Briselska poruka "lošim momcima" Evrope

Opisana kao aktivistkinja za ljudska prava, učesnica protesta koji su zahtevali odgovor na pitanje ko je naredio i izvršio ubistvo novinara Jana Kucijaka i njegove verenice, 45-godišnjakinja je na nedavnim predsedničkim izborima odnela pobedu.

“Čaputova zagovara takozvanu progresivnu politiku, levo-liberalne reforme čiji podržavaoci već dugo pokušavaju da se probiju u zemljama centralne i jugoistočne Evrope. Ne zalažu se samo, kao klasični politički liberali, za više pravne države, transparentnost i dobro upravljanje već pre svega za više socijalne pravde i društvene solidarnosti. To su teme koje su u ovom regionu već tri decenije zapostavljene, a potreba za njima je velika. Jer, ankete pokazuju da većina ljudi najvećim problemima smatra svoje korumpirane moćnike, ortačku privredu i lošu socijalnu politiku, a ne migraciju ili tobožnji imperijalizam Evropske unije, kako kažu demagozi“, napisao je u komentaru za Dojče vele dopisnik Keno Fersek.

Ovakvim opisom Čaputova je definisana kao odgovor briselske administracije na suprotstavljena mišljenja država članica okupljenih u Višegradsku grupu.

U ovom slučaju, "demagozi" su "Orban i njemu slični", a najave o "više socijalne pravde i društvene solidarnosti" znače korišćenje recepta "demagoga", ali uz levičarsku notu, daleko od "omrznute desnice", odnosno konzervativnog ideološkog opredeljenja.

Čaputovu je kandidovala stranka Napredna Slovačka, osnovana tek pre nešto više od godinu i po. Članica je Saveza liberala i demokrata za Evropu (ALDE), koja kao politička grupacija deluje u Evropskom parlamentu.

U svetlu pokušaja briselske administracije da uspostavi čuvare aktuelnog vladajućeg poretka u sistemu Evropske unije, vredi istaći da su neka od lica ALDE i nedavno izabrani premijer Slovenije Marjan Šarec, uz predsednika Vlade Belgije Šarla Mišela i prvog čoveka češke izvršne vlasti Andreja Babiša, koji pak iza sebe ima "rusofila" Miloša Zemana.

EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

To je ono što kažu Briselu bliski komentatori i ono što se može zaključiti sa "neutralne teritorije", iz zemlje kandidata za članstvo u evropskoj zajednici naroda.

Urednik slovačkog lista Hospodarske novini Pavel Novotni, koji se nedavno bavio i godišnjicom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, za B92.net kaže da je jasno da se nova predsednica Slovačke može svrstati u "briselsko-berlinski" tabor.

“Nju je kandidovala partija Napredna Slovačka. Mnogo ljudi je glasalo za nju jer nisu želeli da pobedi Maroš Šefčovič, koga podržava vladajuća partija SMER. Ona je u očima birača postala nada za promene, prošle godine je bila veoma teška za Slovačku, posle ubistva novinara Jana Kucijaka. To je bio veliki potres za našu političku scenu“, ističe Novotni.

Partija SMER je u okvirima širim od granica Slovačke uglavnom prepoznatljiva kroz lik i delo Roberta Fica, bivšeg premijera Slovačke i aktuelnog predsednika političke organizacije koja i dalje u kontroli ima izvršnu vlast.

Od 2006. je, u dva mandata, dva puta bio premijer, a povukao se 2018. godine u jeku tenzija zbog ubistva novinara. U tome je veliku ulogu imala Zuzana Čaputova, ali je Fico uspeo da od odlazećeg predsednika Andreja Kiske dobije mandat za svoju partiju, odnosno svog kandidata Petra Pelegrinija.

Vredi istaći da je Fico glasno zastupao ideju o nepriznavanju nezavisnosti na teritoriji Kosova i Metohije, dok je Kiska zastupao drugačiji stav, iako je do funkcije stigao kao nezavisni kandidat.

Nema sumnje u to kakav stav će zauzeti njegova naslednica, koja je sa 58:42 pobedila već pomenutog Šefčoviča, aktuelnog evropskog komesara za Energetsku uniju, protivnika LGBT brakova i proklamatora "tradicionalnih hrišćanskih vrednosti", za čije urušavanje je optuživao Čaputovu.

EPA-EFE/JAKUB GAVLAK

Slovačka je daleko bliža Srbiji nego što se na prvi pogled čini, pored, bar deklarativno istog stava o južnoj srpskoj pokrajini, onda i zbog činjenice da sve više državljana Srbije odlazi put jednog dela nekadašnje komunističke države, u potrazi za boljim životnim standardom.

Uopšte, životnim standardom.

Kako Novotni kaže, izbori i prateća kampanja su doprineli stvaranju jaza u društvu.

“Deo ljudi je bio uplašen od moguće pobede jednog od dvojice populističkih kandidata Marijana Kotlebe i Štefana Harabina. To je razlog zašto je izlaznost u prvom krugu bila prilično velika, oko 49 odsto. Kada se stiglo do izjašnjavanja o dva proevropska kandidata, mnogo ljudi je ostalo kod kuće. U njihovim očima oba kandidata su predstavljala istovetne proevropske vrednosti. Sada je atmosfera mirnija, posle nedelja tenzije“, navodi Novotni.

Vredi istaći da je Harabin bio ministar pravde u vladi Roberta Fica i dvomandatni predsednik Vrhovnog suda Slovačke, koji je nastupio kao nezavisan kandidat, navodno uz podršku "ruskog faktora", uz slogan "muškarac-otac, žena-majka".

Sa druge strane, Kotleba je nekadašnji guverener Banjske Bistrice, 41-godišnjak koji nije siguran šta je Holokaust, a romski narod mu nije najsimpatičniji.

Državom sa takvim spektrom u izbornoj ponudi još uvek neće vladati partija sa tradicijom od dve godine koju je Čaputova trijumfom dovela na nekakvu poziciju moći.

“Slovački predsednik ima uglavnom simboličnu moć koja ne znači mnogo na političkoj sceni. Ona će možda biti neutralnija od Andreja Kiske i može da pokuša da ostvari bolje odnose sa vladom premijera Petera Pelegrinija. Mislim da će imati dobre odnose sa predsednicima zemalja članica Višegradske grupe. Prvo zvanično gostovanje na funkciji predsednice će imati u Češkoj, gde će se sresti sa predsednikom Milošem Zemanom. Kao što sam rekao, ona nema veliku moć, tako da neće uticati na realnu politiku grupe. Kako je bivši predsednik Kiska imao dobre političke odnose sa Evropskom unijom, mislim da tu neće biti promena i da će ona nastaviti svoj trend. Što se tiče SAD, tu je odnos neutralan. Kao žena, mogla bi da ostvari bliže veze sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović, premijerkom Srbije Anom Brnabić i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel“, ističe Novotni.

U jednoj od analiza objavljenoj na Dojče veleu navedeno je da je cela avantura Čaputove dokaz da su "populističke tendencije u zemljama članicama Evropske unije iz drugog kruga samo prividno u porastu".

Odgovor na dilemu ćemo dobiti krajem maja, kada budu saopšteni rezultati izbora za Evropski parlament.

Spasoje Veselinović