Vlada odlučila da tuži Hrvatsku

Odluku Vlade novinarima je saopštio ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, koji je dodao i da je Vlada odlučila da formira i pravni tim radi utvrđivanja istine o sukobu i zločinima na teritoriji Hrvatske tokom rata 1991-1995. godine.

Milosavljević je rekao novinarima posle sednice Vlade da će za pripremu protivtužbe biti zaduženo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Međunarodni sud pravde u Hagu proglasio se u utorak, 18. novembra, nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije kojom se tvrdi da je Srbija odgovorna za genocid navodno počinjen nad nesrbima u Hrvatskoj 1991-1995. godine.

Hrvatska je tužbom zatražila da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu odštetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

Sanader: Hrvatska ne strahuje od protivtužbe

Premijer Hrvatske Ivo Sanader izjavio je da ta država nema razloga da strahuje od protivtužbe Srbije na hrvatsku tužbu za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

"Nemamo razloga da se bojimo protivtužbe, jer rat se nije vodio u Srbiji nego u Hrvatskoj", rekao je Sanader u Zagrebu posle sastanka sa predstavnicima brodogradilišta, dodajući da "nisu hrvatski vojnici išli u Srbiju, nego su srpski vojnici dolazili u Hrvatsku i nije razoren Novi Sad, nego Vukovar".

"Bilo bi dobro da se Srbija suoči s prošlošću, za koju nije odgovorna sadašnja vlada nego Miloševićeva velikosrpska politika", rekao je hrvatski premijer.

"Sada govoriti o tome, pa ići u Drugi svetski rat, to je smešno", dodao je Sanader pre no što je preneto da je Vlada Srbije danas odlučila da započne proceduru podnošenja protivtužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Hrvatske za genocid nad Srbima.

Pupovac: Zaostavština ratne propagande

Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke i poslanik u hrvatskom saboru Milorad Pupovac smatra da nema činjenica koje bi podržale međusobne tužbe za genocid Hrvatske i Srbije.

On je ocenio da tužba Zagreba Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije za genocid u ratu 1990-ih i kontratužba koju je Srbija najavila, ne vraćaju dve države u period od pre dve decenije.

Pupovac je, gostujući u emisiji “Poligraf” na TV B92, rekao da je odgovornost za zločine individualna i da krivicu treba individualizovati.

“Srbi u Hrvatskoj navikli su da budu između dve vatre i stekli su umeće da ih te dve vatre ne sprže, a nadamo se da će posle prvih izjava i odluka MSP i Vlade Srbije stvari biti jasnije i šta nam se sprema i na koji rok”, rekao je Pupovac.

Pupovac smatra da su vlasti u Zagrebu podnele tužbu MSP protiv Srbije iz dva razloga - jer žele da spreče ozbiljnu raspravu o karakteru rata u Hrvatskoj 1990-ih, i zato što u pojedinim krugovima u toj zemlji postoji namera da se relativizuje genocid nad srpskim narodom koji se između 1941. i 1945. dogodio u nacističkoj tvorevini Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Pupovac je rekao da je tokom poslednje tri-četiri godine bilo pokušaja da se vlasti u Beogradu i Zagrebu saglase kako da se postave prema tužbi i preuzmu zajedničku odgovornost za oslobađanje od ratnog nasleđa, ali da ti pokušaji nisu uspeli.

Pupovac je kazao i da do sada nije bilo ozbiljne rasprave o suštinskim odnosima između Srbije i Hrvatske.

“Bilo je određenih izjava koje se mogu protumačiti kao izvinjenja, kao izjave žaljenja, ali ozbiljnog suočavanja sa dubinskim slojevima toga što se dogodilo u 1990-im, šta su akteri činili, kako su to pripremali i šta su planirali, i sa hrvatske i sa srpske strane, nažalost nije bilo”, rekao je Pupovac.

Prema njegovim rečima, jedina dobra strana tužbe i kontratužbe Srbije i Hrvatske jeste što će ta pitanja izaći u prvi plan.

“Pitanje je samo da li ćemo znati da s eksplozivnim materijalom koji smo dobili u ruke i s kojim smo krenuli u ratne devedesete, postupamo tako da nam ponovo ne eksplodira u rukama”, primetio je Pupovac.

On je rekao i da pravog razloga za podnošenje tužbi za genocid zapravo nema, ali da je do toga došlo posredstvom zaostavština ratne propagande, koja je na kraju života prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana preneta vladi socijaldemokratskog premijera Ivice Račana.

“Treba znati da ni sam Tuđman nije dao saglasnost da se ovakva optužnica pokrene, ali oni koji su bili oko njega, iskoristili su okolnosti njegove smrti... Ivica Račan, ne imajući dovoljno hrabrosti pod pritiskom desnice, zapravo je odlučio da tu tužbu uobliči u nekakav suvisli oblik”, rekao je Milorad Pupovac.

On je kazao i da je prvobitna tužba, u kojoj je Srbija optuživana i za hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja” i “Bljesak” 1995, "bila diletantska”, čemu je, prema njegovom mišljenju, doprinela politika Slobodana Miloševića.

Sa druge strane, za sprečavanje povratka Srba u Hrvatsku odgovorna je tadašnja hrvatska vlada, rekao je Pupovac.

Pupovac smatra i da nije pitanje da li je tužba trebalo da bude povučena, već da je trebalo postići saglasnost između srpske i hrvatske strane o predmetu Haškog suda, o međunarodnim obavezama Hrvatske i Srbije, procesuiranju ratnih zločina i povratku izbeglica.

"Tužba neće vratiti ponos"

Kontratužba Srbije protiv Hrvatske ne može da vrati ponos našoj zemlji, ali može da doprinese vraćanju samopoštovanja, smatra komentator Ljubodrag Stojadinović.

Gostujući u emisiji B92 “Kažiprst”, Stojadinović je rekao da kontratužba može da bude korak koji će omogućiti da se u zločinima sa jedne i druge strane nađe neka vrsta poravnanja u razumevanju odgovornosti.

"Ako nije bilo moguće vansudsko poravnanje, onda je moguće sudsko poravnanje. Dakle, neka vrsta ravnoteže u tužbama", kaže on.

"To bi moglo da bude znak i Srbiji i Hrvatskoj da njihove svađe, tuče, balkanski atavizmi, licitiranje sa žrtvama, više neče biti tolerisani i da bi ta vrsta ravnoteže mogla da bude prividno lekovita za ovaj stadijum odnosa koji već polako prelazi u stadijum "hladnog rata" između Beograda i Zagreba”, kaže on.

Stojadinović dodaje da ta tužba konkretno neće doneti ništa mnogo bolje u odnosu na situaciju kada je kontratužba uopšte bila najavljena.