"SAD žele rešenje Kosova do juna"

"Nameravamo da u narednih nekoliko nedelja vodimo intenzivne pregovore, ne samo sa Rusijom, nego i sa drugim članicama Saveta bezbednosti, i sa Srbijom i Kosovom. Ali mi želimo da ovo pitanje rešimo do juna", kazala je Dikarlo.

Ona je danas u Londonu prisustvovala sastanku direktora za Balkan u ministarstvima spoljnih poslova članica Kontakt grupe, koji su razmotrili plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za budući status Kosova.

Kako je za BBC ranije rečeno u Forin ofisu, taj sastanak, koji je održan iza zatvorenih vrata, bio je rutinski i nakon njega neće biti saopštenja za javnost.

To je poslednji skup ovog foruma pre nego što rasprava o Kosovu, kako se očekuje, početkom aprila počne u Savetu bezbednosti UN.

BBC konstatuje daje je Dikarlo izbegla direktan odgovor na pitanje da li je postignuto jedinstvo Kontakt grupe oko budućeg statusa Kosova.

"Naravno da smo razgovarali o predlogu Martija Ahtisarija. Svima nam je taj predlog vrlo poznat, jer se sa njim sastajemo već godinu i po dana, i nastavićemo da razgovamo, u nastojanju da nastavimo ovaj proces", rekla je u odgovoru Dikarlo.

Na pitanje da li je Vašington spreman da prizna Kosovo bez nove rezolucije Saveta bezbednosti UN, ukoliko Rusija ostane pri stavu da neće podržati nametanje nezavisnosti Kosova, ona je rekla da se SAD zalažu za nastavak konstruktivnih reazgovora sa Rusijom.

"Neću spekulisati o tome šta bi Rusija mogla ili ne bi mogla da uradi, i šta bismo mi nakon toga mogli da uradimo. Želim samo da jasno kažem da mi u ovom trenutku želimo da nastavimo konstruktivne razgovore sa Rusijom i sa drugima, i da se sa njima tesno konsultujemo", kazala je.

"Mi podržavamo predlog gospodina Ahtisarija, i želimo da se ovo pitanje reši što pre na najbolji mogući način, kako bismo svi mogli da se pozabavimo budućnošću, a ne tragičnom prošlošću Balkana", rekla je na kraju razgovora za BBC Rozmari Dikarlo.

Stavovi dve članice Kontakt-grupe su jasni. Američki i britanski ambasadori u Beogradu, Majkl Polt i Stiven Vordsvort, podržali su, u zajedničkom intervjuu FoNetu, Ahtisarijev predlog o nadgledanoj nezavisnosti za Kosovo, kao jedino moguće rešenje.

Oni su rekli da predlog Beograda o suštinskoj autonomiji nema podršku međunarodne zajednice.

Vordsvort i Polt objasnili su da je predlog Beograda o suštinskoj autonomiji Kosova neizvodljiv, pošto bi zahtevao civilnu i vojnu podršku međunarodne zajednice, "a nema zemlje spremne da pošalje svoje snage na Kosovo, kao podršku autonomiji kojoj se protivi 90 odsto stanovništva".

Dva meseca konsultacija

Američki državni podsekretar Nikolas Berns najavio je juče u sedištu NATO-a da će narednih mesec ili dva trajati konsultacije oko rešavanja statusa Kosova sa Srbijom, kosovskim Albancima i drugim zainteresovanim stranama, ali da plan Martija Ahtisarija mora biti osnova za nezavisnost Kosova.

"Izazov za nas će biti da idemo ka nezavisnosti i da održimo odnose sa Srbijom, i da pokažemo Srbiji da svi, kako su to rekle moje kolege, želimo da Srbija ima budućnost u Evropskoj uniji, kao i da ima vezu s NATO-om", rekao je Berns posle sastanka Saveta NATO-a.

Na pitanje kako vidi da bi Rusija mogla da pristane na nezavisnost Kosova, Berns je odgovorio da će se "raditi sa vladom Rusije, koja je važna stalna članica SB UN, s nadom da će Rusija podržati plan UN-a".

On smatra da Evropska unija mora imati veliki uticaj na rešavanje pitanja Kosova jer će ubuduće imati ključnu ulogu u tom području.

"Zato je važno da Evropljani govore snažno i da uvere i druge, koji možda neće na Kosovu imati važnu ekonomsku ili vojnu misiju, kakvu će imati Evropa i SAD", naveo je američki državni podsekretar.

Berns je rekao da će se narednih "mesec ili dva" raditi naporno da bi se našlo rešenje u Savetu bezbednosti UN.

Dodao je da je u telefonskom razgovoru srpskom predsedniku Borisu Tadiću i premijeru Vojislavu Koštunici rekao da uvažava Srbiju, da želi dobre odnose i izrazio uverenje da će, "dok Kosovo bude išlo ka nezavisnosti, Srbija očuvati blisko prijateljstvo sa SAD i zemljama NATO-a".

Na pitanje kako gleda na najave da bi moglo doći do jednostranog priznanja nezavisnosti Kosova, ako ne bude rešenja u UN, Berns je istakao da je to "vrlo hipotetično pitanje", podvukavši da je "najbolje uredno rešenje kroz Savet bezbednosti UN".

Kosovo je, prema Bernsovom mišljenju, jedinstveni slučaj jer je postalo problem zbog nasilnog raspada bivše Jugoslavije, gde su počinjeni zločini protiv čovečnosti.

"Režim Slobodana Miloševića je pokušao da sprovede etničko čišćenje million ljudi, a onda je rezolucijom 1244 UN utvrđeno da o statusu Kosova mora da se pregovara i sad je izaslanik UN Ahtisari predložio nezavisnost", smatra Berns.

"Mi želimo normalne ekonomske i političke veze sa Srbijom", podvukao je Berns ukazavši da je Srbija danas mnogo drugačija zemlja od one iz 90-ih godina, mnogo više demokratska i reformska nego u vreme Miloševića.

Srbija je kao odgovor na predlog Martija Ahtisarija najavila diplomatsku ofanzivu i to prvenstveno ka zemljama nestalnim članicama Saveta bezbednosti.