Velika evropska avio-kompanija pred bankrotom: Dugovi rastu, otkazuju se i isporuke aviona

Kompanija je objavila da ovim potezom pokušava da restrukturira nagomilane dugove i preživi krizu u sektoru koju je izazvao rat u Iranu. Zbog sukoba su cene avionskog goriva drastično porasle, što je dovelo do zastoja u pregovorima sa poveriocima, piše Rojters.

AirBaltic je u saopštenju naveo da je obezbedio 350 miliona evra finansiranja od grupe zajmodavaca, u kojoj su Strategic Value Partners, Barclays, Hayfin Capital Management, Morgan Stanley i Oaktree Capital Management. Taj novac trebalo bi da podrži poslovanje tokom procesa restrukturiranja. Izvršni direktor kompanije Erno Hilden izjavio je na konferenciji za novinare da kamatna stopa na to finansiranje iznosi oko 12 odsto i da se čeka odobrenje suda.

"U narednim mesecima razgovaraćemo sa svim zainteresovanim stranama kako bismo dogovorili održive uslove", rekao je Hilden. Najavio je i da kompanija planira da poveća godišnju dobit za 44 miliona evra.

Otkazivanje narudžbina aviona

Sudski podnesak otkriva da će airBaltic iskoristiti stečajni postupak za otkazivanje ili odlaganje isporuka iz narudžbine vredne 3,5 milijardi dolara za 40 dodatnih Airbusovih aviona. Kompanija takođe planira da odloži isporuku motora kompanije Pratt & Whitney u vrednosti od 106,7 miliona dolara. Već su stupili u kontakt sa Airbusom u vezi sa odlaganjem isporuka planiranih nakon ove godine. Kompanija RTX, vlasnik kompanije Pratt & Whitney, odbila je da komentariše situaciju.

AirBaltic je potvrdio da će se letovi odvijati prema planu tokom celog procesa pod nadzorom suda. Očekuju da će postupak biti završen do juna naredne godine.

Posledice rata u Iranu

Rat SAD sa Iranom udvostručio je cene avionskog goriva i izazvao najgoru krizu u avio-industriji od pandemije koronavirusa. Investitori i direktori upozoravaju da avio-kompanijama sa velikim dugovima preti propast. "AirBaltic prolazi kroz tešku finansijsku krizu zbog kombinacije finansijskih i geopolitičkih faktora", navela je uprava kompanije u podnesku stečajnom sudu.

Kompanija ima oko 583 miliona dolara duga i obaveza po osnovu finansijskog lizinga. Duguje i 106 miliona evra na ime poreza na zarade i različitih avio-taksi. Prihod im je u 2025. godini iznosio oko 779 miliona evra.

Prilagođavanje broja zaposlenih

U razgovoru za Reuters, Hilden je rekao da airBaltic pregovara sa sindikatima o "prilagođavanju broja zaposlenih". Istakao je da je to logičan nastavak postojećih planova za smanjenje kapaciteta. Kompanija, koja je deset godina povećavala broj zaposlenih, trenutno zapošljava više od 3.000 ljudi.

"Verujem da je osnovno poslovanje airBaltica veoma zdravo. Kada sprovedemo novi poslovni plan, vidim svetlu budućnost za kompaniju", izjavio je Hilden. Dodao je da će najveća promena u poslovanju tokom restrukturiranja biti smanjenje usluga iznajmljivanja aviona i posada drugim prevoznicima.

Alternativa likvidaciji

Većinski vlasnik airBaltica, koji ima flotu od oko 50 aviona Airbus A220-300, jeste letonska vlada, dok nemačka Lufthansa ima manjinski udeo od 10 odsto. Pre podnošenja zahteva za stečaj, vlasnici obveznica trebalo je da glasaju o planu prikupljanja 257 miliona evra uz kamatu od 25 odsto. Letonski premijer Andris Kulbergs rekao je da je postupak prema Poglavlju 11 pokrenut jer su vlasnici više od 70 odsto duga smatrali da je likvidacija kompanije bolja opcija.

"Ovo rešenje smatram jednom od najboljih opcija za obezbeđivanje opstanka airBaltica, jer nam daje potrebne alate i vreme za sprovođenje plana restrukturiranja", naveo je Kulbergs u saopštenju. Dodao je da vlada i dalje traži strateškog investitora dok kompanija smanjuje flotu i reorganizuje svoje obaveze.

AirBaltic je druga avio-kompanija pogođena posledicama rata u Iranu, nakon što je američki niskotarifni prevoznik Spirit Airlines propao u maju. Spirit je podneo zahtev za stečaj nekoliko meseci pre početka sukoba krajem februara jer nije uspeo da dobije podršku poverilaca za vladin plan spasavanja. Druge kompanije, poput AirAsije, takođe traže svež kapital.

Primena modela iz SAS-a

Hilden, koji je vodio skandinavski SAS kroz sličan stečajni postupak od 2022. do 2024. godine, kaže da airBaltic cilja na isti model. "To im daje zaštitni okvir da urede stanje u kompaniji. Ne vidim razlog zašto airBaltic ne bi uspeo da uradi isto što i SAS", rekao je analitičar John Strickland.

Yves Schwyter, osnivač kompanije Vectus Intelligence, smatra da je put kroz Poglavlje 11 verovatno održivija struktura kapitala od one koja je bila ponuđena pre nedelju dana.

Preveliki planovi za realno tržište

Avio-kompanija planirala je da poveća flotu na 100 aviona. Prema rečima avio-analitičara Simonasa Bartkusa, očekivali su razvoj tranzitnog saobraćaja iz Rusije, Belorusije i Ukrajine preko Rige. "To više nije opcija, a kompanija je postala prevelika za svoje tržište. Skok cena goriva učinio je situaciju kritičnom i nisu imali vremena da pronađu drugo rešenje", rekao je Bartkus.

Premijer Kulbergs objavio je u video-snimku na mreži X da je airBaltic do aprila potrošio 380 miliona evra prikupljenih obveznicama 2024. godine. Hitni državni zajam od 30 miliona evra potrošen je u junu, a kompanija je pokušala da iznajmi višak svojih aviona. "Za održavanje linija na Baltiku i u Letoniji potrebno je samo 30 aviona, a ne 100", zaključio je premijer.