"SAD i Izrael upadaju u još jednu zemlju Bliskog istoka"

Irak je godinama bio bojno polje na kojem su se sukobljavali interesi Teherana i Vašingtona. U roku od nekoliko sati nakon početka američko-izraelskog napada na Iran 28. februara ponovo su izbili sukobi i u Iraku. U Iraku se vodi paralelni rat ili rat u senci, kako to piše Financial Times. Iran i šiitske grupe koje Iran podržava gađaju američke baze u Iraku, dok SAD bombarduje proiranske grupe u Iraku.

U utorak su šiitske milicije u Iraku napale američki diplomatski objekat u Bagdadu, nakon raketnih napada na izraelske i američke baze u Jordanu, izveštava britanski Guardian, upozoravajući da se Irak pojavljuje kao ključno novo poprište sukoba, dok se borbe rasplamsavaju.

Irak je na udaru obe zaraćene strane, izjavio je irački ministar spoljnih poslova Fuad Husein na konferenciji za novinare u ponedeljak.

Jedna proiranska grupa objavila je da su u utorak u vazdušnom napadu ubijena četiri njena borca u bazi na severu Iraka, u najnovijem u nizu takvih napada koje su najverovatnije izveli SAD ili Izrael. Proiranske milicije istovremeno gotovo svakodnevno napadaju američku bazu u Irbilu, glavnom gradu iračke autonomne regije Kurdistan, i pucaju na položaje potencijalnih američkih saveznika među lokalnim kurdskim frakcijama.

• Uništen Hamneijev avion?; Eksplozije odjekuju Teheranom; Novi udar na iransku školu FOTO/VIDEO

Od početka rata 28. februara stižu nepotvrđene informacije da američki i izraelski specijalci upadaju u Irak i deluju protiv proiranskih šiitskih milicija. Bagdad je protestovao Izraelu jer su poslali svoje specijalce, a u sukobu između izraelskih specijalaca i iračkih zvaničnih snaga bilo je poginulih Iračana. Izraelci su takođe izveli više vazdušnih napada na položaje šiitskih grupa na zapadu i jugu Iraka.

Izgoreli tankeri

S druge strane, Irak optužuje Iran da je ispalio rakete koje su zapalile dva tankera pored iračke obale. Poginula je najmanje jedna osoba. Zbog eskalacije sukoba iračke vlasti su u četvrtak objavile da obustavljaju rad naftnih terminala.

Krhka ravnoteža

Širenje sukoba na Irak preti urušavanjem ionako krhke ravnoteže u toj zemlji, koja se nikada nije oporavila od američke invazije 2003. godine, kada je srušen režim Sadama Huseina.

Iračka ekonomija zavisi od izvoza nafte, koji je naglo pao zbog iranske blokade Ormuskog moreuza. Učestali su nestanci struje u trenutku kada se političari bore za formiranje nove vlade.

• Iranska vojska preti: "Ko god sarađuje sa sotonskom televizijom, postaće meta"

Šiitske milicije koje podržava Teheran preuzele su odgovornost za desetak raketnih i napada dronovima usmerenih na američke vojne i diplomatske objekte. Napadnuta je američka ambasada u Bagdadu, kao i američka vazdušna baza u Irbilu 1. marta. Dana 10. marta pogođen je sa nekoliko dronova američki diplomatski i logistički objekat u kompleksu aerodroma u Bagdadu.

Sledećeg dana Amerikanci su pokrenuli protivudar na položaje proiranskih šiitskih grupa. Naoružane grupe napale su i naftnu infrastrukturu, aerodrom i hotele u kojima su smešteni američki državljani u Irbilu.

Šiitske milicije iz Iraka takođe su preuzele odgovornost za napade na Jordan i Kuvajt. Napadnuta je i italijanska vojna baza u iračkom Kurdistanu. Samo u napadima u Kurdistanu iskorišćeno je na stotine dronova.

Iran je napao baze iranskih kurdskih grupa koje su u neprijateljstvu sa Teheranom, a prošle nedelje pojavile su se informacije da ih SAD i Izrael pripremaju za upad u zapadni Iran.

• Poznati naredni ciljevi koje će Izrael gađati

U petak je jedna šiitska milicija izvestila o sukobu sa američkim helikopterima Apache iznad Mosula, ali Vašington to nije potvrdio. "Nisu tražili našu dozvolu", izjavio je irački zvaničnik za FT.

Likvidacije šiitskih lidera

Bivša zvaničnica američkog State Departmenta za Irak i Iran, a danas analitičarka Atlantskog saveta, Viktorija Tejlor, zaključuje da su američke snage pokušavale da unište sisteme vazdušnog nadzora ili komunikacije ključne za milicije, pokušavajući da ih onesposobe već na samom početku sukoba.

Iračke šiitske milicije uglavnom su formirane nakon američke invazije na Irak 2003. godine. Reč je o desetinama grupa koje zajedno imaju više od 100.000 boraca. Neke su integrisane u iračke državne bezbednosne snage.

• "U Zalivu postoji roba važnija od nafte i gasa"

Neke šiitske milicije učestvovale su od 2014. godine u koaliciji predvođenoj SAD i borile se protiv ISIL-a, ali sporadični sukobi između šiitskih grupa i američkih snaga nikada nisu prestali.

U izolovanim, ciljanim napadima SAD je poslednjih godina likvidirao nekoliko ključnih lidera iračkih šiitskih milicija.

Šiitske grupe u Iraku nisu reagovale prošlog leta na napad Izraela i SAD na Iran. Ostale su po strani po nalogu Teherana, piše FT. Međutim, nakon što su Amerikanci ubili iranskog ajatolaha Hamneija, manje grupe koje su zavisnije od Irana uključile su se u sukob.

Druge šiitske milicije, koje su integrisane u iračku vojsku, imaju jači motiv da izbegnu eskalaciju.