Frka u FBI, insajder izneo zabrinjavajuće informacije

Nekoliko dana pre ovonedeljnog saslušanja sa visokim ulozima za potvrdu da će Keš Patel biti direktor FBI, insajder iz biroa je izneo nove informacije koje dovode u pitanje Patelovu presudu tokom osetljivih misija spasavanja talaca, saznaje CBS Nevs. 

Uzbunjivač, čiji identitet drže demokrate u Senatu iz straha od odmazde, radio je sa FBI-jevom ćelijom za oporavak talaca, koja vodi vladine misije za spasavanje talaca u inostranstvu. Uzbunjivač navodi da je Patel prekršio čvrsto ukorenjene protokole kako bi takve operacije držao u tajnosti dok zarobljenici ne budu bezbedno u SAD i njihove porodice ne budu obaveštene.

• To je to, Tramp ga je izbrisao i sa Gugl mapa
• Tramp izabrao bivšeg šefa fast fuda za ambasadora pri EU
• Nakon što ga je molila za milost, Tramp odbrusio biskupici: "Odvratna je"

U pismu koje je dobio CBS Njuz, senator Dik Durbin, rangirani demokrata u Senatskom komitetu za pravosuđe, napisao je da je Patel, dok je bio u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom prvog Trampovog mandata, "prekršio protokol u vezi sa spasavanjem talaca tako što je javno neovlašćeno komentarisao tada u toku izvlačenje dva Amerikanci su bili zarobljeni od strane militanata koje podržava Iran u Jemenu u oktobru 2020".  

Prema pismu, oktobra. 14. u 10.55, Vol Strit Džurnl je objavio priču u kojoj je Patel potvrdio da su dva američka zarobljenika i ostaci trećeg razmenjeni za dve stotine boraca Huti koji su bili zatočeni u Saudijskoj Arabiji. Kako se navodi u pismu, novinski izveštaj je objavljen "nekoliko sati pre nego što su taoci bili u potvrđenom pritvoru Sjedinjenih Država". Na kraju su se Amerikanci bezbedno vratili kući, ali zvaničnici FBI uključeni u misiju bili su teški zbog Patelovog curenja informacija, za koje se smatralo da je bezobzirno i potencijalno rizikuje tragične posledice.

Demokratski senatori poslali su pismo u ponedeljak ujutro vršiocu dužnosti direktora FBI Brajanu Driskolu, ministru odbrane Pitu Hegsetu, vršiocu dužnosti ministra finansija Dejvidu Lebriku i državnom sekretaru Marku Rubiju. Zahteva sve zapise o komunikaciji između Patela i FBI fuzione ćelije za oporavak talaca u vezi sa spasavanjem zarobljenika, kao i sve zapise koji odražavaju njegovo ovlašćenje da otkrije ugovor o taocima pre nego što se potvrdi da su Amerikanci bezbedno u rukama SAD .

Nijedan republikanski senator u senatskom komitetu za pravosuđe nije potpisao pismo.

"Nema istinitosti"?

Izvor blizak potvrdi rekao je u odgovoru na optužbu: "Gospodin Patel je bio javni branilac, odlikovani tužilac i vrhunski zvaničnik za nacionalnu bezbednost koji je čuvao Amerikance. On ima evidenciju uspeha u svakoj grani vlasti, od suda do sobe za saslušanje u Kongresu do sobe za situacije. Nema istinitosti pritužbi ovog anonimnog izvora na protokol.

Aleks Grej, bivši šef osoblja Saveta za nacionalnu bezbednost tokom prve Trampove administracije, rekao je u izjavi: "Anonimne kritike u ovom pismu su jednostavno apsurdne za svakoga ko je ikada zaista radio sa Kašom Patelom. U svemu što je radio u NSC i DoD, Keš je na prvo mesto stavio interese američkog naroda, a posebno interese američkih talaca i zlonamernih zatočenika i njihovih porodica."

• Upozorenje iz FBI: Mejlovi s ove dve reči su prevara
• Izabran novi direktor CIA
• Tužioci traže 15 godina zatvora za albanskog lobistu Boba Menendeza

"Uspeh koji su predsednik Tramp i njegov NSC imali u misijama borbe protiv terorizma i vraćanja talaca u velikoj meri je rezultat Kešove veštine i profesionalizma", rekao je Grej.

EPA-EFE/ALLISON DINNER

On je optužbe uzbunjivača nazvao "bazalnim" i "poslednjim uzdahom diskreditovanih političkih protivnika predsednika Trampa".

"Patel učestvovao u obrascu lošeg rasuđivanja i samoveličanja"

Pismo Durbina nudi uvid u demokratsku strategiju za saslušanje za potvrdu u četvrtak. Poznavani izvori kažu za Si-Bi-Es njuz da će senatori nastojati da pokažu da je Patel učestvovao u obrascu lošeg rasuđivanja i samoveličanja u vezi sa osetljivim misijama života i smrti i da će koristiti taj prikaz da dovedu u sumnju njegovu sposobnost da vodi FBI. 

U pismu se kaže da bilo koji zvaničnik "koji stavlja misije ili živote Amerikanaca u opasnost zbog javne ozloglašenosti i lične koristi nije sposoban da vodi primarnu federalnu agenciju za sprovođenje zakona i istragu u zemlji".

Shutterstock

Demokrate planiraju da istaknu još jedan slučaj u kojem je Patel kritikovan zbog toga što je vodio osetljivu operaciju koja je imala za cilj oslobađanje američkih zarobljenika. Dve nedelje nakon jemenskog sporazuma o taocima, Patel se našao usred još jedne operacije visokog rizika. Filip Volton je bio 27-godišnji Amerikanac koga su uhapsili naoružani ljudi na njegovoj farmi u Nigeru, blizu nigerijske granice.  

Operacija u Nigeriji

Otmičari su prevezli Voltona u Nigeriju i tražili milion dolara za otkup. Bilo je i indicija da su otmičari razmišljali da ga predaju terorističkoj grupi koja deluje u regionu. Patel je bio u pratnji predsednika Trampa u poseti Fort Bragu, vojnoj instalaciji u Severnoj Karolini koja je dom SAD. Komanda za specijalne operacije Vojske. Dok su bili tamo, Patel je primio obaveštajne podatke da će Volton biti držan u logoru nekoliko sati, što je dovoljno vremena da izvede hrabru raciju Seal Team-a 6 da spase taoca. Tramp je potpisao operaciju, koja je uključivala spuštanje padobranom u severnu Nigeriju i pešačenje miljama do baze u kojoj je Volton bio zatočen.

Tadašnji ministar odbrane Mark Esper dao je zeleno svetlo na plan, ali je još uvek bilo nekih konačnih pitanja na koja je trebalo odgovoriti pre nego što je mogao da izda nalog – prvenstveno da li je nigerijska vlada dala SAD dozvolu za korišćenje svog vazdušnog prostora. Prema Esperovim memoarima, Patel, koji je u to vreme bio viši direktor za borbu protiv terorizma, uverio je zvaničnike Ministarstva odbrane da je Stejt department dobio potrebnu dozvolu od Nigerijaca. Ali Patelova informacija je bila netačna: Nigerijci nisu dali svoje odobrenje.  

EPA-EFE/CHIP SOMODEVILLA / POOL

U to vreme, avioni vazduhoplovstva koji su nosili mornaričke foke bili su u vazduhu samo nekoliko milja od nigerijske granice. Esper je u svojim memoarima "Sveta zakletva" napisao da je shvatio da vlada mora da donese mučnu odluku. Rekao je Beloj kući da mogu da nastave sa operacijom i rizikuju da njihovi avioni budu oboreni - ili da prekinu misiju i propuste ključnu priliku da spasu Voltona.  Ali u poslednjem trenutku stigla je vest da je Stejt department dobio dozvolu da koristi nigerijski vazdušni prostor. Misija je išla napred, izvršena je besprekorno, a Volton je vraćen na sigurno.

Ali Esper i drugi zvaničnici su bili besni zbog uloge koju je Patel odigrao, verujući da se on uključio u operaciju kršeći redovni protokol, a zatim je umalo pokvario prenošenjem lažnih informacija. Prema Esperovom izveštaju, Patelova nepažnja nosi značajan rizik za SEAL-ove. 

"Bio sam zabrinut da bi to što sam bio spakovan u letelici koja je palio rupe na nebu dodatni sat ili tako nešto opteretila specijalne operatere, da bi to moglo uticati na njihovu spremnost nekako", napisao je u svojim memoarima.

Esper je takođe napisao o incidentu: "Moj tim je sumnjao da je Patel izmislio priču o odobrenju, ali nisu imali sve činjenice."

Patel je demantovao Esperovu verziju događaja. U svojoj knjizi "Vladni gangsteri", Patel prikazuje Espera kao aktera "duboke države" koji "uvek izgleda da podmeće predsednikov plan", uključujući i postavljanje prepreka protivterorističkim racijama u Africi i na Bliskom istoku. razgovarali o tome da gospodin Tramp ima konačnu vlast da naredi misiju.

Prošle nedelje, Durbin se sastao sa Patelom i pitao ga o Esperovom izveštaju o njegovoj ulozi u gotovo neuspešnoj nigerijskoj raciji. Izvori su rekli da je Patel ponovo opovrgao Esperovu verziju događaja. Durbin još nije imao informacije uzbunjivača o jemenskom dogovoru sa taocima, ali se očekuje da će pomno ispitati kandidata za FBI o toj epizodi na saslušanju za potvrdu u četvrtak.

• Upozorenje iz FBI: Mejlovi s ove dve reči su prevara
• Bivši doušnik FBI priznao da je lažno optužio Bajdena
• Tramp pobesneo: Može li se ovo zaista dogoditi?! Oborite ih!
• Ko ih otkrije – dobija pet miliona dolara; Ojadili su Ameriku
• Upozorenje: Ne šaljite ovakve poruke
• Čistka u FBI? Dolazi čovek koji bi da uništi "duboku državu"

Bez obzira na to da Patelov odgovori na ta pitanja, nema neizvesnosti o tome kako će Durbin i njegove kolege demokrate u senatskom odboru za pravosuđe glasati. Nakon sastanka sa Patelom, Durbin je izdao izjavu u kojoj je rekao da neće glasati za potvrđivanje Patela.  

"Kaš Patel nema ni iskustvo, ni temperament, ni rasuđivanje da vodi FBI", navodi se u njegovoj izjavi.

Ko je Kaš Patel?

Kašiap Pramod Vinod poznatiji kao Kaš Patel rođen je 25. februara 1980. godine. On je američki advokat i bivši vladin agent koga je novoizabrani predsednik Donald Tramp imenovao za direktora Federalnog istražnog biroa tokom njegovog drugog predsedništva. Patel je prethodno bio zvaničnik američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, viši savetnik vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe i šef osoblja vršioca dužnosti ministra odbrane Sjedinjenih Država tokom prvog Trampovog predsedništva.

Član Republikanske partije, Patel je radio kao viši pomoćnik kongresmena Devina Nunesa tokom njegovog mandata kao predsednika Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma. Započeo je svoju karijeru kao savezni javni branilac, savezni tužilac koji radi na slučajevima nacionalne bezbednosti i pravna veza sa Oružanim snagama Sjedinjenih Država.

Kao pomoćnik kongresmena Nunesa, Patel je igrao ključnu ulogu u pomaganju republikancima tokom istraga o Trampu i ruskom mešanju u izbore 2016. U novembru 2024. Tramp je imenovao Patela za svog kandidata za direktora Federalnog istražnog biroa da zameni Kristofera A. Reja.

PA-EFE/GRAEME SLOAN

Kaš Patel je rođen 1980. godine u Garden Sitiju, u Njujorku, od roditelja Indijanaca Gudžaratija koji su emigrirali u Sjedinjene Države iz istočne Afrike, preko Kanade. Njegov otac je radio za avio-kompaniju kao finansijski službenik. Patel je završio srednju školu Garden Siti na Long Ajlendu. Patel je odgajan kao hinduista i rekao je da je oduvek imao "veoma duboku" vezu sa Indijom. Patel je diplomirao krivično pravosuđe i istoriju na Univerzitetu u Ričmondu 2002. godine. Dobio je sertifikat iz međunarodnog prava na Univerzitetskom koledžu u Londonu 2004. godine i stekao zvanje doktora prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Pace 2005. godine.