Ahtisari i zvanično kandidovan

"Mi očekujemo da to (imenovanje) bude objavljeno sutra u Njujorku u podne", rekao je portparol generalnog sekretara UN Brendon Varma u telefonskom razgovoru za Betu. Na pitanje kada će biti održan sastanak Saveta bezbednosti UN o tom pitanju, on je rekao da za sada nije planiran takav sastanak i da je suština Ananovog postupka bila u tome da obavesti savet o svojoj nameri. "

U ovom trenutku nije planiran sastanak Saveta bezbednosti UN. Suština onog što je generalni sekretar UN uradio jeste da obavesti Savet bezbednosti o svojoj nameri da imenuje Ahtisarija", rekao je on.

Upitan da li će odluka o imenovanju Ahtisarija biti doneta u konsultacijama s Kontakt grupom, Varma je rekao da se Kontakt grupa često konsultuje o mnogim pitanjima u vezi sa Kosovom.

On je, medjutim, dodao da se sastanak Kontakt grupe održava u sredu, 2. novembra, u Vašingtonu, dok će Ahtisari biti imenovan sutra.

Biografija specijalnog izaslanika

Marti Ahtisari rođen je 1937. godine u mestu Vipuri, koje je posle Drugog svetskog rata pripalo Sovjetskom Savezu. Školu i fakultet završio je u industrijskom i trgovačkom gradu Oulu.

Rukovodio je obrazovnim programom u Pakistanu, radio je u Odeljenju za međunarodni razvoj i saradnju u Ministarstvu inostranih poslova, a 1973. bio je postavljen za ambasadora u Tanzaniji. Kada su Ujedinjene nacije tražile uglednu ličnost za mesto komesara za Namibiju, izbor Ahtisarija bio je sasvim logičan. U Helsinki se vraća 1984. ali  početkom 1990 Ahtisari, zajedno sa Namibijcima, slavi proglašenje nezavisnosti, što je jedan od najuspešnijih poduhvata svetske organizacije.

Godine 1992. Ujedinjene nacije ponovo traže usluge dokazanog, izvanredno upornog, ali i tolerantnog pregovarača. Postavljen je za predsednika radne grupe za Bosnu i Hercegovinu u okviru Međunarodne konferencije za bivšu Jugoslaviju, zatim za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN-a za bivšu Jugoslaviju.

Godine 1993. vraća se u Finsku i prihvata predlog da bude kandidat za predsednika. Na vlasti je od 1994 do 2000, važi za predsednika koji je u stalnom kontaktu sa gradjanima. Za vreme njegovog mandata, 1995. Finska ulazi u EU Uz već poznate diplomatske vrline, činjenica da Finska i njen predsednik imaju dobre odnose i sa Rusijom i Amerikom, nametnula je Ahtisarija kao čoveka koji, je kao predstavnik Evropske unije, zajedno sa Moskvom i Vašingtonom, tražio rešenje za kosovski čvor 1999, a kako stoje stvari, i sada će. Vlasti u Beogradu zameraju mu što je član kontroverzne Medjuanrodne krizne grupe. Ahtisari je 2000. bio predsedavajući te organizacije, a trenutno je "počasni predsedavajući". U poslednje vreme nije se izjašnjavao o budućem statusu Kosova i Metohije.

Koštunica u Grčkoj o Kosovu

Pred otvaranje pregovora o Kosovu, premijer Vlade Srbije Vojislav Koštunica boravi u dvodnevnoj poseti Grčkoj.

Koštunica je u Atini izjavio da je posle sednice Saveta bezbednosti UN prvo došao u "prijateljsku Grčku" kako bi dobio njenu podršku za stavove koje je pre nedelju dana izneo u Njujorku. Prema njegovim rečima, grčki premijer Kostas Karamanlis slaže se da rešenje za Kosovo ne sme biti nametnuto već mora biti rezultat dijaloga dve strane.

Vojislav Koštunica kaže da je predsednik Grčke Vlade Kostas Karamnlis podržao stavove Srbije koji su prošle nedelje izneti u Savetu bezbednosti. Posle razgovora sa Karamanlisom, Koštunica je rekao da su se složili oko toga da rešenje za Kosovo i Metohiju mora da poštuje Povelju UN-a, Rezoluciju 1244, kriterijume EU i princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta: "Nema nametnutih rešenja, pogotovo jednoj demokratskoj državi kakva je SCG. Rešenja se moraju tražiti kroz kompromis, do kompromisa se može doći samo dijalogom, taj dijalog treba da bude direktan, budući specijalni izaslanik generalnog sekretara UN treba da omogući da se što pre dođe do tog direktnog dijaloga između Srba i Albanaca".

Suroi: O čemu treba razgovarati

Član albanskog pregovaračkog tima i lider partije ORA Veton Suroi izjavio je u Kažiprstu Radija B92 da pregovori Beograda i Prištine kreću od maksimalnih ciljeva obe strane, ali da pitanje nezavisnosti nije pitanje o kom Beograd treba da raspravlja sa Albancima.

"Beograd s nama može razmatrati pitanja koja se tiču interesa Beograda, a nema šta da se, recimo, čovek u Kraljevu interesuje za vodovod u Suvoj Reci. Pitanje tog vodovoda može rešiti država, država Kosovo, neće ga rešiti niko u Srbiji, ni pitanje vodovoda ni socijalnog osigruanja ni pitanja koja se tiču funkcionalne države i obrnuto, nema šta da neko do nas razmišlja o vodovodu u Kraljevu“, kaže on.

Mićunović: Koštunica, a ne Tadić

Dragoljub Mićunović kaže da pregovarački tim Beograda treba da predvodi premijer Srbije Vojislav Koštunica. Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke kaže da, po Ustavu, Vlada Srbije vodi politiku zemlje, a da je priča o tome da predsednik Srbije Boris Tadić treba da vodi pregovore podvala. "To je mala podvala da bi Tadiću bio poturen vruć krompir, odnosno potpis sporazuma", rekao je Mićunović.

On je rekao da su za sadašnje stanje na Kosovu krive prethodne vlasti. "Odgovornost elite je da pripremi građane na to da ne potpadnu pod uticaj propagande Srpske radikalne stranke da mi danas imamo Kosovo i da je ono naše, a da neko hoće da nam ga uzme. Ono nam je uzeto kad su oni bili na vlasti", kaže Mićunović za Dnevnik.

"Oni koji sva pitanja vezana za Kosovo doživljavaju dramatično treba da odgovore na pitanja šta bi se desilo da Kosovo ostane u Srbiji, s milion naoružanih ljudi, neprijateljski nastrojenih, s više od 50 odsto stanovništva mlađeg od 18 godina i 60 odsto nezaposlenih. Kako bi to Srbija izdržala i koje bi trupe trebalo da ima da tamo održavaju mir? Moramo, bez obzira na svoju međunarodnopravnu poziciju, da realistično gledamo na to čudo koje se sada formiralo na Kosovu, gde nema vladavine prava, ali ima siledžijstva, bespravlja i gde se sve završava u nekoj divljini", rekao je Mićunović.

On je dodao da ne Srbiji ne može tako lako biti oduzeta neka teritorija i da međunarodna zajednica mora da vodi računa i o Bosni i Hercegovini, pošto bi tamošnji Srbi, u slučaju nekog rešenja za Kosovo koje bi bilo nepovoljno po Srbiju, takođe mogli da zatraže samostalnost.

Stanovnik: Principi diplomatije

Janez Stanovnik, bivši predsednik Slovenije, govoreći o izjavama predsednika Slovenije Janeza Drnovšeka o Kosovu, kaže da je princip diplomatije da pre početka nekih pregovora ne treba govoriti, posebno kada je reč o delikatnom pitanju kakvo je pitanje statusa Kosova.

"Region jeste težak teret za Evropsku uniju, ali on je geografski Evropa i Unija se s njim mora uhvatiti u koštac. Zadatak cele Evrope je da pomogne zemljama regije da nađu rešenje za miran suživot. Rešenje za ceo region nije u prostom zaustavljanju krvoprolića, već u stvaranju takvih uslova u kojima će ljudi moći mirno da žive i napreduju", izjavio je Stanovnik za Danas.

"Bez obzira na to kako su se politike razvijale i u prvoj i u drugoj Jugoslaviji, između Srba i Slovenaca je uvek postojalo neko posebno prijateljstvo. Kad vidim da toliko mladih iz Slovenije dolazi u Srbiju na utakmice i koncerte, za mene je to jedan kulturni pokret među mladima, koji ja pozdravljam. Slovenci su raspoloženi da podupru Srbiju kako bi ona što pre ušla u EU", kaže on.

"Nezavisno Kosovo bi služilo nekolicini"

Istraživač instituta Ameriken enterprajz Vens Serčuk kaže da bi nezavisno Kosovo koristilo samo nekolicini i da bi bilo još jedna u nizu parazitskih država u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji nastalih slepim pridržavanjem principa samoopredeljenja. "Te parazitske države vode gangovi, mafija i siva ekonomija", ocenjuje Serčuk prenosi Danas.

Serčuk je tokom jula boravio na Kosovu, a svoje viđenje stanja predstavio je sredinom oktobra meseca u Enterprajzu, institutu koji je vodeća analitička institucija Republikanske stranke, odnosno čitave grupacije koja čini sadašnje jezgro administracije predsednika SAD Džordža Buša.

"Podele u pregovaračkom timu Prištine"

Koordinator radnih grupa za pripremu razgovora o političkom statusu Kosova Bljerim Šalja kaže da u pregovaračkoj grupi Prištine vlada zastoj i za to okrivio predsednika Skupštine Kosova Nedžata Dacija i predsednika Demokratske partije Kosova Hašima Tačija. Šalja je za Kohavision rekao da je atmosfera na drugom sastanku pregovaračke grupe bila teška, uz rečnik koji ne treba da se čuje na takvim sastancima, prenosi Beta.

Politički savetnik predsednika Kosova Skender Hiseni, koji je prisustvovao drugom sastanku, potvrdio je Šaljine reči i dodao da je na sastanku bilo neprijatnih stvari i uvreda.

U pregovaračkom timu Prištine su i predsednik Kosova Ibrahim Rugova, premijer Bajram Kosumi i predsednik partije Ora Veton Suroi.