Insajder: Laban pod lupom zbog imovine u Crnoj Gori

Kako se navodi, on i pored zakonske obaveze tri godine nije prijavljivao imovinu koju poseduje u Crnoj Gori.

Naime, kako je Insajder objavio pre tri meseca, gradonačelnik Bogdan Laban koji je široj javnosti postao poznat nakon snimka na kome svom stranačkom kolegi preti da će mu „iščupati grkljan“ i staviti „betonske cipele", još 2015. godine je postao vlasnik šest parcela zemlje u Kotoru. Tu imovinu, međutim, nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Prema zakonu, kada je reč o vanrednom prijavljivanju imovine, funkcioner je dužan da najkasnije do 31. januara tekuće godine podnese izveštaj sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine, ukoliko je došlo do bitnih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja.

Međutim, od kraja 2015. kada je postao vlasnik parcela u Crnoj Gori od više od 1.700 kvadratnih metara, Laban je više puta menjao stanje svoje imovine, što se vidi i u registrima Agencije za borbu protiv korupcije, ali nijednom nije prijavio šest parcela u Crnoj Gori.

To je uradio tek nakon teksta Insajdera koji je objavljen 17. marta ove godine pod nazivom „Istraživanje Insajdera: Neprijavljena imovina i ambiciozne investicije gradonačelnika Labana“. Ta promena se vidi u registru Agencije u izveštaju od 29. maja 2018, dakle skoro tri godine od kada je postao vlasnik parcela.

Nakon što su novinari Insajdera uputili pitanja Agenciji za borbu protiv korupcije povodom ovog slučaja, Agencija je pokrenula postupak provere podataka iz izveštaja o imovini i prihodima funkcionera Bogdana Labana. Reč je o izveštaju koji je objavljen 14. novembra 2016, a u kome je Laban trebalo da prijavi zemljište u Crnoj Gori.

„Postupak prikupljanja i analize podataka nadležnih državnih organa je još u toku“, istakli su u ovoj instituciji za Insajder.

Agencija, prema zakonu, određuje mere upozorenja i mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje, a može da podnosi i krivične prijave protiv funkcionera.

Prema zakonu, funkcioner koji ne prijavi imovinu Agenciji ili daje lažne podatke o imovini, u nameri da prikrije podatke o imovini, može biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina.

Kaznom zatvora funkcioneru prestaje vršenje javne funkcije, a zabranjeno mu je i da postane javni funkcioner narednih deset godina, od dana pravnosnažnosti presude.

U slučaju neprijavljivanja imovine u zakonskom roku, predviđene su i novčane kazne od 50.000 dinara do 150.000 dinara.