Kosovo i Metohija u 2018. godini

Štaviše, poslednja dešavanja kao da su unazadila sve ono što se činilo postignutim u svim u pregovorima, razgovorima, dijalogu... A baš na početku godine desio se možda i najvažniji trenutak u ovogodišnjoj sezoni "kosovske drame" - ubistvo Olivera Ivanovića. Ivanovića, jednog od najistaknutijih predstavnika srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, ubili su još uvek nepoznati počinioci 16. januara ispred sedišta njegove stranke Građanska inicijativa "Srbija, demokratija, pravda" u Kosovskoj Mitrovici.

Danas, gotovo godinu dana od atentata ne zna se mnogo više o tome ko su izvršioci i nalogodavci. Iz Beograda i Prištine tokom čitave godine stizale su oprečne izjave ali zvaničnih informacija i delovanja praktično nije bilo sve do hapšenja trojice Srba krajem novembra zbog, kako tvrde u Prištini, sumnji da su na neki način umešani u ovo ubistvo. Njih su, u dramatičnoj akciji, u Severnoj Mitrovici uhapsili pripadnici specijalnih kosovskih policijskih snaga ROSU. Onog za kojim su, čini se, najviše tragali - Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, biznismena i kontroverznu ličnost na severu Kosova - nisu našli. Ova akcija izazvala je veliki nemir i samo se nadovezala na nekoliko ozbiljnih potresa koji su pretili da potpuno uruše sve krhkiji privid mira u južnoj srpskoj pokrajini.

Kako je godina tekla, nizali su se događaji. Sredinom februara nizom manifestacija i skupova na Kosovu je obeležena deseta godišnjica samoproglašenja nezavisnosti. Između ostalog, na Trgu Skenderbega koncert je održala i svetski poznata pevačica poreklom s Kosova, Rita Ora.

Nekoliko nedelja kasnije, na Kosovu je uhapšen i u Prištinu priveden Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM. Njega su pripadnici specijalne jedinice kosovske policije sproveli na ispitivanje u policijsku stanicu u Prištini, nakon čega je proteran sa Kosova. Đurića, koji je je u stanicu sproveden sa lisicama na rukama i okružen sa oko 100 maskiranih pripadnika policije Kosova i gotovo podjednakim brojem medija, Priština je optužila da nije poštovao norme i dozvolu za ulazak na Kosovo tražio 72 sata ranije. To je kasnije demantovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

FOTO TANJUG / DIMITRIJE GOLL /

Polovinom godine delovalo je da dijalog Beograda i Prištine ulazi u mirniju fazu. Počeli su čak, vrlo oprezno, provejavati i potencijalni predlozi za rešenje gotovo nerešivog čvora. U javnosti se pojavio i novi termin - razgraničenje. Za njim je sledila i ideja o razmeni teritorija. Njom bi, pominjalo se tada, Srbija mogla da dobije severni deo Kosova i Metohije, većinski srpski, dok bi tri opštine juga Srbije - Bojanovac, Preševo i Medveđa - pripale Kosovu. Od ovih ideja se, međutim, ubrzo odustalo - ponajviše usled reakcija javnosti na obe strane i razvoja događaja koji su usledili.

Početkom septembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je južnu pokrajinu. Kosovske vlasti želele su da zabrane tu posetu Vučića, u većanje se uključio i Brisel, ali je naposletku Vučić proveo dva dana na Kosovu. Prvi dan posete protekao je bez incidenata, ali su drugi dan obeležile visoke tenzije. Albanaci su, naime, blokirali prolaz koloni u kojoj je Vučić bio na putu ka mestu Banje, u opštini Srbica. Predsednik Srbije na kraju nije uspeo da poseti Srbe koji žive u toj enklavi, već im se obratio telefonom. Na kraju svog boravka, odražo je i govor u Kosovskoj Mitrovici, gde je i položio venac na mestu ubistva Olivera Ivanovića.

Predsednik Srbije je dvodnevu posetu Kosovu i Metohiji započeo govorom na brani Gazivode, jednom od ključnih tačaka za snabdevanje vodom Kosova nad kojom kontrolu po svaku cenu žele i prištinske vlasti. Tako je svega dvadesetak dana kasnije brana Gazivode ponovo dospela u centar pažnje. Tada je kosovski predsednik Hašim Tači boravio oko petnaestak minuta kod brane i provozao se jezerom Gazivode, čemu su prethodile dramatične informacije o dolaskau pripadnika ROSU, hapšenjima Srba kod brane ali i podizanjem stanja pripravnosti srpske vojske i policije na najviši nivo.

Foto: EPA-EFE/Darko Vojinoviæ

Svega desetak dana nakon toga, Kosovu je ponovo izmaklo članstvo u Interpolu, jer na glasanju u Dubaiju nije uspelo da prikupi ni blizu dovoljno glasova za to. Na ovu, od srpskih vlasti proglašenu veliku diplomatsku pobedu, prištinske vlasti odgovorile su svojim adutom. Nešto ranije uvedenu taksu na uvoz svih proizvoda koji se proizvode u Srbiji i Bosni i Hercegovini od 10 odsto, zbog koje je Srbija žučno protestovala, podigli su na 100% - time efektivno onemogućujući svaku dalju trgovinu. Ova mera, procena je srpske strane, mogla bi da našu ekonomiju košta gotovo pola milijarde evra godišnje. Dosadašnji ceh već je premašio nekoliko desetina miliona evra.

Za kraj godine, kosovska skupština je izglasala a Hašim Tači potpisao tri nacrta zakona o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u takozvanu "vojsku Kosova". Ovu odluku pozdravile su brojne zemlje Zapada, ali nisu izostale ni kritike. Pored onih očekivanih, iz Beograda, Moskve i drugih prestonica koji ne priznaju nezavisnost Kosova, stigla je jedna i iz sedišta NATO pakta. Generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao je da žali zbog odluke kosovskog parlamenta, donete uprkos zabrinutosti Alijanse i ocene "da taj potez dolazi u pogrešno vreme".

Ipak, iako se čini da je od ikakve nade u brzi dogovor i Evropska unija digla ruke, tako ne misli lider najuticajnije zemlje sveta. Da sporazum nije toliko daleko, Donald Tramp je otvoreno poručio u pismima Hašimu Tačiju i Aleksandru Vučiću, rečima da je Amerika "spremna da Vam pomogne u naporima da postignete sporazum koji uvažava interese i Kosova i Srbije. Takav sporazum je nadohvat ruke". Štaviše, Tramp je već poslao i poziv Vučiću i Tačiju da mu se, po postizanju dogovora, priduže u Beloj kući i to zajedno proslave.