Dojenje na javnom mestu retkost

Beograd -- U Srbiji se obeležava Svetska nedelja dojenja, a podaci pokazuju da je dojenje na javnom mestu u Srbiji izuzetno retko.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli

Iako je u svuda u razvijenim zemljama sasvim uobičajeno videti ženu kako doji bebu na javnom mestu, u Srbiji je to retkost. U tome ih ponekad obeshrabruju i negativne reakcije okoline, a često se obnaživanje majke koja doji povezuje sa seksualnošću i smatra se neprimerenim, kažu povodom Svetske nedelje dojenja u Udruženju "Roditelj".

U Srbiji se obeležava Svetska nedelja dojenja u cilju afirmacije dojenja kao najprirodnijeg i najzdravijeg izvora hrane za bebe.

Od malog procenta majki koje uopšte doje svoje bebe u Srbiji - reč je o svega 26 odsto - u proseku još manje njih to čini na javnom mestu, a u tome ih obeshrabruje tradicionalistički Balkan jer se žene retko odlučuju da doje pred drugima.

Neki ljudi taj čin doživljavaju kao prelazak granice javnog ukusa, kaže Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj". Ona je na taj način i sama hranila svoje dete.

"S jedne strane, majke se ustručavaju zato što se plaše negativnih reakcija. S druge strane, ljudi se zgražavaju, nekome je to gadno, prljavo, povezuju sa seksualnošću da se majka obnažuje", kaže ona.

"Tu je potrebna podrška šireg društva da ne budu takve reakcije, da može da se živi u jednom takvom gradu gde može da se podoji svoje dete bilo kada", kaže ona.

Iako je 60-ih godina prošlog veka i u Srbiji, kao i na Zapadu, bilo napušteno mišljenje da je dojenje najbolja ishrana za odojčad, poslednjih 15 godina stručnjaci upućuju na povratak prirodi i dojenju kao najzdravijem načinu ishrane beba.

"Kulturne obrazovane žene Zapada, koje su u svetu i pokrenule program podrške dojenju, su shvatile da su svojoj deci uskratile najbolju hranu u životu i doje u visokom procentu, preko 60 posto, na javnom mestu u Finskoj, Švedskoj... U Norveškoj čak postoje restorani, kafići, saloni gde piše 'Ovde ima prednost žena koja doji'", objašnjava doktorka Đurđa Kisin.

Dojenje najbolje za novorođenčad

Udruženje "Roditelj" priredilo je u nedelju u beogradskom parku Tašmajdan manifestaciju na kojoj su sa okupljenim dojiljama organizovali "najlepši zajednički ručak za bebe - majčino mleko".

Uprkos stavovima stručnjaka da je majčino mleko najbolja hrana za novorođenčad, procenat majki u Srbiji koje doje svoje bebe veoma je nizak. Podaci iz prethodnih godina pokazuju da manje od 20 odsto žena doji svoju decu, kaže Dragana Soćanin iz Udruženja "Roditelj".

"Ovaj Unicefov podatak je iz 2002. godine i odnosi se isključivo na dojenje dece do šest meseci, što je preporuka Unicefa, ali što se broj meseci povećava, procenat žena koje doje svoju decu opada", kazala je ona.

Svetska asocijacija za promociju dojenja ukazuje na značaj ranog prvog podoja, najkasnije sat vremena od rođenja. To je, uz dojenje u prvih šest meseci, od velike važnosti za imunitet i život beba.

Uspešnost dojenja, osim dobrog početka, zavisi i od upornosti i podrške najbližih, kao i pravovremene edukacije, koja nije uvek dostupna svim majkama, kaže Dragana Soćanin.

"Nema svaka majka Internet da može da se edukuje. Nema ni svaki pedijatar vremena, niti svaka patronažna sestra, kada dođe u prvih par dana da obiđe bebu, a tada je podrška najvažnija. To je i naša ovogodišnja tema", rekla je ona.

Svetska nedelja dojenja svake godine obeležava se u više od 120 zemalja. U Srbiji je započela druženjem stručnjaka, dojilja i budućih roditelja u Tašmajdanskom parku u Beogradu, kako bi se upoznali sa teškoćama prilikom dojenja, ali i neizmernim prednostima.

Osim hranljive vrednosti majčinog mleka, koja doprinosi da se organizam pravilno formira i da dete bude otporno na bolesti, sam čin dojenja ima veoma važnu ulogu za psihičko zdravlje bebe.

Postoje i preporuke lekara da se beba doji devet meseci, jer je taj period potreban za pravilno formiranje organizma. Uspešnost dojenja, osim dobrog početka, zavisi i od upornosti i podrške najbližih, kao i pravovremene edukacije.

Poslednjih 15 godina u Srbiji postoji nacionalni program podrške dojenju, a pri domovima zdravlja i porodilištima otvorena su savetovališta i škole za trudnice.

SZO: Tri puta zdravije bebe

Bebe koje majke doje svojim mlekom imaju tri puta veće šanse da prežive od ostalih, objavila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) povodom obeležavanja Svetske sedmice dojenja.

To znači da bi dnevno moglo da se od smrti spasi 3.500 novorođenčadi ukoliko bi sve bebe u svetu bile dojene majčinim mlekom tokom prvih meseci života, prenela su francuska elektronska glasila.

SZO je objavio i da dojenje beba majčinim mlekom, koje je samo dovoljno za bebu dok ne napuni šest meseci, poboljšava njihov odbrambeni sistem i čak bi moglo da smanji opasnost od prenošenja virusa HIV s majke na dete.

SZO ističe da i nakon prvih šest meseci, tokom kojih je samo dojenje dovoljan način ishrane beba, ono treba da se nastavi, u kombinaciji s drugim namirnicama i napicima i do druge godine života, pa čak i duže, ukoliko kvalitet majčinog mleka to dozvoljava.

Majčino mleko, prirodno, najviše odgovara potrebama novorođenčeta, tako da nema zamenu. Ono obezbeđuje za dete hranljive sastojke, antitela, hormone, sastojke koji podstiču imunitet i druge antioksidanse koji su mu potrebni.

Majčino mleko smanjuje i pojavu dijareja, ali i oboljenja vezanih za uho, grlo i nos, kao i respiratorni sistem, a bogato je i vitaminom, A koji štiti oči i smanjuje opasnost od infekcija.

SZO je nezadovoljan time što se samo 35 odsto novorođenčadi u svetu tokom prva četiri meseca života doji toliko hranljivim majčinim mlekom.

U Africi, na primer, manje od četvrtine dece doje njihove majke, što je slab procenat u odnosu na preporuke SZO, čak i ako postoji tendencija rasta.

strana 1 od 89 idi na stranu