Najezde pacova, smeće i šatori bez grejanja? Jel to najmodernija vojska na svetu?

Od puteva koji ne mogu da izdrže težinu tenkova, do pacova u vojničkom smeštaju.

Nije slučajnost što šefovi diplomatija 30 članica NATO u utorak (29. novembar) dolaze na dvodnevni skup upravo u Bukurešt, piše Dojče vele.

Oni će na poziv rumunskog ministra spoljnih poslova Bogdana Aureskua demonstrirati podršku istočnom krilu NATO i regionu na Crnom moru, koji je postao novo težište NATO nakon ruskog napada na Ukrajinu.

Prošlog proleća je severnoatlantski savez odlučio da rasporedi četiri borbene grupe u Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Već od 2017. se, kao reakcija na aneksiju Krima, borbene trupe nalaze u tri baltičke zemlje, te Poljskoj. Četiri nove vojne jedinice su veličine jednog bataljona (između 900 i 1.300 ljudi).

Borbena snaga novih trupa na istočnom krilu je ograničena, ali važna simbolički. Jer, kako je rekao generalni sekratar NATO Jens Stoltenberg, multinacionalni sastav trupa simboliše solidarnost među članicama Saveza. Na samitu NATO u Madridu prošlog leta je dogovoreno da će borbene trupe narasti na veličinu brigada, a to bi značilo oko 5.000 pripadnika.

Strategija NATO

EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Sredinom ovog meseca je solidarnost na istočnom krilu NATO stavljena na realnu probu kada je jedna raketa iz Ukrajine doletela u Poljsku, i usmrtila dvoje ljudi. Zavladala je nervoza, dok se nije razjasnilo da raketa nije ruska, već zalutala ukrajinska protivvazdušna odbrana.

Bila je to nesreća koja je otvorila pitanje šta bi se dogodilo da Rusija zaista napadne neku članicu NATO?

Stoltenberg je pokušao da spusti loptu, te je rekao da NATO u ovom trenutku ne veruje da Rusija planira napad na neku članicu. Uprkos tome se ruska agresija na Ukrajinu smatra neviđenom pretnjom, pogotovo u istočnim članicama NATO, na Baltiku i u Poljskoj.

U Bukureštu će se razgovarati o dodatnoj vojnoj pomoći Ukrajini, kojoj je potrebna ponajpre protivraketna odbrana i municija, kako bi se branili od ruskih napada na civilnu infrastrukturu.

Poljska je odbila nemačku ponudu da Bundesver pojača poljsku protivvazdušnu obranu sistemima Patriot. Njih bi radije trebalo proslediti Ukrajini, kaže poljski ministar obrane Mariup Blaščak.

Stoltenberg će od saveznika ponovno tražiti da ne posustaju s pružanjem pomoći Ukrajincima, pa i uprkos porastu cena energije i hrane u članicama NATO. Ako Rusija ostvari uspeh, autoritarni režimi širom sveta će videti „da uz pomoć brutalnog nasilja mogu dobiti oni što žele“, kazao je Stoltenberg prošle sedmice.

„Rupe“ u infrastrukturi

EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

U Rumuniji novom borbenom jedinicom zapovedaju Francuzi, ona je stacionirana u Činkuu u Transilvaniji. Oko 500 Francuza je proteklih meseci vežbalo s jedinicama iz Poljske, Holandije i SAD. Poslednjih dana se u Rumuniji testirao francuski sistem protivvazdušne odbrane kratkog dometa MAMBA.

No postoje logistički deficiti. Francuska vojska je na jedvite jade prebacila tenkove za borbeni bataljon u Rumuniji. Nije bilo prikladnih kapaciteta u železnici. Transport drumom je bio zaustavljen u Nemačkoj jer su tenkovi tipa Lekler bili preteški. I na kraju tenkovi u Rumuniji nisu mogli preko važnog mosta kod Činkua, jer most nije mogao da izdrži toliko opterećenje.

Brojni problemi

Rumunija je članica NATO od 2004. U toj zemlji postoji relativno loša putna mreža što bi u slučaju nužde zakomplikovalo velike vojne transporte. Oko četvrtina puteva nije asfaltirana, a samo šest odsto njih su autoputevi.

NATO i Evropska unija pokrenuli su programe s ciljem poboljšanja vojne mobilnosti na svojim teritorijama. Železnici je potrebno više vagona za transport teškog materijala. Širina koloseka na Baltiku je još uvek u skladu s sovjetskim standardima, te ih treba prebaciti na evropske norme, a to košta. Poljska do 2034. planira nove mostove, autoputeve i 2.000 kilometara železnice – kako bi i olakšala prebacivanje trupa na istočnu granicu.

Francuzi se žale i na praktične probleme u Rumuniji. Vojnici su se tokom oktobra na društvenim mrežama požalili na katastrofalan smeštaj i lošu hranu. Spominjale su se najezde pacova, smeće i šatori u kojima nije bilo grejanja.

Francuski generalštab je u saopštenju za istraživačku platformu Mediapart potvrdio te loše uslove koji vladaju osam meseci nakon početka operacije u Rumuniji. U međuvremenu su problemi rešeni, tvrdi se iz Ministarstva obrane u Bukureštu.

Problema ima i u vazdušnoj bazi NATO kod Konstance. Tamo upravo istragu provodi rumunski vojni državni tužilac – postoji sumnja da su vojnici u saradnji s bandama ukrali dizel i kerozin u vrednosti od oko dva miliona evra.