Gregorijan: Antidejtonski čin

"Visoki predstavnik je rekao da je održavanje referenduma o Dejtonskom sporazumu antidejtonski čin, jer je van okvira nadležnosti entiteta i to zadire u obaveze i odgovornosti države BiH, tako da odbijanje obavezujuće odluke visokog predstavnika znači odbijanje autoriteta Saveta bezbednosti UN", rekao je Gregorijan u intervjuu za banjalučke “Nezavisne novine”.

On je ocenio da je veoma čudno da se organizuje referendum o tom pitanju kada je već Narodna skupština RS donela odluku o tome.

"S obzirom na finansijsku situaciju, to bi bio gubitak sedam miliona konvertibilnih maraka i to da bi se odgovorilo na pitanje za koje premijer RS tvrdi da već zna odgovor. I sve to da bi postavili pitanje koje je antidejtonsko", naveo je prvi zamenik visokog predstavnika.

On je rekao da "nije siguran u izjave premijera RS Milorada Dodika da predmet referenduma neće biti secesija i status ovog entiteta".

Gregorijan je ocenio i da BiH tapka u mestu gotovo četiri godine i da iz RS postoje stalne opstrukcije državnih projekata, ali i odluka visokog predstavnika.

On je poručio da nema lični problem sa Dodikom, ali da je premijer RS glavni krivac za ostanak OHR-a u BiH i da ne očekuje da će Savet za sprovođenje mira (PIC) u februaru odustati od bonskih ovlašćenja visokog predstavnika.

Gregorijan je ponovio da u BiH postoji mreža podrške haškom optuženiku Ratku Mladiću, ocenjujući da bi vlastima Srbije bilo lakše da ga uhapse kada bi vlasti u BiH više radile na merama protiv podrške Mladiću.

Dejton ne može na referendum

Ambasador SAD u BiH Čarls Ingliš poručio je da Dejtonski mirovni sporazum, njegov status i uloga, apsolutno ne mogu biti predmet nikakvih referenduma i osporavanja, jer je to osnov funkcionisanja BiH.

"Bilo koja akcija koja preti stabilnosti BiH može uticati na buduće odnose sa SAD", rekao je Ingliš.

Američki ambasador ponovio je da SAD i EU čvrsto podržavaju BiH na putu sprovođenja reformi potrebnih za članstvo u NATO i EU.

"Kako bi BiH postala verodostojan kandidat za članstvo i u EU i u NATO, mora sprovesti čitav niz političkih reformi", poručio je Ingliš.

Za članstvo u NATO, prema njegovim rečima, možda će biti potrebne ustavne promene, koje će obezbediti da država postane funkcionalna.

Do oktobarskih izbora, ako bude političke volje, napominje Ingliš, dovoljno je vremena za postizanje ustavne reforme u BiH.