Koliko je zapravo uspešan Trampov rat protiv Irana?

Prošao je mesec dana otkako su SAD i Izrael pokrenuli prve napade na Iran, pokrećući rat koji je destabilizovao region, poremetio globalne lance snabdevanja i izazvao krizu cena nafte na međunarodnom tržištu, dok se napadi na energetsku infrastrukturu nastavljaju, a saobraćaj kroz strateški Ormuski moreuz ostaje blokiran.

Američki predsednik Donald Tramp je izneo pet ciljeva koje Vašington želi da postigne pre nego što se rat sa Iranom završi. Ali sada, mesec dana kasnije, on je nagovestio da bi SAD uskoro mogle da "smanje" operacije, iako neki od ključnih ciljeva ostaju nejasni ili neostvareni.

Prema većini procena, američki i izraelski napadi su značajno oslabili vojne kapacitete Irana i ubili veliki broj visokih zvaničnika. Ali ovi taktički uspesi ne znače nužno da su svi predsednikovi strateški ciljevi postignuti. Neke od njih je teško ostvariti, i ako SAD odustanu bez ispunjenja svojih ciljeva, dok Iranski korpus Revolucionarne garde (IRCG) ostane na vlasti, Tramp bi se mogao suočiti sa političkim posledicama kod kuće i globalnim posledicama zbog odluke o ratu koja je potresla Bliski istok i svetsku ekonomiju.

• "Iran mora da otvori 'Trampov moreuz'" VIDEO
• Trampu dosadio rat protiv Irana?

Američki predsednik stalno tvrdi da operacije u Iranu nadmašuju očekivanja i po uspehu i po brzini. Jedan od glavnih ciljeva bio je uništavanje iranskih raketa i "sravnjavanje njihove raketne industrije sa zemljom", izveštava Euronews. Administracija kaže da su ti kapaciteti značajno oslabljeni, ali Iran nastavlja da lansira rakete i dronove, uključujući napade na Izrael, čak i dok Tramp govori o pregovorima.

"Oko 90 odsto iranskih raketa uništeno"

Tramp je u četvrtak rekao da je oko 90 odsto iranskih raketa i lansera uništeno i da su dronovi i fabrike koje ih proizvode "u velikom padu". Međutim, tokom protekle nedelje, čini se da su se iranski napadi intenzivirali, sa redovnim lansiranjem dronova i naprednih raketa prema Izraelu i arapskim državama Persijskog zaliva gde se nalaze američke baze.

Uoči jednomesečne godišnjice rata, u raketnom napadu na američku bazu u Saudijskoj Arabiji u petak je ranjeno 10 američkih vojnika i oštećeno nekoliko aviona, prema rečima američkih zvaničnika koji su govorili pod uslovom anonimnosti za Asošijejted pres. Pre prošle nedelje, cilj je ponekad navođen kao poseban cilj ili kao pokušaj da se „"izravna njihova raketna industrija". U drugim slučajevima, bio je uključen u primarni cilj uništavanja iranskih raketnih kapaciteta.

Centralna komanda SAD kaže da su mete udara uključivale proizvodnju oružja i postrojenja za proizvodnju raketa i dronova. Ipak, iranski napadi na njegove susede i Izrael su se nastavili, a zvaničnici u Teheranu kažu da mogu da vode rat koliko god je potrebno. Analitičari kažu da Iran godinama masovno proizvodi i skladišti oružje, a Trampov cilj je teško ostvariti jer se takvo oružje, posebno dronovi, može proizvoditi u velikim količinama u manjim postrojenjima. Takođe je nejasno koliko takvih postrojenja postoji.

Sjedinjene Države i Izrael su brzo uspostavili vazdušnu nadmoć nad Iranom, gde deluju gotovo bez otpora. Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je da je Vašington oštetio ili uništio više od 150 iranskih brodova tokom rata. Nakon što je američka podmornica torpedovala iranski ratni brod početkom marta, dva druga, IRIS Bušer i IRIS Lavan, otplovila su ka lukama u Šri Lanki i Indiji i zatražila pomoć. Nema naznaka da su od tada potopljeni ili zarobljeni.

I dalje ometaju plovidbu kroz Ormuski moreuz

Iranski korpus Revolucionarne garde ima sopstvenu mornaricu koja koristi manje brodove za napade rojem i postavljanje mina. Nije jasno koliko je tih snaga ostalo niti da li su postavljene mine, ali iranske rakete i dalje ometaju plovidbu kroz Ormuski moreuz.

Tramp je prošle godine napravio oštar zaokret, nakon što je u junu tvrdio da je američka vojska "uništila" iranski nuklearni program, a njegovi savetnici su kasnije upozorili da je Iran samo nekoliko nedelja udaljen od izgradnje bombe, opravdavajući trenutne operacije. Iranski državni mediji su izvestili da su nuklearna postrojenja – fabrika teške vode i proizvodnja "žutog kolača" – napadnuta u petak. Izrael je kasnije potvrdio da stoji iza napada. On je ranije izveštavao o napadima na druge nuklearne mete, uključujući i atentat na vrhunskog iranskog nuklearnog naučnika. 

Jedno od ključnih pitanja rata je da li će Tramp pokušati da zapleni ili uništi oko 440 kilograma obogaćenog uranijuma u ​​posedu Irana, koji bi mogao biti korišćen za nuklearno oružje. U ponedeljak je Tramp prvi put rekao da bi SAD mogle da preuzmu taj uranijum, za koji se veruje da je da je skriven duboko ispod planinske strukture. On je naznačio da bi se to moglo dogoditi kroz dogovor sa Iranom. Bez saglasnosti Teherana, takva operacija bi bila izuzetno rizična i zahtevala bi veliki broj američkih vojnika na terenu, upozoravaju stručnjaci.

Tramp je nedavno dodao peti cilj: "Da zaštitimo, na najvišem nivou, naše saveznike na Bliskom istoku, uključujući Izrael, Saudijsku Arabiju, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Kuvajt i druge. Ormuski moreuz treba da čuvaju i nadgledaju druge zemlje koje ga koriste, a ne Sjedinjene Države!" Sjedinjene Države već imaju hiljade vojnika raspoređenih u regionu.

Ponovo produžen rok Iranu

Nije jasno koliko je Tramp spreman da ide daleko da bi zaštitio saveznike, a Iran i dalje ima mogućnost da napadne te zemlje. Takođe nije jasno koliko je Vašington spreman da učini da bi obezbedio slobodnu plovidbu kroz Ormuski moreuz. Tramp je više puta menjao svoj stav o tome da li Sjedinjene Države treba da učestvuju u njegovom obezbeđivanju. Ponovo je produžio rok Iranu da otvori moreuz do 6. aprila, uz pretnju napadima na energetska postrojenja. Od početka rata, Tramp je takođe govorio o promeni režima, pozivajući iranski narod da "preuzme vlast", ​​nakon što su izraelski i američki napadi ubili vrhovnog vođu Alija Hamneija i veliki deo najviših zvaničnika. Međutim, administracija nikada nije posebno navela promenu režima kao zvanični cilj.

U četvrtak je Tramp rekao da je režim "uglavnom uništen".

"Možete reći da imamo promenu režima jer su ubijeni", rekao je u intervjuu za Foks njuz. Sada Vašington tvrdi da vodi razgovore sa delovima iste iranske vlade kako bi brzo okončao sukob i ponovo otvorio Ormuski moreuz. Iran, međutim, javno kaže da ne pregovara sa Belom kućom.

Tramp je ranije govorio o cilju sprečavanja Irana da finansira savezničke grupe poput Hamasa, Hezbolaha, Huta i iračkih milicija. Bela kuća je pružila malo informacija o tom pitanju, iako kaže da želi da spreči iranske "proksi" grupe da destabilizuju region i napadaju američke snage. Iako su SAD napale proiranske milicije u Iraku, a Izrael pojačava operacije protiv Hezbolaha, nije jasno kako će iranska podrška ovim grupama biti trajno zaustavljena. Bela kuća kaže da ovo ostaje ključni cilj i tvrdi da "proksi grupe jedva pružaju otpor jer je američka vojska izuzetno moćna i smrtonosna"