Potraga za Ratkom Mladićem napreduje

Srbija se danas suočava sa određenim bezbednosnim rizicima. Naš najveći rizik je Kosmet. Agencija ima zadatak da spreči prelivanje nemira i terorizma u Srbiju. To je ključni zadatak, i on je efikasno ostvaren u protekle dve godine. Nismo, praktično, imali nijedan teroristički napad od početka ove godine. Pokušaji da se izazovu incidenti su, zasada, sprečeni i zaustavljeni. Identifikovali smo dve ozbiljne terorističke grupe sa Kosmeta, znamo ko ih vodi i njihovu organizaciju. Sa ostalim državnim organima zasada držimo sve pod kontrolom.

Ovako, u razgovoru za "Novosti", direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Rade Bulatović pojašnjava trenutnu situaciju u Srbiji, uz napomenu da određenih rizika ima i u Raškoj, i Vojvodini. Dodaje i da je, uprkos svim tim rizicima, bezbednost u Srbiji stabilna.

Kakva je situacija u Raškoj?

Tamo se pojavio vehabijski pokret. Reč je o ekstremnom islamu. On ima dva pojavna oblika. Jedan je: napadaju umerene muslimane. Drugi pojavni oblik su napadi poput onog na grupu "Balkanika".

Kakva je saradnja BIA i policije?

Odlična. A, nekada je bilo naloga da te dve službe ne smeju uopšte da kontaktiraju. To se dešavalo u vreme najvećeg "jedinstva". I, to je ova Srbija prošla. Sve informacije koje dobijamo iz domena kriminala ustupamo MUP na dalje postupanje, gotovo u 95 odsto slučajeva. Ta saradnja je dala rezultate, i danas mafija i kriminalci nemaju uporište ni u vrhu BIA, ni u vrhu MUP. U Srbiji više nema nedodirljivih i zaštićenih.

U kojim oblastima je saradnja policije i BIA najuspešnija?

U suzbijanju privrednog kriminala, korupcije, trgovine narkoticima i ljudima.

Govori se da su zahvaljujući vašim informacijama sprečeni neki atentati i ubistva...

Kad god dođemo do informacije da je neka osoba ugrožena, mi taj podatak dajemo MUP, ali i nastavljamo da radimo svoj deo posla. Bilo je nekih najava za neke funkcionere, ministre, ali se, srećom, pokazalo da to nije tačno. Čak smo preuzeli u jednom slučaju i zaštitu tog ministra. Ali, nije bilo ozbiljnijeg ugrožavanja života nekog od političara.

Koliki broj ljudi BIA danas prisluškuje?

Prisluškuje se samo koliko je potrebno. Ova mera se primenjuje izuzetno, kada drugim metodama služba ne može da se dođe do podataka. Broj osoba koje se prisluškuju je državna tajna, ali je ta cifra takva da građani mogu da budu mirni. Niko neće zloupotrebiti tu meru.

Koga BIA prisluškuje?

Ta mera se najviše primenjuje u borbi protiv terorizma i kriminala.

Kakva je sudbina velikog broja dosijea iz prošlosti?

Arhivu Srbije predali smo znatan deo naše građe. Tu je najviše četničkih dosijea, oko 52.000. Slede "ibeovci"- 10.000, "anarholiberali"- 509, "rankovićevaci" - 84, "liberali" - 28... Reč je o svojevrsnoj istorijskoj građi kroz koju se ogleda borba države sa "neprijateljima". Specifičan pogled na istoriju, bez kojeg ni ona nije kompletna.

Govori se da su deo arhivske građe "pokupile" i odnele republike bivše SFRJ, pre konačnog raspada zemlje?

To je, najverovatnije, tačno i dešavalo se 1990. i 1991. godine. Preciznih podataka, međutim, o tome nema. Mnoga dokumenta zatekli smo "raščerupana", dosta toga je izgubljeno. Za neke dosijee smo otkrili da nedostaju, pokrenuli smo krivične postupke, za neke je proces u toku... Konkretno, sada tragamo za tri dosijea crkvenih velikodostojnika, koji su nestali u periodu posle 2000. godine. Imamo i pretpostavku zbog čega su uzeti i gde su završili...

BIA je otvorila svoja dva predstavništva u inostranstvu, a planira još?

Imamo svoje predstavništvo u Skoplju i Moskvi. Uskoro otvaramo u Sarajevu, Zagrebu, Berlinu i Vašingtonu. To je prva faza. U drugoj fazi bismo "pokrili" još neke evropske metropole. To je sve u sklopu međunarodne saradnje, koja je nešto novo i nešto važno. Sarađujemo sa 49 najznačajnijih službi u svetu.

Jeste li uključeni u poteru za odbeglim "zemuncima"?

Ne. Naravno, ukoliko dođemo do neke informacije prosledićemo je policiji.

Tragate li za generalom Ratkom Mladićem i ostalim haškim beguncima?

Da. To BIA direktno radi sa drugim državnim organima. To je strateški interes države. Ima i pomaka. Napravili smo rekonstrukciju Mladićevog kretanja unazad nekoliko godina. Sigurno znamo gde je bio do proleća 2003. Imamo i ozbiljnih indicija o njegovom kretanju do decembra 2005. To sve radimo sa Vojno-bezbednosnom agencijom, jer je reč o generalu i o osobama koje su mahom vezane za vojsku. Tragamo i za Stojanom Župljaninom, Goranom Hadžićem i Zdravkom Tolimirom.

Šta ste se zaista dogovorili i šta ste obećali Miloradu Ulemeku Legiji u noći njegove predaje?

Ništa se nismo dogovarali, niti je šta obećano. Radilo se o najtraženijem beguncu u tom trenutku. Ali, on se nije predao ni meni, ni Draganu Jočiću, već lično generalu Goranu Radosavljeviću Guriju. Naravno, da je bio interes da se on bezbednosno osigura, da se ispoštuje pravna procedura. Mi smo postupali kao ovlašćena službena lica. Kao i Guri, i mi nosimo značke. Nikakav dogovor nije pravljen, niti je razgovor sa njim trajao satima, kako se predstavlja u javnosti. Zna se i kome se predao i kako.

Postoji li bilo kakav podatak o mestu gde je sahranjen Draža Mihajlović?

Ni traga nema o tome. Da imamo bilo šta, dali bismo. To je deo istorije. Imamo sve o operaciji hvatanja izvedenoj pod nazivom "Morava", samo suđenje, ali ne i dokumenta o Mihajlovićevom samom kraju. Sve stvari koje smo imali o Dražinom suđenju, predali smo arhivu. Sve njegove stvari su tu, čuvaju se u našoj muzejskoj zbirci. Osim bluze. Ona je nestala. Stvari će biti tu do konačne odluke porodice šta će i gde će sa tim.

Objavili ste broj telefona na koji građani mogu da dostavljaju informacije. Kakav je odziv?

Telefon se pokazao kao dobra stvar. Prvih dana je bilo histerije. Javljali se razni, prepoznatljivi, čak i političari, koji misle da su duhoviti. Ali, danas on daje dobre rezultate. Ozbiljni se ljudi javljaju i saopštavaju solidne podatke, koji su nekad tačni, nekad ne, ali se sve proverava.