Šta nas koči ka EU?

Predsednik Emanuel Makron je najavio politiku ponovnog evropskog angažovanja i investicija u regionu i za jun zakazao Samit sa regionalnim liderima. Ako Crna Gora ispuni ambiciju aktuelnog rukovodstva i za samo dve godine postane prva sledeća članica EU, albanski premijer Crnogorcima obećao je helikopter.

Dva meseca potom, crnogorski poslanici blizu su da izglasaju nepoverenje vladi, ali ambicija ostaje. Trenutna politička nestabilnost usporava proces, ocenjuju tamošnji analitičari, ali veruju da pojačano francusko interesovanje pojačava i vidljivost Zapadnog Balkana i šanse Podgorice.

Milena Muk iz Instituta alternativa kaže da je proces EU integracija u stagnaciji, te da tome najviše doprinosi izostanak rezultata u oblasti pravosuđa, koja je najbitnija u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, što koči pristupanje Crne Gore.

Borba protiv korupcije i organizivanog kriminala stoji i na putu evrointegracija Albanije.

Ocenjuje se da su otvaranju pregovora, ipak, bliži od Skoplja. Sa Skopljem su 2019. godine naišli na odbijanje, najpre od Pariza.

Uprkos tome što je sada Severna Makedonija rešila spor sa Grčkom o imenu države, a onda je rampu onda postavila Bugarska.

Politikolog Petar Arsovski kaže da je Brisel "sve vreme zabrinut i daje podršku EU integracijama, ali da je taj odnos impotentan prema Balkanu".

"Kod Francuske je došlo do promene kada je usvojena nova metodologija pregovaranja, na čemu je ta zemlja insistirala. Sada podržava integracije Zapadnog Balkana i to aktivno. U Sofiji je, međutim, ključ u ovim pregovorima za koje svi kažu da treba da se završe do juna", kaže politikolog.
Šta je ideja francuskog predsedavanja

Predsednik Francuske je za jun najavio konferenciju posvećenu regionu. Emanuela Makrona do tada očekuju izbori. Njegova kandidatura je izvesna, iako nije formalizovana.

Aktuelno, tokom predsedavanja, Unija je u spoljno-političkom fokusu. Pariz rešavanje evropske i ekonomske perspektive Zapadnog Balkana vidi kao deo puta ka većem suverenitetu same Evrope, prenosi RTS.

Slobodan Zečević, iz Instituta za evropske studije kaže da je ideja francuskog predsednika i Francuske tokom predsedavanja da se ograniči uticaj stranih sila na prostoru Balkana za koje mnogi smatraju da pripada EU.

"Kada govorimo o uticajima, govorimo o uticajima Rusije, Kine i Turske na Balkan. Makron se zalaže za jedno razjašnjenje i definisanje puta balkanskih država ka EU", navodi Zečević. Evropa snažna u svetu, ambicija je predsednika Makrona tokom predsedavanja. Poznat je i raniji stav Pariza: da bi bila veća, Unija najpre mora da postane jača.

Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji kaže da Zapadni Balkan i Srbija imaju svoje mesto u EU, ali i da te zemlje moraju da imaju jasnu i iskrenu perspektivu pristupanja u razumnim rokovima.

"EU mora već sada da reformiše svoje procedure i institucije da bi se suočila sa izazovima. To je zahtev i potreba jer nas ima dvadeset sedam, a biće još i više izraženo kad nas bude trideset troje", objašnjava Košar.

Dodaje da žele da se to što pre dogodi i da dođe do brzog pristupanja kandidata, kada ti uslovi budu ispunjeni.

"Reforma EU ide istovremeno, ruku pod ruku", ističe ambasador Francuske u Srbiji.

Srbija se nada da će tokom francuskog predsedavanja, do sredine godine, otvoriti klaster 3 – konkurentnost i inkluzivni rast.

Pozitivan signal Briselu i predsedavajućem Parizu su i reforme u oblasti pravosuđa, usvojene na nedavnom referendumu.