Ove zemlje su sledeće Putinove mete?

Evropski bezbednosni i politički lideri sve više upozoravaju da je ruska invazija ili upad na teritoriju zemalja NATO-a i EU postala realnija pretnja, posebno zbog tenzija sa administracijom predsednika Donalda Trampa oko Grenlanda, Ukrajine, trgovine i drugih pitanja. Rusija je prešla na ratnu ekonomiju, usmeravajući nacionalne resurse na masovno naoružavanje i regrutaciju daleko iznad potreba rata u Ukrajini. Ranije procene u Berlinu i drugim prestonicama bile su da Rusija neće moći da ugrozi NATO pre 2029. godine. Sada postoji sve veći konsenzus da bi kriza mogla da dođe mnogo ranije – pre nego što Evropa, koja povećava svoja ulaganja u odbranu, bude u stanju da se efikasno brani.

"Naša procena je da će Rusija moći da premesti veliki broj vojnika u roku od godinu dana. Već vidimo da povećavaju strateške rezerve i šire svoje prisustvo duž granica NATO-a", rekao je holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans.

Ruski predsednik Vladimir Putin želi da vrati slavu Ruskog carstva, pa su baltičke države, Litvanija, Letonija i Estonija očigledne mete.

"Zabrinutost je vidljiva u mojoj zemlji, ali istovremeno se spremamo za odbranu. Naše trupe će se boriti čak i pre dolaska pojačanja od saveznika", rekao je litvanski savetnik za nacionalnu bezbednost Dejvidas Matuljonis.

Ovo su sledeće Putinove mete?

Planeri NATO-a takođe brinu zbog mogućih ruskih namera prema švedskim, finskim i danskim ostrvima u Baltičkom moru, delovima Poljske, norveškom i finskom dalekom severu, i napada na stratešku infrastrukturu – čak i do luke Roterdam u Holandiji.

U decembru 2025. godine, nemačke novine Die Welt, u saradnji sa Centrom za ratne igre Univerziteta Helmut-Šmit, organizovale su simulaciju ruske invazije na Litvaniju. U njoj je učestvovalo 16 bivših visokih nemačkih i NATO zvaničnika, parlamentaraca i stručnjaka za bezbednost koji su odigrali scenario smešten u oktobar 2026. U scenariju, Rusija koristi izgovor humanitarne krize u Kalinjingradu da zauzme litvanski grad Marijampole – ključnu raskrsnicu na uskom koridoru između Rusije i Belorusije. Ruska propaganda predstavlja invaziju kao "humanitarnu misiju", što je dovoljno da SAD odbiju da aktiviraju Član 5 NATO-a. Nemačka okleva, Poljska mobiliše, ali ne šalje trupe preko granice, a nemačka brigada u Litvaniji ne interveniše – delimično zbog ruskih dronova koji postavljaju mine na puteve.

Franc-Stefan Gadi, vojni analitičar koji je igrao ruskog načelnika Generalštaba, rekao je da "odvraćanje ne zavisi samo od sposobnosti, već i od toga šta neprijatelj veruje o našoj volji".

"Znali smo: Nemačka će oklevati. I to je bilo dovoljno za pobedu."

Sa samo oko 15.000 vojnika na početku, Rusija je uništila kredibilitet NATO-a za nekoliko dana i uspostavila dominaciju nad Baltikom – bez ikakvog većeg preraspoređivanja sopstvenih snaga, piše The Wall Street Journal.

EPA/Toms Kalnins

Načelnik odbrane Litvanije, kontraadmiral Gedrijus Premeneckas, ističe da bi u stvarnosti Litvanija imala dovoljno obaveštajnih upozorenja i da bi sama (sa 17.000 vojnika u mirovanju i 58.000 nakon mobilizacije) mogla da odbije ograničeni napad na Marijampole.

"Ako Rusija preduzme akciju, NATO mora jasno da stavi do znanja: izgubićete Kalinjingrad", dodao je.

Komandant nemačkih kopnenih snaga, general-potpukovnik Kristijan Frojding, rekao je tokom posete Litvaniji da NATO i dalje procenjuje da Rusija neće moći da deluje pre 2029. godine, ali da su "spremni da se bore večeras, šta god je potrebno".

Ogromni gubici Rusije

Skeptici ukazuju na spor napredak Rusije u Ukrajini, gde Putin gubi ogromne gubitke (preko milion vojnika). Finski predsednik Aleksandar Stub kaže naveo je da "Putin nije uspeo skoro ni u čemu. Nije čak ni pokušao da napadne NATO jer ne uspeva u Ukrajini, ne precenjujte ruske mogućnosti."

Rusija regrutuje oko 35.000 vojnika mesečno, ali gubi oko 30.000 na ukrajinskim bojištima. Ipak, čak i bez sporazuma u ​​Ukrajini (koji Tramp promoviše), Rusija bi mogla da oslobodi 200.000 iskusnih vojnika prelaskom na defanzivni stav – više nego što je koristila za invaziju 2022. godine.

"Putin je oportunista. Ako vidi priliku, testiraće reakcije. Ne moramo čekati da Evropa bude spremna – dovoljna je volja, a ne ogromne snage", kaže Niko Lange, bivši visoki nemački zvaničnik.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Ruski zvaničnici tvrde da Kremlj nema namere prema članicama EU ili NATO-a, baš kao što je tvrdio pre invazije na Ukrajinu. Nova odbrambena strategija Trampove administracije (januar 2026) vidi Rusiju kao "upornu, ali upravljivu pretnju" istočnim članicama NATO-a, ali dodaje da Evropa nadmašuje Rusiju po broju stanovnika, ekonomiji i latentnoj vojnoj moći, tako da Rusija ne može da vodi rat iscrpljivanja.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi Rusija ciljala na brz, ograničen napad kako bi pokazala da Član 5 ne funkcioniše i podelila Evropu. "Siva zona postaje sve tamnija. Rusija zna da to nije egzaktna nauka – i pomeraće granice", rekao je holandski ministar Brekelmans.