AfD se predomislio: Posle Venecuele i Grenlanda, želimo distancu

Kako se javno raspoloženje u Nemačkoj sve više okreće protiv američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog stranog intervencionizma, posebno njegovih izjava o preuzimanju kontrole nad Grenlandom i hapšenju predsednika Venecuele Nikolasa Madura, lideri AfD-a preispituju svoju strategiju, distancirajući stranku od američkog predsednika koga su nekada prihvatali.

"Prekršio je fundamentalno predizborno obećanje, naime da se neće mešati u druge zemlje, i to mora da objasni svojim biračima", rekla je Alis Vajdel, jedna od nacionalnih liderki AfD-a, ranije ove nedelje.

Tino Hrupala, još jedan od lidera AfD-a, delimično je branio Trampa jer ga je video kao nekoga ko sledi interese SAD unutar "sfere uticaja" zemlje. Međutim, istovremeno je osudio Trampov pristup.

"Metode Divljeg zapada ovde moraju biti odbačene i cilj ne opravdava uvek sredstva", dodao je.

• Radikalna desnica u krizi: Za sve je kriv Tramp?
• "Ljigavi Štazi doušnici"; Predsednica AFD-a izazvala haos
• Plan za "pranje" imidža propada; AfD ne može da sakrije "ružnu" prošlost

Distancirajući se od Trampa, lideri AfD-a prate put francuske krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, čiji su lideri, zbog velike nepopularnosti američkog predsednika u Francuskoj, bili mnogo kritičniji prema Trampu i vide obraćanje njegove administracije evropskim nacionalistima kao politički teret.

Kao odgovor na Trampove stavove o Grenlandu i Venecueli, predsednik Nacionalnog okupljanja Džordan Bardela nedavno je optužio američkog lidera da gaji „imperijalne ambicije".

Kritika AfD-a ove nedelje, nasuprot tome, bila je mlaka, ali čak je i blago neodobravanje retko među liderima stranke.

Od kako je Tramp započeo svoj drugi mandat, nemačka krajnja desnica je američku ideološku podršku, uključujući podršku tehnološkog milijardera Ilona Maska i američkog potpredsednika Džej Di Vensa, smatrala ključnom za jačanje legitimiteta stranke na domaćem nivou.

Ali politički rizici koji su svojstveni naporima AfD-a da se poveže sa Trampom postaju sve jasniji.

Ankete pokazuju da velika većina Nemaca snažno protivi onome što je Tramp rekao o Grenlandu i onome što je uradio u Venecueli. Samo 12 odsto Nemaca odobrava njegov učinak, prema značajnoj anketi ARD-DojčlandTrend objavljenoj prošle nedelje, dok samo 15 odsto vidi Sjedinjene Države kao pouzdanog partnera, što je novi minimum.

Trampova nepopularnost primorava lidere AfD-a da pronađu delikatnu ravnotežu: kritikuju predsednika, a da pritom ne potkopaju značajne napore stranke da izgradi veze sa Trampom i njegovom Republikanskom strankom.

• Sve jače veze Amerike i nemačkih desničara: AfD stiže u Vašington
• Putinova "spavaća ćelija" u Bundestagu? Poslanik optužio AfD da radi za Rusiju
• AfD pod pritiskom zbog veza s Rusijom: Većina Nemaca izražava zabrinutost

Lideri AfD-a su se u velikoj meri oslanjali na Trampovu administraciju kako bi im pomogla da okončaju svoju političku izolaciju kod kuće.

Čini se da je strategija uspela: Kada je nemačka obaveštajna agencija prošle godine proglasila AfD ekstremističkom organizacijom, američki državni sekretar Marko Rubio nazvao je taj potez "tiranijom u maski".

Na prošlogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, američki potpredsednik DŽ. D. Vens pozvao je političare u Evropi da demontiraju "zaštitne zidove" koji decenijama drže krajnje desničarske stranke podalje.

Političari AfD-a bili su oduševljeni i jednim i drugim, što objašnjava zašto je njihova kritika Trampa ove nedelje bila ublažena pohvalama. Zapravo, Vajdel i Hrupala su predstavili Trampovu implementaciju onoga što on vidi kao nacionalni interes Amerike kao neku vrstu modela.

Nemačka vlada, sugerisao je Vajdel, mogla bi da nauči lekciju iz ovoga o stavljanju nacionalnog ličnog interesa ispred drugih razmatranja.