Krim: 95,5% za Rusiju

Prethodno je objavljeno da se, prema rezultatima ankete, 93 odsto izašlih na današnji referendum izjasnilo se za prisajedinjenje Krima Rusiji. Anketu je sproveo Republički institut za politička i društvena istraživanja na 200 glasačkih mesta na Krimu.

Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itar - tass.

Premijer Krima Sergej Aksjonov rekao je da će današnji referendum o pridruživanju Rusiji ući u istoriju.

"Danas smo doneli veoma važnu odluku koja će ući u istoriju", objavio je Aksjonov na svom Ttviter nalogu, preneo je AFP.

Prema rezultatima ankete Republičkog instituta za politička i društvena istraživanja sprovedene na 200 glasačkih mesta na Krimu, 93 odsto izašlih na današnji referendum izjasnilo se za prisajedinjenje Krima Rusiji, saopšteno je neposredno po zatvaranju birališta.

Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itar - tass.

Vicepremijer Krima Rustam Temirgalijev rekao je da rezultati ankete predstavljaju pobedu naroda Krima.

"Devedeset tri procenta glasalo je za pripajanje Rusiji, a sedam za Ukrajinu. To je pobeda. Ura!", rekao je Temirgalijev.

Na referendumu je zabeležen veoma visok odziv birača, viši od 80 odsto, a na referendumu građani su odgovarali na dva pitanja - "Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske Federacije?" i "Da li ste za obnavljanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?".

Na referendumu o statusu ukrajinskog poluostrva Krim do 17 časova po lokalnom vremenu, glasalo je 80 odsto građana, podaci su sajta referenduma o statusu Krima.

Ove podatke, međutim, treba uzeti sa rezervom, s obzirom na to da su hakeri ranije napali sajt referenduma o statusu Krima.

U Simferopolju je odmah po zatvaranju birališta počelo okupljanje građana sa ruskim zastavama na glavnom trgu, a prema poslednjim informacijama tamo je prisutno oko 15.000 građana koji proslavljaju referndumski rezultat.

Agencija AP navela je da krimski referendum „ne samo da suočava Moskvu sa sankcijama Zapada, već može da podstakne pro-ruska osećanja na istoku Ukrajine i da dovede do novih podela“.

"Napuštanje Ukrajine i ulazak u sastav Rusije predstavlja najozbiljnije prekrajanje granica od 2008. godine i kosovske deklaracije o nezavisnosti“, ocenila je agencija AFP.

BBC ističe da je mnogo Krimljana, koji su proukrajinski orijentisani, bojkotovalo ovaj referendum. Britanski javni servisa navodi da su etnički Tatari, koji na Krimu čine 12 odsto populacije, uglavnom nisu izašli na ovaj referendum. ...