Pronađena Kardeljeva depeša

Slovenački istoričar Mitja Ferenc pronašao je depešu, koju je tadašnji potpredsednik jugoslovenske vlade Edvard Kardelj poslao predsedniku slovenačke vlade Borisu Kidriču i koja dokazuje da je vrh nekadašnje jugoslovenske vlasti i Komunističke partije znao i naređivao ubistva vojnika i civila u Sloveniji odmah posle završetka Drugog svetskog rata. Dokument je nađen u Arhivu Slovenije.

Tekst depeše: "Od Predsedništva centralne vlasti, Kidriču lično. Najkasnije tokom tri sedmice biće raspušten sud nacionalne časti, vojni sudovi će suditi samo vojnim licima, sve druge će preuzeti redovni sudovi. Biće proglašena nova amnestija. Nemate dakle nikakvog razloga da budete tako spori u čišćenju kao do sada. Kardelj".

Ova depeša biće predstavljena danas u celjskom Muzeju novije istorije, u okviru izložbe  "Prikriveno i očima sakriveno", na kojoj će po prvi put biti prikazane do sada skupljeni podaci o masovnim grobnicama u Sloveniji.

"Ustaše, domobrani, četnici..."

Mapa pronaðenih grobnica

Do sada je u Sloveniji pronađeno oko 400 lokacija sa takvim grobnicama. U njima se nalaze ostaci bez suđenja pobijenih vojnika i civila, među kojima su ljudi iz bivših jugoslovenskih republika, Slovenci, Hrvati i Srbi. Istraživanja istoričara Ferenca pokazuju da je mnogo više "neslovenačkih" nego "slovenačkih" grobalja. Među njima su ustaše i domobrani iz NDH, četnici i pripadnici Srpskog dobrovoljačkog korpusa iz Srbije, crnogorski četnici, ali i dosta civila koji su se povlačili u vreme odlaska Nemaca.

Istoričar Mitja Ferenc ocenjuje da su brojke mrtvih "šokantne". "Marševi smrti", u kojima su pobijeni vraćeni ili zarobljeni vojnici i civili, događali su se širom tadašnje Jugoslavije, ali u Sloveniji je ubijena većina. U Sloveniji je pronađeno 134 skrivena groblja sa vojnicima,79 civilnih grobalja, 72 groblja gde su sahranjeni i civili i vojnici, a za 109 grobalja još uvek nema podataka. Među evidentiranim grobnicama ih je 108 sa sahranjenim Slovencima, 59  "hrvatskih" i 61 "nemačka" grobnica, u 59 su žrtve različitih nacionalnosti, a za 62 nađene grobnice još uvek nema podataka o narodnosti.

Pored njih, u "čišćenjima" o kojima piše Kardelj bili su i oni civili koji su, tokom masovnih hapšenja koje je izvodila OZNA, zatvoreni i likvidirani kao politički protivnici Komunističke partije, kažu slovenački istoričari.

Mitja Ferenc kaže da ne želi da budi traume prošlosti i da svojom izložbom razdvaja narode, već da pokaže da se sa istorijom treba suočiti sa poštovanjem i na dostojanstven, civilizovan način. Ovo je prilika da se na jednom mestu prikažu stvari o kojima se ćutalo pola veka, smatra Ferenc i dodaje da su žrtve tih masovnih ubistava u većini slučajeva bile ubijene bez suđenja, a njihov konačni broj još uvek nije poznat.

Mitja Ferenc je sin poznatog slovenačkog istoričara Toneta Ferenca, koji je bio blizak komunistima, zbog čega je imao privilegovan pristup istorijskim arhivima. Njegov sin je u ličnoj očevoj zbirci našao dokument u kome je bilo uputstvo gde treba tražiti Kardeljevu depešu.

Opšti haos

Mitja Ribičič, osumnjičen da je učestvovao u tim ubistvima, kaže da je spreman da snosi odgovornost za svaku grešku koju je napravio, ali da nije odgovoran za masovna ubistva posle završetka Drugog svetskog rata.

Ribičič objašnjava da u tadašnjoj "strahovitoj situaciji" u Sloveniji nije bilo moguće obezbediti funkcionisanje pravne države. Tada je, kaže Ribičič, polovina Jugoslovenske vojske, njih 400.000, bilo u Sloveniji, ali i 250.000 nemačkih vojnika koji su prelazili preko te teritorije, kao i kvislinška armija od oko 200.000 četnika, ustaša, balista, domobrana i belogardejaca.

Slovenačkih partizana je bilo samo 30.000 i oni su morali da zaštite narod, izjavio je Ribičič za "Mladinu" i dodao da je prvi put čuo da je došlo do masovnih ubistava već na prvim izborima 1945. godine, kada se ispostavilo da mnogih ljudi nema. Ribičič, u "Mladini", optužuje Alberta Svetinu, koji je isto bio visoki funkcioner OZNA-e, da je lažljivac i "patentirana baraba i zločinac". Svetina je pre nekoliko godina optužio Ribičiča da je znao za masovna ubistva i da je i sam pravio spiskove za likvidaciju. Ribičič tvrdi da Svetina nikako ne može da bude svedok u njegovom slučaju, već samo optuženik, ali i da je kao "informbirovac" prebegao u Mađarsku.

Dubajićevo svedočenje

O masovnim ubistvima u Sloveniji, do kojih je došlo posle Drugog svetskog rata, prvi put je javno govorio lički partizanski komandant Simo Dubajić 1990 .godine. On je tada za list "Svet" rekao da je i sam učestvovao u likvidaciji ljudi u Sloveniji, kao i da je dobio nalog da pobije više od 30.000 domaćih izdajnika u Kočevskom rogu. Dubajić kaže da je to obavila dalmatinska brigada, čiji komesar je bila Milka Planinc, koja je za ta streljanja odabrala oko 90 najpoverljivijih komunista.

Dubajić je pričao kako se seća da je, dok je trajala jedna od likvidacija, sedeo i pio pred kafanom, zbog čega ne može da se tačno seti, jer je bio pijan, da li je on sam dao naredbu da se u jame sa pobijenima baci eksploziv "kako neko iz njih ne bi izašao živ".

Nekadašnji partizanski komandant je dodao i da su mladići zaduženi za izvršavanje likvidacija dolazili do njega, pili, povraćali i padali u nesvest. Simo Dubajić je tada bio star samo 21 godinu i kako je sam rekao, bio je šef i kontrolisao je da likvidacija bude izvršena do kraja.

Nekadašnji partizan i visoki funkcioner OZNA-e, Albert Svetina je tvrdio da su likvidacije u Sloveniji trajale sve do 1953. godine, a da je za njih Ribičič znao, jer je i sam pravio spiskove za streljanja. Svetina je to saznao i od svoje bivše žene, koja je 1946. godine bila Ribičičeva sekretarica.

Dubajić je izjavio da niko sem Tita nije mogao da donese odluku o likvidacijama, a 26. maja 1945. godine, na mitingu u Ljubljani Tito je rekao "Što se tiče ovih izdajica, kojih je bilo u svakom narodu, među svim ljudima ,to je sada stvar prošlosti. Ruka pravde ,oslobodilačka ruka naroda, već je stigla većinu..."