TRIBUNAL OCEKUJE DA SE MILOSEVIC "STO PRE" POJAVI U HAGU

Sekretar Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju, Holandjanin Hans Holthaus, otputovace uskoro u Beograd kako bi sa srpskim i jugoslovenskim vlastima razgovarao o "prakticnim modalitetima" za transfer Slobodana Milosevica u Hag - saopsteno je u nedelju uvece u sedistu Tribunala.

Haski Tribunal ne insistira da mu se optuzeni Slobodan Milosevic preda u "roku odmah", ali ocekuje da ce vlasti u Beogradu to uciniti "sto je moguce pre", a svakako "u toku ove godine." Glavni tuzilac Karla del Ponte je vest o Miloseviceviom hapsenju "primila sa zadovoljstvom" mada je, kako je agenciji Sense izjavila njena predstavnica za stampu, Florans Artman, "svesna da on nije uhapsen na osnovu optuznice i naloga za hapsenje Haskog tribunala." Del Ponte sada ocekuje da ce, u beogradskom pritvoru, Milosevicu biti zvanicno urucene overene kopije haske optuznice i medjunarodnog naloga za hapsenje, koje je tokom januarske posete Beogradu glavni tuzilac predala jugoslovenskim vlastima. Artman, s tim u vezi, otkriva da su upravo na osnovu takvih dokumenta - kopija optuznice i naloga za hapsenje koje je overio sudija Tribunala - jugoslovenske vlasti nedavno uhapsile i predale Hagu Milomira Stakica. Mada ostaje pri stavu da je predaja Milosevica i drugih optuzenih za ratne zlocine medjunarodno-pravna obaveza svih zemalja-clanica UN, koja je "starija" od njihovog unutrasnjeg zakonodavstva, Karla del Ponte - istice Artman - "prima k znanju da vlasti u Beogradu uslovljavaju predaju optuzenih drzavljana SRJ prethodnim usvajanjem zakona o saradnji sa Tribunalom." U tuzilastvu jos cekaju da im savezni ministar pravosudja, kao sto je obecao prilikom nedavne posete Hagu, dostavi nacrt tog zakona, te ocekuju da ce - cim on bude usvojen - Beograd poceti da isporucuje Tribunalu optuzene drzavljane SRJ, na celu sa Milosevicem. Kao sto su vec u vise navrata izjavili glavni tuzilac Del Ponte i predsednik Tribunala Klod Zorda, u Hagu nece stajati na putu krivicnog gonjenja Slobodana Milosevica za dela u nadleznosti domaceg pravosudja, kao sto su zloupotreba polozaja ili korupcija. Del Ponte, kaze Artman, smatra da je moguca "koegzistencija" ta dva postupka: u Hagu za zlocine protiv covecnosti i u Beogradu za domaci kriminal. S tim sto bi Hag morao da ima prednost, ne samo zbog Statuta koji Tribunalu daje primat nad nacionalnim sudovima, vec i zbog cinjenice da hasko tuzilastvo istrazuje odgovornosti Slobodana Milosevica vec sest ili sedam godina i spremno je za pocetak sudjenja po "kosovskoj optuznici", dok je "domaca istraga" o zloupotrebama bivseg predsednika SRJ i Srbije otvorena tek pre nekoliko sedmica. Mada sumnjaju da su u Beogradu spremni za pocetak sudjenja, u Hagu ipak ne iskljucuju mogucnost da se Milosevicu najpre sudi "kod kuce"... pod uslovom da se to sudjenje zavrsi u roku od 3-4 meseca, do usvajanja zakona o saradnji sa Tribunalom. No, i u tom bi slucaju, ukazuje predstavnik za stampu Tribunala, Dzim Lendejl, Milosevic morao "najpre da dodje u Hag i formalno se izjasni se o navodima optuznice." Nakon toga bi, u zavisnosti od trajanja tzv. predraspravne faze u kojoj bi njegova odbrana ulagala preliminarne prihovore na optuznicu ili nadleznost Tribunala, Sudsko vece moglo da odluci da li ce Milosevica "privremeno osloboditi" iz haskog pritvora i vratiti u beogradski zatvor, kako bi mu se tamo sudilo za dela u nadleznosti domaceg pravosudja. U slucaju "opstrukcije", isticu i Artman i Lendejl, Tribunal raspolaze "pravnim instrumentima" kojima se vlasti u Beogradu mogu privoleti da ispune svoje medjunarodno-pravne obaveze. Ukazuju, s tim u vezi, na Statut Tribunala kojim je Savet bezbednosti propisao da Medjunarodni sud ima "primat" nad nacionalnim sudovima, te da u svakoj fazi postupka moze zahtevati preuzimanje slucaja iz nadleznosti nacionalnih prevosudja. A na takvo "preuzimanje" Tribunal je, prema slovu Statuta, posebno ovlascen ukoliko se postupak pred nacionalnim sudom vodi sa ciljem da se optuzeni "zastiti od medjunarodne krivicne odgovornosti." Ukoliko ocene da je to zaista cilj postupka pred nacionalnim sudom, predsednik Zorda i glavni tuzilac Del Ponte, ukazuju njihovi predstavnici za stampu, nece propustiti da - prilikom njihovog prolecnog raporta osnivacima Tribunala, u maju ove godine - o tome obaveste Savet bezbednosti UN i zatraze od njega da preduzme mere kojima ce se Beograd privoleti na ispunjavanje medjunarodnih obaveza, prenosi Sense.