Reakcije političara na odluku Suda

Šefica poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija izjavila je da posle odluke Međunarodnog suda pravde da se proglasi nadležnim po tužbi Hrvatske protiv Srbije, država sada treba ozbiljno da se pripremi za to suđenje.

"To suđenje će biti prava prilika da se pred Međunarodnim sudom pravde govori o zločinima i etničkom čišćenju koje je počinjeno prema Srbima u Hrvatskoj", rekla je Kolundžija novinarima u Skupštini Srbije.

Nada Kolundžija je kazala i da je moguća kontratužba protiv Hrvatske, ali da o tome treba da odluči vlada. Poslanik G17 plus Željko Ivanji izjavio je da je potrebno ozbiljno preispitati podnošenje kontratužbe protiv Hrvatske zbog genocida počinjenog 1995. nad srpskim stanovništvom.

"Naša logika je bila da možemo da oprostimo, ali ne i zaboravimo. Logika nam je bila i međusobno izvinjenje", rekao je Ivanji. Ivanji je ocenio da će odluka maksimalno zakomplikovati odnose u regionu, kao i da ne doprinosi regionalnoj saradnji, koja je jedan od uslova evropskih integracija.

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije Branko Ružić ocenio je intrigantnim to što se Međunarodni sud pravde u Hagu proglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, a to nije učinio 2004. godine povodom tužbe Srbije protiv članica NATO-a zbog bombardovanja.

Ružić je novinarima u parlamentu rekao da očekuje da se u raspravi utvrde i činjenice i suština hrvatske tužbe, dodajući da će pravnu javnost u svetu, ali i na prostoru bivše SFRJ, interesovati kako će to Hrvatska uspeti da dokaže da je Srbija počinila genocid na njenoj teritoriji, a da ne pomene akcije "Bljesak" i "Oluju".

Šef poslaničkog kluba Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da nije iznenađen odlukom.

On kaže da mu izgledaju "neubedljivo i nepristojno" sve one argumentacije Srbije koje "svoj osnov grade na činjenici da nam se ne može suditi za neke zločine zato što nismo bili zemlja članica Ujedinjenih nacija".

On je ocenio da je Srbiji potebna nova politika prema regionu i naveo da je sve ono što je obeležilo politiku Srbije prema susedima bilo pogrešno.

Šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić izjavio je da proglašenjem Međunarodnog suda pravde nadležnim po tužbi Hrvatske protiv Srbije "nije još ništa rešeno".
Aligrudić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da tužba koju je Hrvatska podnela protiv Srbije samo komplikuje odnose dveju zemalja. Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović kaže da nije iznenađen odlukom Međunarodnog suda pravde jer je ta odluka "stvar trenutnih političkih odnosa u svetu i pritisaka na Srbiju".

Todorović kaže da se postavlja pitanje zašto Srbija ćuti i zašto nije postavila opravdano pitanje u vezi sa zločinima koje je Hrvatska počinila, pre svega nad srpskim življem, ne samo u ratu 1991-1992. godine, već i u Drugom svetskom ratu.

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski smatra da na odluku Međunarodnog suda pravde treba odgovoriti kontraoptužbom protiv Hrvatske.

"Srbija treba da uzvrati Hrvatskoj kontraoptužbom, odnosno kontrapitanjem šta je Hrvatska učinila posle sukoba i građanskog rata sa povraćajem manjina u Hrvatsku, pre svega povraćajem srpske manjine", kazala je ona.

Svilanović: Ne pogoršavati odnose

Bivši šef diplomatije Goran Svilanović ocenio je da je "nemoguće" da Srbija ili Hrvatska odgovaraju za zločin genocida jer "genocid podrazumeva nameru da uništite jedan narod i to je ono što treba da dokažete da je bila namera Srbije".

"Bojim se da svi olako koristimo taj izraz i izjednačavamo ga sa drugim teškim zločinima", rekao je Svilanović za B92.

Svilanović je ocenio da treba očekivati ozbiljan pristup Hrvatske tom sporu i dodao da se nada da će dve zemlje prepustiti svojim pravnim timovima da rade na tome, a da će istovremeno raditi na tome da se odnosi između njih ne pogoršaju.

"Koliko god nam to delovalo strašno po odnose Srbije i Hrvatske i zbog njihove i zbog naše javnosti lakše je da prođemo kroz sudski spor", ocenio je Svilanović i dodao da ne veruje u mogućnost vansusdskog poravnanja između dve zemlje.

"Prostor za dobre odnose između Srbije i Hrvatske postoji, ali izgleda da mi prosto moramo da prođemo kroz to da neko drugi kaže šta se tu desilo, možda nismo spremni da sami sa sobom i sa susedima razgovaramo o tome", rekao je on.