Cvetković: Brz povratak azilanata

Predsednik Vlade Srbije je, nakon današnjeg susreta sa belgijskim kolegom Ivom Letermom u Briselu, rekao i da je dogovoreno da se preduzmu sve zakonske mogućnosti da se taj problem više ne ponavlja. Cvetković je naveo da je dogovoren čitav niz praktičnih i tehničkih koraka i da se očekuje da će broj azilanata biti u budućnosti sveden na minimalnu meru.

Prema Cvetkovićevim rečima, konstatovano je da Srbija nije zemlja u kojoj se krše ljudska prava, pa zahtevi za azil ne mogu da budu rešeni pozitivno.

Belgijske vlasti su u međuvremenu za sredu zakazale prvi organizovani povratak u matične zemlje srpskih i makedonskih državljana koji su tražili politički azil u toj državi.

Samo u februaru 2010. godine 330 građana sa juga Srbije, među kojima su u najvećem broju Albanci i Romi, doputovalo je u Belgiju i zatražilo politički azil, izjavila je ambasadorka Belgije u Beogradu Denis de Hauer.

U januaru ih je bilo 58, dok je u prvim danima marta po njih dvadesetak dnevno zahtevalo taj status.

Ambasadorka De Hauer je za Radio Slobodna Evropa rekla da Belgiji to stvara veliki problem i da je odlučeno da se njihovi zahtevi rešavaju po ubrzanoj proceduri.

"Ne postoje uslovi da se traži politički azil, zato što u Srbiji niko nije progonjen zbog etničkih ili religioznih motiva, nema rata u toj zemlji. Tako da ti ljudi verovatno neće dobiti politički azil", objasnila je ona.

Denis de Hauer kaže da je belgijska država već organizovala njihov povratak u Srbiju.

"Prvi povratak organizovaćemo u sredu, 10. marta, kada će autobusi sa ljudima koji su u Belgiji tražili politički azil krenuti ka Srbiji, u pratnji prevodilaca i pripadnika belgijske imigracione službe, i Belgija će snositi troškove tog puta", objašnjava ona.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević objašnjava da je upravo veliki broj zahteva za azil tokom devedesetih bio i jedan od ključnih razloga što je Srbija dugo čekala da uopšte stigne na “belu šengensku listu“.

“Najveći broj azilanata u EU jesu ljudi i osobe koje dolaze sa prostora ovog našeg regiona. To uvek predstavlja dosta veliki ekonomski i politički problem, pa i problem bezbednosti po percepciji građana same EU i to je bio jedan od razloga što je postojalo veliko insistiranje na zaključivanju sporazuma o readmisiji“, podseća Miščevićeva.

Ona dodaje i da osnov za dobijanje azila ne može biti ekonomska ugroženost.

“Ako je politički progon povezan sa ekonomskim uslovima onda da, ali u uslovima ekonomske krize države zapadnog Balkana, svakako njihovi građani ne mogu očekivati da osete ajde da tako kažem veliku solidarnost od država EU“, podseća Miščevićeva.

Izvestiteljka Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju Tanja Fajon poručila je da se hitno mora zaustaviti talas novih migranata u EU koji traže azil i apelovala na zemlje zapadnog Balkana da svojim građanima objasne značaj i suštinu vizne liberalizacije.

Prema njenim rečima, najnovije vesti o povećanju broja zahteva za dobijanje azila iz Srbije i Makedonije u Nemačkoj i Belgiji otvaraju dileme i strahove da li je odluka o ukidanju šengenskih viza za te zemlje bila prava.

Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost, međutim, ocenjuje da neki mediji preuveličavaju ovaj problem.

Ona je navela primer nemačke štampe u kojoj je objavljeno da desetine hiljada azilanata pokušavaju da uđu u Evropsku uniju, što, kako kaže, nije tačno.

"Mi trenutno govorimo o 800 ili 900 ljudi koji traže azil, što zaista nije toliko veliki problem. Ono što je dobro je da sve vlasti rade blisko na rešavanju trenutne situacije. Naravno, sve je nanelo štetu konceptu slobodnog putovanja i bolje bi bilo da se nije desilo, ali takve stvari ne možete isključiti. I ranije smo imali zloupotrebu viza, kada su bile neophodne, pa je jasno da će toga biti i ubuduće", kaže Štiglmajerova.

Da li je reč o organizovanoj zloupotrebi?

Od početka godine više od 400 ljudi iz Srbije zahtevalo je da u Belgiji dobije azil. Procenjuje se da je iz Preševa i Bujanovca više hiljada uglavnom mladih ljudi otišlo pre svega u Belgiju i Švedsku.

Vlasti u Srbiji ispituju da li je reč o organizovanoj zloupotrebi. U Brisel je tim povodom otputovala i direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Milica Delević.

B92: Na koji način ovaj problem sa ljudima koji traže azil može da ugrozi naš put ka EU i uopšte bezvizni režim koji smo dobili 19. decembra prošle godine?

Milica Delević: Bezvizni režim smo dobili zbog toga što smo ispunili uslove koji su bili sadržani u mapi puta i što smo način na koji smo ih ispunili stvorili neko poverenje da ćemo se ponašati u skladu sa uslovima kada bude došao beli šengen. U tom smislu, poštovanje preuzetih obaveza je važno i za beli šengen, ali i za dalji put ka evropskim integracijama, zato što odgovoran odnos prema ispunjavanju ugovornih obaveza pokazuje način na koji bismo se odnosili prema drugim obavezama koje bi proizašle iz procesa integracije.

B92: Imate li ikakvu informaciju koje razloge uopšte ti ljudi navode kada odu u zemlje EU?

Milica Delević: Iz onoga što smo čuli da komentarišu kolege iz EU, čini se da su u pitanju više ekonomski razlozi, sećate se mnogo priča i razgovora kada je Srbija stavljena na belu šengensku listu šta to zapravo znači. Da to nije mogućnost za rešavanje ekonomskih problema, time što ćete otići i zaposliti se. Radi se o mogućnosti da u EU boravite tri meseca, vratite se, možda konkurišete za posao ili fakultet, možda odete u turističku posetu, ali ne da se iselite u neku drugu zemlju.

B92: Kako se na ovaj problem gleda u evropskim zemljama u koje naši građani odlaze, a znamo da se azil često tražio za vreme Miloševićevog režima?

Milica Delević: Svakako da ova situacija sa povećanim brojem zahteva za politički azil ne baca preterano pozitivno svetlo, ali da kažem da je ono što je važno zapravo način na koji ćemo se mi postaviti prema nečemu što evidentno predstavlja zloupotrebu prava, koje smo dobili time što smo stavljeni na belu šengensku listu. Čini mi se da u ovom trenutku postoji uverenje u EU da ćemo biti partner koji će koristi beli šengen na način na koji je to i zamišljeno. I na taj način, verujem, da će se to reflekovati i u izveštajima i našim sledećim koracima ka EU.

Građani Srbije traže azil i u Švedskoj

Posle Belgije, i Švedska upozorava da od ukidanja viza u decembru 2009. sve više građana Srbije sa novim biometrijskim pasošima traži politički azil u toj zemlji. Švedski ambasador u Beogradu Krister Bringeus za B92 kaže da je samo u februaru primljeno 300 takvih zahteva, i da će svi podnosioci zahteva biti vraćeni u Srbiju.

"Mi smo primetili da je tokom februara, znači ubrzo nakon vizne liberalizacije, porastao broj onih koji traže azil, a koji dolaze iz Srbije. Tokom prošle godine imali smo 580 zahteva za azil, a samo u februaru ove godine imamo 300 zahteva", kaže Krister Bringeus, ambasador Švedske u Srbiji.

On navodi da je veoma zabrinut i zbog toga što misli da su ljudi koji dolaze u Švedsku i traže azil, prevareni.

"Oni su dobili pogrešne informacije, moguće od nekih kriminalnih grupa, a možda i od nekog drugog, jer ne možete da dobijete politički azil u Švedskoj iz socijalnih ili ekonomskih razloga, a to oni traže", kaže on.

Oko 80 odsto su Romi, a ima i nekoliko Albanaca.

"Da pojasnim, ovi ljudi će odmah biti deportovani iz Švedske i biće vraćeni u Srbiju, po sporazumu o readmisiji", dodaje Bringeus.