Tramp ima dve opcije za okončanje sukoba sa Iranom – nijedna nije dobra

Pred Trampom su dve opcije: sklopiti potencijalno pogrešan sporazum i povući se ili vojno eskalirati i rizikovati dugotrajan sukob koji bi mogao da proguta njegovo predsedništvo.

Uprkos brojnim diplomatskim aktivnostima, Tramp završava još jednu nedelju zajedničke američko-izraelske kampanje u kojoj se bori da obuzda sve veću krizu na Bliskom istoku, dok prkosni Iran drži kontrolu nad isporukama nafte i gasa iz Zaliva i nastavlja raketne i bespilotne napade širom regiona.

Centralno pitanje sada, kažu analitičari, jeste da li je Tramp spreman da smanji ili pojača ono što kritičari nazivaju ratom po izboru, onaj koji je izazvao najgori globalni šok u snabdevanju energijom u istoriji i proširio se daleko van regiona.

• Teheran postavio poseban uslov za kraj rata – bes u Vašingtonu: "Neprihvatljivo i opasno za ceo svet"
• Koliko je zapravo uspešan Trampov rat protiv Irana?

Tramp je rekao pomoćnicima da želi da izbegne "večni rat" i pronađe pregovarački izlaz, pozivajući ih da naglase trajanje neprijateljstava od četiri do šest nedelja koje je javno naveo, rekao je visoki zvaničnik Bele kuće, dodajući da takav vremenski okvir deluje "nesigurno".

Istovremeno, Tramp je pretio velikom vojnom eskalacijom ako pregovori propadnu.

Hitna potraga za rešenjem

Trampovi diplomatski angažmani Iranu, uključujući mirovni predlog od 15 tačaka poslat preko povratnog kanala sa Pakistanom, izgleda da pokazuju sve hitniju potragu za izlaznim rešenjem. Ali ostaje nejasno da li trenutno postoje realni izgledi za plodne pregovore.

"Predsednik Tramp ima loše opcije za okončanje rata", rekao je Džonatan Panikof, bivši zamenik američkog nacionalnog obaveštajnog oficira za Bliski istok. "Deo izazova je nedostatak jasnoće u vezi sa tim kakav bi bio zadovoljavajući ishod."

Zvaničnik Bele kuće insistirao je da će se kampanja u Iranu "završiti kada vrhovni komandant utvrdi da su naši ciljevi ispunjeni" i da je Tramp postavio eksplicitne ciljeve.

Očigledno osiguravajući svoje opklade, Tramp raspoređuje još hiljade američkih vojnika u region i upozorava Iran na intenzivirani napad, moguće uključujući i upotrebu kopnenih trupa, ako ne popusti njegovim zahtevima.

Analitičari kažu da bi takva demonstracija sile mogla biti usmerena na stvaranje prednosti za ustupke od Teherana, ali rizikuje uvlačenje SAD u produženi sukob, a svaka obaveza prisustva čizmi na iranskom tlu verovatno bi razljutila mnoge američke glasače.

Još jedan veliki napad?

Još jedan mogući scenario, kažu stručnjaci, bio bi da SAD izvrše poslednji veliki vazdušni napad u "Operaciji Epski bes" kako bi dodatno oslabile iranske vojne kapacitete i nuklearna postrojenja, nakon čega bi Tramp proglasio pobedu i otišao, rekavši da su njegovi ratni ciljevi postignuti.

Ali takva tvrdnja bi zvučala prazno ukoliko se vitalni Ormuski moreuz potpuno ponovo ne otvori, što Iran do sada odbija da dozvoli. Tramp je izrazio frustraciju zbog odbijanja evropskih saveznika da pošalju ratne brodove kako bi pomogli u obezbeđivanju plovnog puta.

Tramp, koji je više puta obećao da će držati SAD podalje od stranih sukoba, očigledno se bori da obuzda rastući rat koji je započeo zajedno sa Izraelom. Čak i dok je nastavljao da izdaje trijumfalističke procene, sve više je usmeravao svoje poruke ka umirivanju nervoznih finansijskih tržišta, vršeći pritisak na visoke saradnike da naglase da će rat uskoro biti završen, prema rečima visokog zvaničnika Bele kuće, koji je govorio pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarao o internim raspravama.

Ali nedostatak jasne strategije izlaska nosi opasnosti i za Trampovo predsedničko nasleđe i za izglede njegove stranke, dok se republikanci bore da odbrane tesnu većinu u Kongresu na novembarskim srednjoročnim izborima.

Pogrešna procena iranske odmazde

Trampova najveća pogrešna procena bila je obim Teheranove odmazde. Koristio je svoje preostale rakete i dronove da napadne Izrael i susedne države Zaliva i uglavnom zatvori Ormuski moreuz, kanal za petinu svetske nafte, šaljući udarne talase kroz globalnu ekonomiju.

"Iranska vlada se kladi da mogu da podnesu više muke duže nego njihovi protivnici, i možda su u pravu", rekao je Džon Alterman iz tink-tenka Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Zvaničnik Bele kuće, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao je da su Tramp i njegov tim "dobro pripremljeni" za iranski odgovor u moreuzu i da su uvereni da će se on uskoro ponovo otvoriti.

Uprkos tome, najjasniji znak Trampove rastuće zabrinutosti zbog rata došao je u ponedeljak sa njegovim dramatičnim povlačenjem iz pretnje da će uništiti iransku elektroenergetsku mrežu ako ne dozvoli nastavak brodarstva kroz moreuz.

U potezu koji se smatra namerom smirivanja tržišta, proglasio je petodnevnu pauzu u sprovođenju svoje pretnje kako bi dao šansu diplomatiji. U četvrtak je to produžio za još 10 dana.

Raste pritisak kod kuće

Istovremeno, pritisak raste kod kuće.

Ankete javnog mnjenja pokazuju da je rat izuzetno nepopularan među Amerikancima, i koji Trampov pokret MAGA uglavnom je stajao uz njega, ali njegov uticaj na političku bazu mogao bi da oslabi ako ekonomski uticaj, uključujući visoke cene gasa, potraje.

Trampov ukupni rejting odobravanja pao je na 36%, što je najniži nivo od njegovog povratka u Belu kuću, pokazala je anketa Rojtersa/Ipsosa završena u ponedeljak.

Bela kuća je sve više zabrinuta zbog političkih posledica rata, rekao je Rojtersu bivši visoki zvaničnik Trampove administracije, navodeći zabrinutost koju su izrazili republikanski zakonodavci u vezi sa predstojećim srednjoročnim izborima.

Tramp Tanjug/AP/Mark Schiefelbein (STF)

Kao pokazatelj rastućeg nemira republikanaca, američki predstavnik Majk Rodžers, predsednik Odbora za oružane snage Predstavničkog doma, kritikovao je administraciju u četvrtak zbog toga što nije pružila dovoljno informacija o obimu iranske kampanje.

Uzvraćajući, zvaničnik Bele kuće rekao je da su Trampovi pomoćnici više puta obaveštavali Kongres pre i tokom rata.

Za sada, međutim, diplomatski put ne nudi laka rešenja.

Plan od 15 tačaka koji je Tramp izneo sličan je onome što je Iran uglavnom odbacio u pregovorima pre rata i uključuje neke elemente koje bi bilo teško sprovesti. Zahtevi se kreću od demontaže iranskog nuklearnog programa i ograničavanja njegovog raketnog arsenala do napuštanja njegovih proksi grupa i efikasne predaje kontrole nad moreuzom.

Iran je nazvao američku ponudu nepravednom i nerealnom – iako nije isključio dalje indirektne kontakte.

Iran ne veruje Trampu

Dok je Tramp u četvrtak insistirao da Iran "moli" da postigne dogovor, lideri te zemlje izgleda ne žure da pregovaraju o okončanju sukoba, kažu analitičari, jer veruju da će biti u poziciji da proglase pobedu samo preživljavanjem.

Zamena nekih lidera poginulih u američko-izraelskim vazdušnim napadima još tvrdokornijim naslednicima, kažu analitičari. Lideri su jasno stavili do znanja da ne veruju Trampu, koji je dva puta u protekloj godini pokrenuo vazdušne napade dok su obe strane još uvek pregovarale.

Šef iranske diplomatije Abas Aragči tokom poslednje runde pregovora AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

"Predsednik je spreman da sasluša, ali ako ne prihvate realnost trenutnog trenutka, biće pogođeni jače nego ikad ranije", rekao je zvaničnik Bele kuće.

Izraelski zvaničnici su, u međuvremenu, signalizirali zabrinutost da bi Tramp mogao da napravi ustupke koji bi im mogli vezati ruke u daljim napadima na Iran.

Saveznici Vašingtona u Zalivu takođe bi mogli da negoduju zbog ishitrenog izlaska SAD, s obzirom na to da bi mogli da ostanu sa ranjenim, neprijateljskim susedom.

"Tramp šalje pomešane signale"

Ako je Tramp zaista spreman da rasporedi kopnene snage, mogao bi da preuzme iransko naftno čvorište na ostrvu Harg ili druga strateška ostrva, da pokrene operacije duž njegove obale ili da pošalje specijalne snage za ono što bi bio složen pokušaj zaplene zaliha visoko obogaćenog uranijuma za koji se veruje da je uglavnom zakopan pod zemljom američko-izraelskim bombardovanjem prošlog juna.

Takvi potezi bi mogli da se pretvore u širi sukob koji podseća na dugotrajne ratove u Iraku i Avganistanu, za koje je Tramp obećao da SAD nikada neće biti uvučene pod njegovim nadzorom. Takođe bi rizikovali povećanje američkih žrtava i pokrenuli bi dodatna pitanja o ciljevima američke misije.

Saveznici u Zalivu upozorili su administraciju da ne stavlja američke trupe na teren u Iranu, rekavši da bi to moglo da izazove veću odmazdu Teherana, moguće protiv njihove energetske i civilne infrastrukture, rekao je visoki zvaničnik Zaliva koji je želeo da ostane anoniman.

Zvaničnik Bele kuće rekao je da je Tramp jasno stavio do znanja "da nema planove da šalje kopnene trupe bilo gde u ovom trenutku", ali je dodao da uvek drži sve opcije na stolu.

Za sada, Tramp drži svet u neizvesnosti, u jednom trenutku dajući izjave usmerene na smirivanje nestabilnih tržišta, a u sledećem iznoseći pretnje koje podižu cene energije.

"Tramp šalje kontradiktorne signale", rekla je Laura Blumenfeld sa Škole za napredne međunarodne studije Džons Hopkins u Vašingtonu. "On je mašina za poruke 'ratne magle' od jednog čoveka kako bi držao protivnike van ravnoteže."