Srbija mora da sarađuje sa Hagom

Srbija se "mora osloboditi tog balasta" na putu ka Evropi, rekao je Koštunica na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije i samo tri dana dana pre isteka roka koji je Karla del Ponte dala Srbiji da pokaže da sarađuje sa Haškim sudom.

Skoro dva meseca posle boravka glavnog tužioca Tribunala u Beogradu i njene izjave da Srbija mora do kraja novembra u praksi da pokaže deklarativnu spremnost za saradnju, Koštunica je rekao da je apsolutno netačno da Vlada ne sarađuje sa Haškim tribunalom. Kao primere saradnje on je naveo oslobađanje desetina svedoka čuvanja državne tajne, dostavljanje dokumenata i arhive Tribunalu, kao i "kredibilne provere" gde se nalaze neki od optužnih pred Haškim tribunalom.

"Sa Hagom se mora sarađivati, ali kao i sa svakom drugom stvari, nešto se može postići danas, nešto sutra, a za nešto je potrebno više vremena. Napretka, boljitka, normalizacije odbnosa sa Evropom i svetom nema, dok taj balast ne skinemo sa dnevnog reda, ali jednostvano, ne može se sve istovremeno. Sarađivati se mora i sarađuje se do ispunjenja svih zahteva. Ta saradnja, međutim, moguća je na različite načine, a ne samo na jedan. Nije samo jedan način propisan, postoje različiti načini, znate o čemu govorim. Potrebno je pritom, uvažiti i stabilnost institucija u zemlji", rekao je Koštunica.

Predstavnik sekretarijata Haškog tribunala Aleksandra Milenov, međutim kaže da oblici saradnje koje Koštunica pominje ne mogu da zadovolje  međunarodnu zajednicu. “Srbija ne može da izbegava svoje obaveze da hapsi optužene za teške ratne zločine”, naglašava Milenov i dodaje: "Ne postoji, apslutno, izgovor da Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević i Sreten Lukić još uvek žive otvoreno u Beogradu, više od godinu dana od objavljivanja njihove optužnice koja ih tereti za vrlo teška krivična dela, kao što je, na primer, da su snage pod njihovom komandom silovale osam žena iz jednog sele na Kosovu, a potom ih ubili i njihva tela, navodno, bacili u jednu reku."

U obraćanju stranačkim kolegama, Vojislav Koštunica je nekoliko puta naglašavao da Srbija mora da sarađuje sa Tribunalom, ali je, međutim, dodao i da ne treba imati iluzije o "pravdi" tog suda: " Kada to kažem, onda na umu imam sledeće. Dva predsednika, pokojna, država u regionu, u kojima su se odvijali ratni sukobi, su osumnjičeni pred Haškim sudom tek pošto su umrli, a jedan kandidat za premijera takođe je osuđen pred tim sudom. Isto tako, nisam siguran da on neće biti premijer Kosova. Toliko o haškoj pravdi."

Da li Srbija u potrebnoj meri sarađuje sa Haškim tribunalom, čuće se 23. novembra, kada Karla del Ponte predaje izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.