

Sledeći je istorijski sat, koji je nastavio da prikazuje vreme u nekoliko svetskih gradova, pružajući jedinstvenu sliku registracionog dela Sava centra.