Timoti Les: Severna Irska - lekcije za Kosovo

Beograd -- Britanski analitičar Timoti Les ocenio je da rešenje po modelu Severne Irske nije primenljivo za Kosovo.

Izvor: Beta
Podeli
Ilustracija: Getty Images
Ilustracija: Getty Images

U autorskom tekstu za Danas i Demostat Les je naveo da bi rešenje po modelu Severne Irske podrazumevalo da severno Kosovo ostaje deo Kosova, iako dobija formalnu autonomiju, a suverenitet nad tim regionom dele Beograd i Priština, dok Srbija zvanično priznaje celo Kosovo, i severni i južni deo.

U tekstu pod naslovom "Severna Irska - lekcije za Kosovo" Les je međutim naveo da postoje tri suštinska problema u vezi sa tim rešenjem. Prvo, pitanje Severne Irske i severnog Kosova nije isto.

U prvom slučaju, dve zajednice, približno jednake u veličini bez jasne međusobne teritorijalne podele, ne mogu da se dogovore o tome koje države žele da budu deo. Sporazum "Veliki petak" (Good Friday) to rešava tako što nudi kompromis "trećeg puta".

Nasuprot tome, na severu Kosova gotovo svi stanovnici pripadaju istoj grupi - oni su Srbi - koja pretežno želi da severno Kosovo (i jug) budu u potpunosti deo Srbije.

Budući da problem nije isti, rešenje utemeljeno na sporazumu "Veliki petak" nije primenljivo za Kosovo, piše Les, koji je direktor istraživačke organizacije (tink-tenka) za procene političkog rizika Nova Evropa i istraživač na Geopolitičkom forumu Univerziteta u Kembridžu.

Drugi problem, navodi britanski analitičar i bivši diplomata, jeste da bilo koje rešenje po kojem severno Kosovo ostaje deo nezavisne države Kosova nije prihvatljivo za Srbiju, koja nije ni pod kakvim naročitim pritiskom da izmeni svoj stav, osim odbijanja EU da je primi u članstvo ako se to ne desi. To se kosi sa nekadašnjom pozicijom Ujedinjenog Kraljevstva, koje se suočavalo sa dvadesetpetogodišnjom kampanjom terora, navodi Les.

Srpska vlada je ukazala da je njen uslov za priznanje Kosova potpuno prisajedinjenje severa sa ostatkom Srbije, a, kao što jasno pokazuju istraživanja javnog mnjenja, čak je i to krajnje kontroverzno. Stoga, rešenje neophodno za manju izmenu stava kosovske vlade, a koje bi podrazumevalo da sever može (možda) da postane deo zajednice srpskih opština u zamenu za srpsko priznanje celog Kosova - nije moguće istrgovati politikom, dodaje autor.

Treće, i najvažnije, rešenje po kojem severno Kosovo ostaje deo Kosova, ne bi, zapravo, uopšte bilo rešenje po modelu Severne Irske. Da bi takvo rešenje bilo analogno, neophodno je da severno Kosovo ostane deo Srbije, budući da je Severna Irska deo Ujedinjenog Kraljevstva, a ne otcepljene pokrajine. Ali, ovo nije ideja koju predlažu diplomate, koje se, zapravo, zalažu za suprotno, navodi Les.

U teoriji, severno Kosovo može da postane autonomna pokrajina Srbije, sa istim "podeljenim suverenitetom" između Beograda i Prištine. Ali, s obzirom da gotovo da nema Albanaca na tom području, to bi bio nonsens, pa sporazum "Veliki petak" u tom kontekstu nema mnogo da ponudi Kosovu.

Les dodaje da bi slučaj Severne Irske mogao da ponudi potencijalni drugi lek, koji se odnosi na sam čin podele. Ako se to primeni na Kosovo, podrazumevalo bi ne samo davanje izvesne kompenzacije za ono što Srbi smatraju ilegalnom konfiskacijom pokrajine koja se desila 1999.

Istovremeno, takvo rešenje uvažava situaciju na terenu – budući da Beograd ne može da kontroliše jug Kosova, a Priština ne može da kontroliše sever.

Štaviše, za razliku od Severne Irske, odluka o podeli Kosova bila bi konačna, jer na severu ne postoji značajna manjinska grupa koja bi kasnije tražila ponovno prisajedinjenje sa južnim Kosovom, navodi autor.

Les dodaje da bez sumnje, postoji otpor ovoj ideji. Većina Srba bi više volela da se pitanje statusa Kosova zamrzne umesto da se ono podeli, računajući na neku poželjnu promenu prilika u budućnosti. Ali, problem sa ovim stavom jeste što su Albanci, koji, u krajnjoj liniji, kontrolišu Kosovo, nestrpljivi da stave tačku na zakonski nedefinisan limbo.

Ukoliko ne budu mogli da dobiju priznanje u pregovorima sa Srbijom, oni će tražiti jednostrano rešenje, a očigledno je da to bi podrazumevalo ujedinjenje Kosova sa međunarodno priznatom državom Albanijom, što bi, za uzvrat, prinudilo Srbiju da sprovede aneksiju severa, kako bi spasila tamošnje srpsko stanovništvo od proterivanja ili utapanja u albansku nacionalnu državu. Problemi ne bi nestali, već bi eskalirali.

Naravno, srpska javnost ne predstavlja jedinu prepreku za rešenje koje bi se temeljilo na podeli. Tome se, iz različitih razloga, protive i Albanci, kao i većina evropskih diplomata, koji su alergični na promene granica, naročito po etničkim principima, piše Les.

U idealnom slučaju, dodaje autor, diplomate će izmeniti svoj stav i povući podršku Prištini u njenim maksimalističkim ciljevima, koji su politički neostvarivi. U tom trenutku, oni će se ponovo osvrnuti na slučaj Severne Irske i logiku podele kao rešenja kojim će se prevazići političke i demografske granice. Moguće je da će imati mnogo toga da nauče.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 132 idi na stranu