Ruska lukava igra: Zašto Moskva odbija Trampov mirovni plan?

Iako je prvobitni mirovni plan koji su SAD predstavile prošle nedelje bio iskrivljen u korist Rusije, nije jasno da li bi ga Moskva prihvatila, jer on i dalje ne ispunjava njene sveobuhvatne zahteve. Posmatrači primećuju da Moskva nikada nije jasno signalizirala spremnost da prihvati predloge.

"Bili su veoma uzdržani u vezi sa pregovorima i onim što bi prihvatili kao rešenje", rekla je za Emili Harding, potpredsednica odeljenja za odbranu i bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije.

Postoje znaci da Kremlj uopšte nije zainteresovan za mirovni sporazum postignut uz posredovanje SAD, a ruski predsednik Vladimir Putin i drugi visoki zvaničnici ponavljaju maksimalističke zahteve i odbijaju da prihvate bilo kakav kompromis.

Tanjug/Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Umesto da teži miru, Kremlj pokušava da kupi vreme i potkopa saveznike Ukrajine, kažu analitičari. Još jedan cilj je da se krivica prebaci na Kijev optužujući ga da odbacuje ruske uslove koji su efikasno ravni kapitulaciji.

Moskovski otisci prstiju na originalnom planu

Novi dokazi ukazuju na to da je početnu verziju mirovnog okvira – plan od 28 tačaka – direktno promovisala Moskva, uprkos uveravanjima Vašingtona da je nezavisno izrađen.

U jednom od razgovora koje je Blumberg objavio 25. novembra, dva pomoćnika Kremlja razgovaraju o tome kako bi američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof lažno predstavio ruski mirovni predlog kao američku inicijativu.

"I neka rade po svome (mirovni plan)", rekao je ruski izaslanik Kiril Dmitrijev. "Ali, ne mislim da će usvojiti baš našu verziju, ali bar će biti što je moguće bliža njoj."

Okvir je zahtevao od Ukrajine da se odrekne teritorije, ograniči saveze i značajno smanji svoju vojsku – zahtevi su bili stroži od onih o kojima se ranije raspravljalo, što je izazvalo zabrinutost da bi Vašington mogao da izvrši pritisak na Kijev da prihvati sporazum prilagođen interesima Moskve.

Za Ukrajinu, prvobitni okvir je značio predaju.

"Plan od 28 tačaka bio je opasan jer je većina njegovih odredbi imala za cilj slabljenje i izolaciju Ukrajine, što je rizikovalo olakšavanje ili čak podsticanje dalje agresije", rekao je za Pjer Aroš, stručnjak za evropsku bezbednost.

ROBERTO SCHMIDT / Getty images / Profimedia

Analitičari kažu da je cilj Kremlja bio da testira koliko daleko Ukrajina može biti gurnuta.

"Što se tiče mirovnog plana od 28 tačaka, on se možda najbolje može shvatiti kao pokušaj da se vidi od čega bi Ukrajina mogla da se odrekne kada se na Kijev izvrši pritisak", rekao je Oleksa Dračevič, vanredni profesor istorije na Zapadnom univerzitetu.

Izmešani signali Kremlja

Usred svega toga, javne poruke Moskve bile su kontradiktorne.

Putin je 21. novembra rekao da je početni maksimalistički predlog razmatran tokom sastanka na Aljasci , tvrdeći da je Vašington zatražio od Moskve da "pokaže fleksibilnost" – i da se Rusija složila.

On je opisao nacrt od 28 tačaka kao "modernizovanu" verziju tih ranijih razgovora, sugerišući da bi mogao poslužiti kao osnova za pregovore.

Ali kako su revizije plana počele da dobijaju oblik, ton Kremlja se promenio.

Ministar vojske SAD Den Driskol otputovao je u Abu Dabi 24. novembra na razgovore sa Kirilom Budanovim, šefom ukrajinske vojne obaveštajne službe, i ruskom delegacijom. Očekivalo se da će Vašington predstaviti revidirani mirovni plan.

"Mislim da Moskva kupuje vreme kako bi odložila sankcije... i da se prilagodi pronalaženjem načina da izbegne štetne posledice po svoju ekonomiju i stabilnost sistema."

Nakon konsultacija u Ženevi 23. novembra između ukrajinskih i američkih pregovarača, predlog je navodno smanjen sa 28 tačaka na 19. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je plan sada više usklađen sa potrebama Ukrajine.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nagovestio je 25. novembra da Kremlj neće pristati na revidirani američki mirovni plan ako on bude odražavao ruske zahteve u manjoj meri od originalne verzije.

"Ako su duh i slovo sporazuma iz Ankoridža razvodnjeni – posebno u onim ključnim sporazumima koji su tamo postignuti – onda ćemo, naravno, imati posla sa fundamentalno drugačijom situacijom", rekao je Lavrov, misleći na sastanak Trampa i Putina na Aljasci 15. avgusta.

EPA/SERGEI SAVOSTYANOV/SPUTNIK/KREMLIN POOL / POOL MANDATORY CREDIT

U međuvremenu, Putin je 27. novembra ponovio maksimalističke zahteve Rusije, ukazujući da nema mnogo interesovanja za pregovore sa Ukrajinom.

Rekao je da je "potpisivanje dokumenata sa ukrajinskim rukovodstvom besmisleno".

"Naravno, mi na kraju želimo da postignemo sporazum sa Ukrajinom. Ali trenutno je to praktično nemoguće – pravno nemoguće", rekao je on. "Verujem da je ukrajinsko rukovodstvo napravilo fundamentalnu, stratešku grešku kada se plašilo da održi predsedničke izbore, nakon kojih je predsednik izgubio svoj legitimni status."

Rusija zahteva izbore u Ukrajini u nadi da će se rešiti Zelenskog, destabilizovati političku situaciju i potencijalno dovesti ruske marionete na vlast, kažu stručnjaci. Prema zakonu o vojnom stanju koji je Ukrajina usvojila nakon što je Rusija pokrenula potpunu invaziju 2022. godine, predsednički, parlamentarni i lokalni izbori su zabranjeni u ratno vreme.

Putin je takođe zahtevao da se ukrajinski Krim i Donbas međunarodno priznaju kao ruska de jure područja.

Ruski lider je rekao da će neprijateljstva prestati ako se ukrajinske trupe povuku iz Donbasa. "Ako to ne urade, Rusija će svakako zauzeti teritoriju", dodao je.

Stručnjaci upozoravaju da bi revizije prvobitnog mirovnog plana verovatno izazvale fazu opstrukcije od strane Moskve.

"Rusija će verovatno tvrditi da izmenjeni predlozi predstavljaju pokušaj Ukrajine i evropskih partnera da sabotiraju napredak navodno postignut saradnjom sa Sjedinjenim Državama", rekla je Natja Seskurija, saradnica Kraljevskog instituta za ujedinjene službe.

Šta Rusija zaista želi?

Analitičari se slažu da cilj Moskve nije da okonča rat, već da preoblikuje narativ, potkopa saveznike Ukrajine i kupi vreme.

Seskurija je rekla da Kremlj pokušava da predstavi Kijev kao stranu koja blokira mir, dok istovremeno iznosi predloge za koje zna da Ukrajina ne može da prihvati.

Time, rekla je, Moskva želi da zategne odnose SAD i Ukrajine.

residential Office of Ukraine / imago stock&people / Profimedia

Tramp je ponovio tu dinamiku 23. novembra, kritikujući Ukrajinu zbog navodnog nedostatka zahvalnosti za mirovne napore SAD.

Draševič je rekao da je Moskva povremeno ubeđivala Trampa da usvoji njene uslove, što je dovelo do pritiska na Zelenskog da pregovara o uslovima Kremlja.

"Moskva zna da može imati Trampov uticaj", rekao je on, dodajući da Rusija koristi ovu polugu kako bi naterala SAD da izvrše veći pritisak na Ukrajinu.

Istovremeno, Rusija pokušava da razbije transatlantski savez koji je podržavao Ukrajinu od 2022. godine. Evropski lideri, suočeni sa Trampovim jednostranim potezima, požurili su da koordiniraju odgovore.

Prema Dračeviču, ruska strategija joj omogućava da istovremeno teži ka nekoliko ciljeva: oslabi podršku SAD Ukrajini, podeli SAD i Evropu i zalaže se za bezbednosni poredak koji oblikuju Vašington i Moskva.

Postoji još jedan sloj strategije Moskve. Orisija Lucevič, zamenica direktora Programa za Rusiju i Evroaziju u Čatam Hausu, rekla je da Kremlj želi da odloži nove američke sankcije.

"Mislim da Moskva kupuje vreme kako bi odložila sankcije ... i da se prilagodi pronalaženjem načina da izbegne štetne posledice po svoju ekonomiju i stabilnost sistema", rekla je ona.

Vremenski okvir podržava ovu teoriju. Obnovljeni mirovni napor usledio je ubrzo nakon što su prve američke sankcije pod Trampovom administracijom bile usmerene na ruske naftne kompanije Rosnjeft i Lukoil u oktobru.

Šta je sledeće?

Stručnjaci sumnjaju da će Moskva prihvatiti revidiranu ženevsku verziju plana, koja sada deluje prihvatljivije Ukrajini – i to bi mogla biti poenta.

"Veoma je malo verovatno da će oni to prihvatiti", rekao je Lucevič. "Vidimo da insistiraju na maksimalističkoj agendi jer Putin veruje da može da dobije ovaj rat."

Rusija je već ponudila pregled svog odgovora.

Moskva je 24. novembra odbacila mirovni predlog koji su sastavili evropski lideri, a koji je povoljniji za Ukrajinu, kao "nekonstruktivan".

Ozan KOSE / AFP / Profimedia

Evropski partneri Kijeva su svoj nacrt osmislili posebno kako bi se suprotstavili originalnom planu od 28 tačaka, koji se suočio sa oštrim kritikama zbog snažnog favorizovanja Rusije.

Jasir Atalan, saradnik za podatke u Centru za strateške i međunarodne studije, rekao je da bi, ako se razgovori nastave, američki plan na kraju mogao oštro da se raziđe od ruskog željenog ishoda.

Ta mogućnost, rekao je, objašnjava Putinov oprezan ton.

Očekuje se da će se Vitkof, koji je savetovao Kremlj o tome kako da razgovara sa Trampom, sastati sa ruskim predsednikom sledeće nedelje kako bi finalizovali mirovni sporazum.

Ali nacrt koji su u Švajcarskoj dogovorile Ukrajina i SAD verovatno neće zadovoljiti Moskvu.

"Čini se da su pregovori u Ženevi eliminisali nekoliko tačaka (u korist Rusije)", rekao je Draševič.

"Ove promene, s obzirom na to da uklanjaju stavke koje su više puta bile deo ruskih zahteva... sumnjam da će to dovesti do toga da Rusija na kraju odbaci sve što je dogovoreno."

Čini se da je ciklus predodređen da se ponovi: Moskva iznosi maksimalističke zahteve, Zapad uzvraća, Rusija odbacuje svaki kompromis, a rat se nastavlja.