Oslobađajuća presuda Haradinaju

Ramuš Haradinaj i Idriz Balaj oslobođeni su po svim tačkama optužnice, dok je treći optuženi, Lahi Brahimaj, proglašen krivim za dva slučaja okrutnog postupanja i mučenja i osuđen na šest godina zatvora. Trojica bivših zapovednika OVK bili su optuženi za učešće u "udruženom zločinačkom poduhvatu" sa ciljem da se uspostavi i učvrsti "potpuna kontrola OVK nad operativnom zonom Dukađin".

To je, prema navodima Tužilaštva, ostvarivano "napadima, progonom i prisilnim uklanjanjem srpskih civila iz te oblasti", kao i "prinudnim i nasilnim suzbijanjem svake stvarne ili pretpostavljene kolaboracije albanskih i romskih civila sa Srbima".

U ukupno 37 tačaka optužnice pripisana im je odgovornost za otmice, zatočavanja, prebijanja, mučenja i ubistva civila, kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Pretresno veće kojim je predsedavao holandski sudija Ori, a u čijem su sastavu bili još i sudije Hopfel iz Austrije i Stole iz Norveške, najpre je zaključilo da u periodu na koji se odnosi optužnica – od 1. marta do 30. septembra 1998. godine – otmice, zlostavljanja i ubistva civila nisu bili takvih razmera i takve učestalosti da bi se moglo zaključiti da je postojao sistematski i rasprostranjeni napad na civilno stanovništvo, što je preduslov da bi se neko delo moglo kvalifikovati kao zločin protiv čovečnosti. Veće je, dalje, zaključilo da dokazi koje je prezentiralo tužilaštvo nisu dovoljni za zaključak o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata i navodnom zajedničkom kriminalnom cilju optuženih, pa je odbacilo i ovaj vid odgovornosti Haradinaja, Balaja i Brahimaja.

Tužilaštvo je, prema oceni Pretresnog veća, dokazalo da su pripadnici OVK počinili zločine – ubistva, okrutnog postupanja, mučenja i silovanja – opisane u osam tačaka optužnice, ali sem u dva slučaja nije izvan razumne sumnje dokazana umešanost i odgovornost optuženih.

Oba slučaja odnose se na okrutno postupanje i mučenje kosovskih Albanaca koji su zbog odbijanja da se priključe OVK, ili pod optužbama za saradnju sa srpskim vlastima zatočeni u logoru OVK u Jablanici kojim je zapovedao optuženi Lahi Brahimaj, tadašnji član Glavnog štaba OVK, koji je lično učestvovao u zlostavljanju tih zatočenika.

Oslobađajuća presuda Idrizu Balaju doneta je većinom glasova, sa izdvojenim i suprotnim mišljenjem austrijskog sudije Hopfela koji smatra da postoji dovoljno dokaza o njegovoj odgovornosti za pomaganje i podržavanje ubistva jedne kosovske Albanke koju je prisilio da se pridruži OVK.

To je, uglavnom, sve što je Pretresno veće moglo da zaključi na osnovu dokaza koje je izvelo Tužilaštvo.

Saopštavajući presudu, sudije su ukazale na "značajne teškoće" sa svedocima, s kojima su se suočavali tokom postupka.

Od oko 80 svedoka, 34 su dali iskaz uz zaštitne mere, dok je veće bilo prinuđeno da izda čak 18 obavezujućih poziva za svedočenje, pa i nekoliko naloga za hapšenje nevoljnih svedoka.

Pretresno veće je, naveo je sudija Ori, "steklo snažan utisak da se suđenje odvijalo u atmosferi u kojoj se svedoci nisu osećali bezbedno", kao i da na Kosovu postoji "nestabilna bezbednosna situacija koja nije ugodna za svedoke".

U paragrafu 28 presude se navodi da su "teškoće vezane za pribavljanje dokaza predstavljale značajnu karakteristiku ovog suđenja", kao i da se pred sudom nije pojavilo nekoliko svedoka "za koje se očekivalo da će svedočiti o centralnim aspektima predmeta".

U Tužilaštvu ne žele da komentarišu presudu sem što ukazuju da će je narednih dana detaljno razmotriti i proceniti da li će iskoristiti pravo na žalbu.

Prema rečima njegove predstavnice za štampu, Olge Kavran, tužilac je posebno zabrinut u vezi sa problemom svedoka na koji su ukazale i sudije.

Kavran, takođe, podseća da je tokom suđenja Haradinaju, Balaju i Brahimaju tužilaštvo u više navrata upozoravalo da takvi problemi dovode u pitanje mogućnost izvođenja dokaza.

Vukčević: Pružićemo logistiku u drugom stepenu

"Ja sam zapanjem ovakvom odlukom suda, ali bih hteo odmah na početku da razdvojim ulogu Haškog tužilaštva i suda koji je doneo ovakvu presudu. Što se tiče tužilaštva, mislim da je tužilaštvo dosta uradilo da se Haradinaj prvo izvede na optuženičku klupu da odgovara i trudilo se da on dobije adekvatnu presudu", izjavio je tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević.

On kaže da je tokom postupka već bio skeptičan, jer je sud doneo neke skandalozne odluke.

Recimo, puštanje Haradinaja da se brani sa slobode i da se bavi politikom, jer je njegov uticaj na Kosovu ogroman.

Suđenje je počelo u martu prošle godine praćeno brojnim problemima. U javnosti su se s vremena na vreme pojavljivale informacije da su ubijeni svedoci koji je trebalo da svedoče protiv Haradinaja.

"Devet ljudi je izgubilo živote, jer su se pojavili kao ozbiljni svedoci protiv Haradinaja. Sad vidite kakva je atmosvera bila na Kosovu i zbog čega su ljudi odbijali obavezujući nalog suda i rizikovali 10 godina zatvora. Odbijali su da svedoče zbog toga što su im bili ugroženi životi, ugroženi su bili životi rođaka i imovine", rekao je Vukčević.

Jedan svedok ubijen je džipom u Crnoj Gori, sedmorica su ubijena vatrenim oružjem, dok je jedan izboden nožem.

Dva ubijena svedoka bili su pripadnici KPS-a, a vozilo u kome su ubijeni je zapaljeno.

Najstrašnije je, međutim, što su čak tri svedoka koji su bili u programu zaštite na Kosovu ubijeni.

U Srbiji je protiv Haradinaja podneto čak 180 krivičnih prijava.

Pred većem za ratne zločine, na 13 godina osuđen je Anton Lekaj, kome je komandovao Ramuš Haradinaj.

"Ja se sastajem sa gospodinom Seržom Bramersom, naslednikom Karle del Ponte. Ja ću mu predložiti da naši ljudi koji drže te predmete za Kosovo pomognu, da daju logistiku direktnim učešćem u pretresu pred drugostepenim većem u slučaju Haradinaj", najavio je Vukčević.

Koštunica: Mračna odluka Tribunala

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da današnja mračna odluka Haškog tribunala da oslobodi Ramuša Haradinija potpuno svedoči da se radi o sudu koji ne postoji da bi se izricala pravda.

"Očigledno je da se radi o sudu koji je, pored ostalog, napravljen da se onima koji su počinili zločine, kao što je to Haradinaj, izda zvanično uverenje da su nevini", izjavio je Koštunica.

"Time je, pored Haradinajevih zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji, napravljen novi veliki zločin i to Srbija javno i nedvosmisleno saopštava. Haški tribunal se ovom odlukom ruga pravdi i ruga se nevinim žrtvama koje su stradale od ruke Haradinaja", rekao je Koštunica.

Nikolić: Pravda pala na ispitu

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je da su međunarodno pravo i pravda pali na ispitu u Hagu. On je naveo da se tek sada dokazuje da je bio potpuno u pravu kada je rekao da više nijedan Srbin ni pod kojim uslovima i ni na koji način ne sme da se nađe u Hagu.

"Šta još preostaje da se kaže o Haškom tribunalu, o odnosu Evropske unije, Amerike, takozvane međunarodne zajednice prema Srbiji, srpskom narodu posebno", kazao je Nikolić.

DS: Odluka ne doprinosi pomirenju

"Demokratska stranka smatra sramnom odluku Haškog tribunala da Ramuša Haradinaja oslobodi optužbe i pusti na slobodu", saopštila je DS.

DS saopštava da ova presuda baca ozbiljnu senku na rad Tribunala, "naročito stoga sto je ovo suđenje bilo praceno nizom nepravilnosti i zastrasivanjem svedoka".

"Ovakva presuda ne može da doprinese rasvetljavanju ratnih zločina, zadovoljenju pravde, a ni pomirenju u regionu", navodi se u saopštenju.

Demokratska stranka podseća da je Srbija uvek poštovala međunarodno pravo i njegove principe, smatrajući da oni moraju da važe za sve i bila opredeljena da svi odgovorni za najteža krivična dela moraju da na adekavatan način budu osuđeni, kao i da isti principi moraju biti primenjeni na sve, bez izuzetka i bez obzira na nacionalnu pripadnost.

G17 plus: Nepravedna odluka

Stranka G17 plus osudila je današnju oslobađajuću presudu koju je Haški tribunal izrekao Ramušu Haradinaju ocenjujući je sramnom i nepravednom.

U toj stranci očekuju da se, ukoliko postoji mogućnost, čitav postupak protiv Haradinaja ponovi, imajući u vidu da je zaista postojala osnovana sumnja i čvrsti dokazi da je Haradinaj počinio zločine protiv čovečnosti i prekršio zakone i običaje ratovanja na Kosovu 1998. godine, za šta ga je Haški tribunal i teretio.

G17 plus smatra da treba dobro izanalizirati sam tok suđenja, imajući u vidu da su se tokom njegovog trajanja dešavale sumnjive okolnosti i da su nestajali svedoci, i ceo postupak ponoviti kako bi se donela pravedna odluka.

LDP: Šokantna vest

Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je danas da je oslobađanje Ramuša Haradinaja "šokantna vest za mnoge ljude i da ishod takvog suđenja uvek asocira i na moralni aspekt koji je u tim presudama daleko po strani, što je loše".

On je u naveo da je "Srbiji potrebna politika koja na tim poražavajućim i nemoralnim istinama, ne gradi svoje pozicije već razmišlja o odgovornosti".

"Srbija, tumačeći ishod suđenja Ramušu Haradinaju, treba da razmišlja o sebi i onima koji su je doveli do sukoba, tragedija i do života u kome su ličnosti poput Haradinaja dobile prostor koji ne zaslužuju i ne smeju da imaju", kazao je lider LDP-a.

"Tu mislim na zločine i ono što se dešavalo na Kosovu, a sa druge strane mislim da je važno razmišljati o tome kao o ceni za politiku sukoba, inata i konstantnih nesporazuma sa svetom koji onda gubi strpljenje za Srbiju i njene građane", rekao je Jovanović.

Vlada Kosova pozdravlja odluku

Vlada Kosova pozdravila je danas oslobađajuću presudu sudskog veća Haškog tribunala za Ramuša Haradinaja i Idriza Baljaja.

U saopštenju iz vlade se navodi da je "i u ovom sudskom procesu dokazano da je borba Oslobodilačke vojske Kosova bila pravična, oslobodilačka i na osnovu pravila i međunarodnih konvencija".

Inače, izricanje presude u Haškom tribunalu bivšem premijeru Kosova i jednom od komandanata nekadašnje OVK Ramušu Haradinaju direktno su prenosile sve televizijske stanice na Kosovu koje imaju nacionalnu frekvenciju.

Rukovodstvo Alijanse za budućnost Kosova sa oduševljenjem je primilo vest da je njen lider oslobođen svih optužbi.

U centrali Alijanse su se okupili članovi najvišeg rukovodstva i mnogobrojni simpatizeri gde su pratili izricanje presude.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju je nekoliko sati pre izricanja presude izjavio da veruje u nevinost bivšeg premijera Kosova i da očekuje oslobađajuću presudu.

Iako zvanično nije najavljeno, sutra će, kada se očekuje povratak Haradinaja u Prištinu, biti organizovan svečani doček.

"Bilo dovoljno dokaza"

Jedan od lidera kosovskih Srba Oliver Ivanović zjavio je danas da smatra da bi po istom principu komandne odgovornosti po kojem se sudi srpskim generalima u Hagu trebalo da odgovaraju i albanski komandanti, za zločine počinjene u njihovoj zoni odgovornosti.

"U Haradinajevom slučaju to je zona oko Peći, Dečana i do Đakovice. U tom kraju je ubijeno ili kidnapovano više od 200 ljudi tokom 1998, 1999. i posle toga. Proterano je više od 50.000 ljudi sa prostora koji spada u zonu odgovornosti Ramuša Haradinaja. On je napisao dve knjige u kojima je objasnio svoju ulogu komandanta te zone, te mislim da je to dovoljno dokaza za Haški tribunal da ga, pozivajući se na komandnu odgovornost, osudi na dužu vremensku kaznu", rekao je on.

Ivanović smatra da su posredan dokaz Haradinajeve odgovornosti i ubistva potencijalnih svedoka u ovom procesu.

Mediji su tokom istrage, ali i posle podizanja optužnice, mnogo puta pisali o ubistvima potencijalnih svedoka u slučaju Haradinaj. U tim nepotvrđenim navodima pominju se ubistva i do 10 potencijalnih svedoka. Bivša haška tužiteljka Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov" navodi da je zastrašivanje svedoka počelo i pre nego što je Tribunal početkom 2003. objavio prve optužnice protiv pripadnika OVK.

Portparolka haškog tužilaštva Olga Kavran za B92 rekla je da je Tužilaštvo izvelo više od 80 svedoka, ali i da se dva ključna svedoka na ovom suđenju nisu pojavila.

"Postoji i postupak za nepoštovanje suda, koji se vodi u tom smislu. Tako da je Tužilaštvo uspelo da izvede 81 svedoka, ali dva jako važna svedoka se nisu pojavila na sudu. Bilo je problema sa zastrašivanjem svedoka, sa činjenicom da se jako puno svedoka pojavilo pod zaštitnim merama i da je čak 18 obavezujućih poziva, dakle naloga suda za pojavljivanje, moralo da se izda pre nego što bi se svedoci pojavili da svedoče", navela je ona.

Karla del Ponte u svojoj knjizi pominje ubistvo Tahira Zemaja, koji je trebalo da bude svedok u slučaju protiv Ramuša Haradinaja.

Ona piše da su kasnije ubijena i dvojica policajaca koji su istraživali smrt Zemaja, a kada je Tribunal zatražio od Unmika informacije o ubistvu svedoka, dobili su dokument u kojem su najvažniji podaci bili zatamnjeni.

Nesaradnja UNMIK-a i zastrašivanje svedoka će, prema oceni novinara nedeljnika Vreme Dejana Anastasijevića, najverovatnije rezultirati oslobađanjem Ramuša Haradinaja.

"Dosta je verovatno da će zbog nedostatka dokaza Ramuš Haradinaj, koji je imao jednu od najskupljih odbrana u istoriji Haškog tribunala, branila ga je engleska kancelarija Čeri Bler, supruge Tonija Blera, dobiti blagu ili nikakvu osudu, da će veći deo krivice biti svaljen na njegova dva pomoćnika, Beljaja i Brahimaja i da će on iz sudnice izaći kao slobodan čovek", rekao je on.

Suđenje Haradinaju, Baljaju i Brahimaju, koje je počelo prošle godine u martu, završeno je krajem iste godine.

Suđenje je završeno pošto je odbrana obavetila sudsko veće da ne namerava da iznosi nikakve dokaze, jer smatra da Tužilaštvo nije dokazalo krivicu trojice optuženih.

Haradinaj se, pošto je prethodno podneo ostavku na mesto predsednika privremena vlade Kosova, dobrovoljno predao 9. marta 2005, kada su u pritvor Haškog tribunala iz Prištine prebačeni Baljaj i Brahimaj.

Haradinaj je u junu 2005. pušten na privremenu slobodu do početka suđenja i jedini je haški optuženik kome je bilo dozvoljeno da se bavi politikom i da javno nastupa.