"Miris para objašnjava toleranciju nacionalista na vlasti"

Manifesto dodaje i da vlasti znaju da je Beograd samo tranzitno mesto na migrantskoj ruti

U okviru projekta "Viaggiare i Balcani" (Putovati Balkanom), održanom od 25. jula do 5. avgusta, list izveštava iz Donjeg Milanovca, sa jedne etape plovidbe brodom Kovin.

Turneju iz kulture vodio je Euđenio Bera iz Milana, koji je proveo šest godina na Balkanu. Tokom plovidbe, jedan od učesnika razgovora na temu migranata u Srbiji, strip autor Aleksandar Zograf, kazao je da se Srbi ne plaše migranata.

"Zbog rata (na prostorima bivše Jugoslavije) morali smo da napustimo svoje domove i znamo šta to znači", navodi Zograf.

Na putovanju Dunavom u Srbiji je bio i Masimo Morati rodom iz Monfalkonea koji u Beogradu radi kao nezavisni konsultant za ljudska prava.

"Migranti i dalje dolaze, ali u manjem broju nego 2015. Danas dnevno stiže 20-30 ljudi, retko stotinu. Rute su iste kao ranije: dolaze iz Makedonije ili Turske preko Bugarske. Sirijci nisu toliko brojni, uglavnom dolaze Iračani, Pakistanci i Avganistanci", navodi Morati.

Ploveći Dunavom, sreli smo brojne porodice koje govorile persijski u Novom Sadu i Beogradu, piše list.

Migranti registrovani u Srbiji su raspoređeni u 16 kampova, uključujući napuštene kasarne koje su za upotrebu osposobile međunarodne i nevladine organizacije.

U zemlji živi 3.200 migranata, mahom odraslih muškaraca. Srpske vlasti račune plaćaju evropskim fondovima, piše Manifesto i podseća da je u te svrhe od 2015. Beograd od Brisela dobio 100 miliona evra.

"Kao i drugde, i ovde miris novca pomaže da se objasni tolerancija nacionalista na vlasti prema migrantima", zaključuje list.