EU:Nastavak ratifikacije "Lisabona"

Ipak, odbacili su bilo kakvu mogućnost da ovaj dokument stupi na snagu 1. januara, kao što je bilo planirano. "Savet ministara konstatuje da su parlamenti 19 zemalja članica ratifikovali sporazum, kao i da će se proces ratifikacije nastaviti u drugim državama", navodi se u nacrtu zaključaka sa sastanka u Briselu, dostavljenom agenciji DPA.

Lideri evropskih zemalja nisu, međutim, naveli datum kada bi Lisabonski sporazum stupio na snagu, čime su potvrdili široko rasprostranjeno verovanje da će stupanje na snagu novih pravila biti odloženo.

"(Predviđeni datum) 1. januar je zvanično mrtav," rekao je Pjotr Kačinjski, stručnjak za reforme EU u Centru za evropske političke studije sa sedištem u Briselu.

Ima li proširenja EU bez "Lisabona"

Nikola Sarkozi (FoNet, arhiva)

Evropska unija neće prihvatiti nijednu novu zemlju članicu dok reformatorski Lisabonski sporazum ne stupi na snagu, izjavio je francuski predsednik Nikola Sarkozi.

"Bez Lisabonskog sporazuma neće biti proširenja", rekao je Sarkozi na završetku prvog dana samita šefova država ili vlada EU u Briselu. Kako su prenele agencije, na pitanje da li se takav stav odnosi i na Hrvatsku, najverovatnije sledeću na redu da pristupi Uniji, Sarkozi je rekao da je po tom pitanju neophodan konsenzus.

"Za proširenje je neophodna jednoglasnost i bilo bi vrlo čudno da je Evropa imala teškoće da se složi o svojim institucijama, a da se složi da primi 28, 29, 30. članicu", rekao je predsednik Francuske. S druge strane, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana smatra da proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma treba nastaviti.

"Danas treba da se dogovorimo oko toga da volja Iraca treba da se poštuje, ali i da se složimo oko toga kako da savladamo prepreke. Ovo nije trenutak u kome bi trebalo da se odrede neki fiksni rokovi, ovo je trenutak u kome treba da nastavimo proces ratifikacije", naveo je Solana.

Lisabonski sporazum stupiće na snagu tek onda kada ga ratifikuje svih 27 zemalja članica Evropske unije.

Prethodno je predsedavajući Savetu EU, slovenački premijer Janez Janša, izjavio da zastoj u ratifikaciji Lisabonskog ugovora o preustrojstvu Evropske unije neće imati nikakvog upliva na proces ulaska u članstvo EU zemalja Balkana.

Na konferenciji za novinare Janša je naveo da je "uveren da će se naći izlaz iz te situacije pre nego što bilo koja zemlja članica bude zrela za konačnu odluku o ulasku u članstvo EU".

Janez Janša (B92)

"Praktično, mislim da nema nikakvog razloga da zemlje kandidatkinje koje pregovaraju o članstvu i ostvaruju uslove i reforme, da na bilo koji način čekaju na te reforme ili ih uspori taj proces", rekao je Janša.

Slovenački premijer, predsedavajući samitu EU, ukazao je i da "Evropska komisija izgleda da uopšte nema namere da uspori te pregovore".

"I zato ne vidim", zaključio je on, "nikakve posebne razloge da se u ovoj situaciji usredsredimo na pitanje proširenja i govorimo o tome kao ključnoj žrtvi sadašnjeg zastoja".

Šefovi diplomatija su na posebnom zasedanju razmotrili i stanje na Zapadnom Balkanu, ali su se samo dotakli razvoja u vezi s Kosovom i situacije u Makedoniji.

O sadržini ministarskog zasedanja nije data bilo kakva informacija, a Janša je u odgovoru na pitanje novinara samo naveo da će "Makedonija dobiti datum početka pregovora tek kad budu svi uslovi ispunjeni".

Predsedavajući samitu EU ukazao je da su među tim uslovima i neki na koje ne može uticati Unija, a to je pitanje imena zemlje koje je bilateralno.

"Evropska unija će sa svoje strane učiniti sve da se što pre nađe rešenje", zaključio je Janša.

"Podrška evropskoj perspektivi zapadnog Balkana"

Šefovi država su izrazili nadu da će uskoro biti formirana nova vlada u Beogradu "s jasnom evropskom agendom", te da bi Srbija mogla da ubrza svoj napredak na putu ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, kada ispuni "sve neophodne uslove". "Savet EU se nada formiranju nove vlade u Beogradu s jasnom evropskom agendom, koja bi mogla da pogura neophodne reforme", kaže se u zaključcima.

"Nakon nedavnog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija može da ubrza svoj napredak ka EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, čim se ispune svi uslovi u skladu sa zaključcima Saveta ministara EU od 29. aprila", navodi se u nacrtu zaključaka.

Savet ministara EU je prilikom potpisivanja SSP-a i Privremenog sporazuma sa Srbijom 29. aprila u Luksemburgu zaključio da ratifikacija prvog i stupanje na snagu drugog sporazuma zavise od ocene o punoj saradnji Srbije s Haškim tribunalom.

U delu vezanom za situaciju na Kosovu, EU se poziva na odluke iz decembra 2007. godine - kada je usvojena platforma za koordiniranje nezavisnosti Kosova - i februara 2008. godine - kada je jednostrana nezavisnost "primljena k znanju" u Briselu.

Šefovi država su istakli "punu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana".

"Pravljenjem solidnog napretka u ekonomskim i političkim reformama i ispunjavanjem neophodnih uslova, preostali potencijalni kandidati na Zapadnom Balkanu trebalo bi da dobiju status kandidata u skladu sa svojim zaslugama, s članstvom u EU kao konačnim ciljem. Perspektiva EU ostaje ključna za stabilnost, pomirenje i budućnost Zapadnog Balkana", navodi se tekstu.

Šefovi država su pozdravili početak dijaloga o viznoj liberalizaciji sa zemljama Zapadnog Balkana, te posebno istakli važnost "regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa".

"Održati obećanje zapadnom Balkanu"

Ministar inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik nezadovoljna je zbog ponovo oživljene diskusije o obustavi širenja EU nakon negativnog ishoda referenduma u Irskoj o Lisabonskom sporazumu.

"Hrvatska i naši prijatelji na Balkanu ne smeju postati žrtve irskog referenduma", poručila je ona danas na Samitu EU u Briselu.

EU, kako je navela, mora obazrivo da se ophodi prema dosadašnjim zaključima o proširenju Unije.

Prema njenim rečima izjave pojedinih političara EU prema kojima Unija ne može da nastavi proces širenja bez stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma "nisu tačne", dodajući da Samit mora da potvrdi dosadašnja obećanja data zapadnom Balkanu.

Plasnikova je podsetila da je odluka o započinjanju pregovora sa Hrvatskom i Turskom, doneta u oktobru 2005, usledila posle negativnog ishoda referenduma u Francuskoj i Holandiji, bez da je bilo jasno kako će izgledati institucionalna rešenja.

"Ne postoji ni jedan razlog da se to dovodi u pitanje", rekla je ona, ukazujući da zbog svoje verodostojnosti EU mora održati reč.

Pesimizam Dablina

Irska je nagovestila Evropskoj uniji da najnovija kriza oko Lisabonskog ugovora o reformi EU neće biti brzo rešena, navodeći da je malo verovatno da rešenje može biti nađeno do oktobra.

Šef irske diplomatije Majkl Martin izjavio je na samitu lidera EU kako ne veruje da će njegova zemlja imati spremno rešenje do roka koji je pominjala Evropska komisija.

Martin je naveo da je njegovoj vladi potrebno "vremena i prostora" da analizira rezultate nedavnog referenduma na kojem su Irci odbacili Sporazum.

Češki premijer Miroslav Topolanek naveo je da sumnja da se sporazum može lako ratifikovati.

"Ne želim da vršim pritisak i govorim bilo kome kako treba da glasa na referendumu. Međutim, ukoliko bismo imali refrendum sada, ne verujem da bi Česi glasali 'za'", rekao je Topolanek.

Ranije u četvrtak, Evropska komisija je saopštila da Irska ima vremena do oktobra, do sledećeg samita EU, da pronađe način izlaska iz političke krize izazvane njenim odbacivanjem Lisabonskog ugovora na referendumu 12. juna.

(FoNet)

Evropska komisija, kao izvršni organ Evropske unije, "u potpunosti će podržati" zahtev irskog premijera Brajana Kauena "da Irskoj bude dato vreme da odluči na koji način će reagovati i izađe sa predlozima o narednim koracima", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso posle sastanka sa Kauenom, uoči samita EU u Briselu.

Žoze Manuel Barozo rekao je i da poštuje volju Iraca koju su izrazili na referendumu.

"Vlada i glavne poitičke partije su u Irskoj učinile najbolje što su mogle. Imali smo refrendum i ljudi su rekli 'ne'. Naravno, mi poštujemo rezultate referenduma. Apelujem na vlade zemalja u kojima tek treba da dođe do refrenduma da učine sve što je u njihovoj moći kako bismo ratifikovali sporazum", rekao je Barozo.

Kriza u koju je EU ušla nakon irskog "ne" Lisabonskom ugovoru glavna je tema dvodnevnog samita šefova država i vlada zemalja EU, koji je u četvrtak počeo u Briselu, a naredni sastanak planiran je za 15. i 16. oktobar.

Irska je jedina članica Evropske unije koja je održala referendum o prihvatanju Lisabonskog ugovora.

Taj dokument, koji je zamena za neuspeli ustav EU, prema prvobitnom planu, trebalo je da stupi na snagu 1. januara 2009. godine.

Od ukupno 27 država članica EU, do sada je 19 nacionalnih parlamenata ratifikovalo tekst ugovora, a Velika Britanija je prva koja je to učinila, posle irskog "ne".

Ustav Evrope, čija je blaža verzija Lisabonski ugovor, odbacili su 2005. na referendumima birači u Francuskoj i Holandiji.