Kontroverzni gost Minhena: AfD ipak pozvan na bezbednosni forum

Krajnje desna nemačka stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ove godine će učestvovati na Minhenskog bezbednosnoj konferenciji, jednom od najprestižnijih svetskih foruma posvećenih pitanjima bezbednosti. Jedan od najpoznatijih trenutaka u istoriji konferencije bio je govor Vladimira Putina 2007. godine, kada je ruski predsednik najavio politički zaokret Rusije. Tom prilikom, 10. februara, Putin je kritikovao unipolarni svetski poredak i širenje NATO-a na istok, jasno poručivši da Rusija pod njegovim vođstvom menja spoljnu politiku i više ne prihvata podređenu ulogu u međunarodnim odnosima.

Alternativa za Nemačku je tri godine zaredom dobijala odbijenice za učešće na ovom prestižnom skupu. Kao odgovor, stranka je započela borbu za dolazak na konferenciju. Početkom prošle godine pokrenula je pravni postupak protiv organizatora, koji su joj zabranili učešće, a istovremeno je pokušala da iskoristi dobre odnose sa administracijom Donalda Trampa.

• AfD se predomislio: Posle Venecuele i Grenlanda, želimo distancu
• Nož u leđa Trampu – ovo im neće zaboraviti

"Ovo je značajna pobeda za stranku koja pokušava da se oslobodi statusa političkog autsajdera i da se nađe u društvu globalnih lidera", piše portal Politico. Ove godine na konferenciju su pozvana tri poslanika AfD-a u Bundestagu, iako je rukovodstvo stranke zahtevalo da budu pozvani i drugi, uključujući i liderku stranke Alis Vajdel.

"Pozivnice su stigle jer smo ostavili snažan utisak na naše američke kontakte", rekao je Hajnrih Koh, jedan od trojice poslanika AfD-a koji su dobili poziv.

Volfgang Išinger, istaknuti nemački diplomata koji predsedava ovogodišnjom konferencijom, negirao je da su organizatori popustili pod pritiscima. Prema njegovim rečima, reč je o prihvatanju političke realnosti – AfD je najveća opoziciona snaga u Nemačkoj.

"Teško je, s obzirom na to da konferencija okuplja različite političke poglede, u potpunosti isključiti najveću opozicionu stranku u zemlji", objasnio je Išinger.

Kako podseća Politico, ovo nije prvi put da predstavnici AfD-a prisustvuju konferenciji. Tokom Išingerovog prethodnog mandata, između 2008. i 2022. godine, političari AfD-a specijalizovani za pitanja odbrane dobijali su pozivnice. Međutim, nemačka unutrašnja obaveštajna služba BfV (Savezna kancelarija za zaštitu ustava) u međuvremenu je stranku označila kao krajnje desničku ekstremističku organizaciju. To znači da je, prema proceni bezbednosnih službi, AfD ideološki i programski postao pretnja demokratskom ustavnom poretku Nemačke.

• AfD u centru skandala; Nacistički pozdrav poslanika u Bundestagu šokirao Nemačku
• Radikalna desnica u krizi: Za sve je kriv Tramp?

Naslednik Išingera, karijerni diplomata Kristof Hojzgen, odbio je da pozove lidere AfD-a na poslednje tri konferencije, navodeći da stranci koju su obaveštajne službe tada smatrale makar delimično ekstremističkom nema mesta na tom skupu. On je podsetio i da je konferenciju nakon Drugog svetskog rata osnovao Evald fon Klajst, oficir Vermahta koji se danas u Nemačkoj poštuje zbog učešća u neuspelom atentatu na Adolfa Hitlera 1944. godine.

"Mogu sasvim jasno da zamislim da bi Evald fon Klajst podržao moju odluku da AfD ne bude pozvan", rekao je Hojzgen za nemački list Tagesšpigel, prenosi Politico.

Hojzgen se povukao nakon prošlogodišnje konferencije, a ove godine Išinger je ponovo preuzeo predsedavanje. Upravo kao odgovor na Hojzgenovo odbijanje da pozove AfD, stranka je prošle godine podnela tužbu kako bi obezbedila učešće na konferenciji ove godine. Prema dokumentima regionalnog suda, u koje je Politico imao uvid, AfD je tvrdio da je bio žrtva "ciljanog isključivanja".

• "Ljigavi Štazi doušnici"; Predsednica AFD-a izazvala haos
• Skandal na AfD kongresu: Novi član zbunio čak i desničare – njegov govor podsećao na Hitlera

"Tužilac želi da učestvuje u raspravama o spoljnoj i bezbednosnoj politici kako bi, kao opoziciona parlamentarna frakcija, imao pravo glasa", navodi se u sudskoj odluci. Ipak, sud je odbacio argumente AfD-a i prošlog decembra presudio da je Minhenska bezbednosna konferencija, kao privatna organizacija, slobodna da sama odlučuje koga će pozvati.

Koh, koji je zastupao AfD u sudskom postupku, tvrdi da je tokom procesa vršio pritisak na organizatore, preteći da će se članovi AfD-a pojaviti na konferenciji i bez poziva, kao deo američke delegacije. Ubrzo nakon toga, kaže on, stranka je dobila tri pozivnice. Organizatori su, međutim, negirali da su ove pretnje imale bilo kakav uticaj.

Pretnje AfD-a uglavnom su bile blef, piše Politico. Koh je naveo i da se obratio kancelariji američkog senatora Lindzija Grejema, koji bi trebalo da učestvuje na konferenciji, ali nikada nije dobio odgovor. Grejem nije odgovorio ni na tri upita za komentar, navodi portal.

Ipak, ova epizoda pokazuje kako je AfD pokušao da iskoristi raniju podršku Trampove administracije kako bi izvršio pritisak na konferenciju i, šire gledano, kako bi okončao svoju političku izolaciju u Nemačkoj.

Nastojanje AfD-a da se uključi u Minhensku bezbednosnu konferenciju deo je šire strategije razbijanja takozvanog "zaštitnog zida" koji su mejnstrim političke stranke postavile oko krajnje desnice, čime se, uprkos rastu popularnosti AfD-a, onemogućava bliža saradnja sa tom strankom, zaključuje Politico.