Na današnji dan, 3. februar

1468 - Umro je Johan Gutenberg, pronalazač tipografije. Prethodno se bavio brušenjem dragog kamenja i proizvodnjom ogledala. Njegov izum označio je ogroman prelom u istoriji civilizacije - omogućio je masovno štampanje knjiga. Prvi je došao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove, usavršio je štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. Prva knjiga odštampana njegovom tehnologijom je Biblija - 1455. godine, do danas je sačuvano četrdesetak primeraka, celih ili delimično.

1509 - Portugalci su pod komandom Fransiska de Almeide uništili muslimansku flotu u bici u Indijskom okeanu, u blizini grada Diu na severozapadnoj obali Indije, posle čega su uspostavili kontrolu nad vodama oko indijskog potkontinenta.

1536 - Španski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na ušću reke La Plata u Atlantski okean grad Buenos Ajres. Taj grad 1776. postao glavni grad španskog Vicekraljevstva Rio de la Plata, a od 1880. Buenos Ajres je glavni grad Argentine.

1809 - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći", kad je započeo i dirigentsku karijeru. Sa uspehom se ogledao u svim muzičkim oblastima, sem u operi. Dela: simfonije (Treća nazvana "Škotska", Četvrta nazvana "Italijanska"), uvertire ("Hebridi" ili "Fingalova pećina"), klavirske kompozicije ("Pesme bez reči"), oratorijumi ("Paulus", "Elijas"), "Koncert za violinu i orkestar u e-molu", solo pesme, kamerna muzika.

1830 - Oslobodilački rat Grka protiv Turaka, čijem je izbijanju 1821. doprineo uspeh Srba protiv istog neprijatelja, okončan je na mirovnoj konferenciji u Londonu proglašenjem Grčke nezavisnom kraljevinom. Uspesi ustanika i pritisak Rusije, Francuske i Velike Britanije nagnali su Tursku da mirom u Jedrenu 1829. prizna nezavisnost Grčke. Severni delovi Grčke postupno su oslobađani tokom devetnaestog veka, da bi Solun i Makedonija bili oslobođeni u Balkanskim ratovima 1912/13, a grčka Trakija 1918. Rodos i druga ostrva Dodekaneza oslobođeni su tek u Drugom svetskom ratu.

1867 - Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912. Japan se postupno modernizuje, prihvataju se uzori Zapada i SAD. Period njegove vladavine temelj je modernog Japana, zemlje koja je u savremenom svetu primer tehnološke i naučne superiornosti.

1909 - Rođen je francuski filmski režiser Andre Žan Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: "Svi smo mi ubice", "Ogledalo sa dva lica", "Ljubavnici iz Verone", "Pravda je zadovoljena", "Pre potopa", "Prelaz preko Rajne".

1910 - Umro je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i univerzitetski udžbenik "Teoriska mehanika".

1910 - Ruski pisac Lav Tolstoj postao je član Srpske kraljevske akademije.

1915 - U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od atentatora 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

1915 - Potpomognuta nemačkom i austrougarskom artiljerijom, turska vojska je u Prvom svetskom ratu prešla Sinajsko poluostrvo i iznenada napala Britance na Sueckom kanalu. Turski prepad, ponovljen i 1916. prinudio je britansku komandu da u Egipat dopremi dve divizije Indusa, s kojima je prešla u ofanzivu i do kraja 1916. zauzela El Ariš i Sinaj, a zatim i celu Palestinu.

1917 - SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919 - U Parizu je održana prva sednica Društva naroda, devet dana posle osnivanja prve svetske organizacije.

1924 - Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski profesor i rektor i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919. Dva puta je vojno intervenisao u Meksiku, okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i 1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Kao protivnik Oktobarske revolucije zalagao se za vojnu intervenciju protiv Sovjetskog Saveza. Posle okončanja rata odigrao je značajnu ulogu na mirovnoj konferenciji u Versaju, čiji je ishod umnogome zasnovan na njegovom planu od "14 tačaka" i učestvovao je u stvaranju Društva naroda, ali je Senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor, posle čega su SAD ostale van prve svetske organizacije, prethodnice Ujedinjenih nacija.

1943 - Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945 - Američki avioni izručili su, tokom bombardovanja, 3.000 tona bombi na Berlin.

1958 - Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga, kojim je predviđena privredna integracija tri zemlje Beneluksa. 1966 - Na Mesec se spustila prva letelica lansirana sa Zemlje, sovjetski vasionski brod bez ljudske posade "Luna IX".

1969 - Palestinski nacionalni kongres izabrao je Jasera Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973 - U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre. Sporazum je nalagao povlačenje trupa SAD, a sajgonskoj vladi i Frontu nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama formiranje "Nacionalnog komiteta nacionalnog izmirenja i sloge". U konačnom obračunu, snage Fronta su, uz pomoć severnovijetnamske armije, u aprilu 1975. do nogu potukle trupe vlade u Sajgonu i američku vojsku. Vijetnam je 1976. ujedinjen i izbrisana je granica duž 17. paralele koja je tu zemlju delila ranije.

1977 - Predsednika Etiopije generala Teferi Bentija i njegove bliske saradnike ubile su u Adis Abebi snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu, koji je diktatorski vladao do maja 1991. kada je zbačen sa vlasti i prebegao je u Zimbabve.

1981 - Gro Harlem Bruntland je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu predsednika vlade u Norveškoj.

1989 - Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije koja se kritički intoniranim filmovima suprotstavljala holivudskim standardima. Filmovi: "Zločin na ulicama", "Ubice", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba", "Furije", "Zašto ste me osudili na život", "Senke", "Suviše kasni bluz", "Lica", "Muževi", "Mini i Moskovic", "Žena pod uticajem", "Glorija", "Ljubavni potok".

1990 - Održana je osnivačka skupština obnovljene Demokratske stranke, oslonjene na tradicije međuratne Demokratske stranke Ljube Davidovića i Milana Grola, osnovane 1919. Za predsednika je izabran Dragoljub Mićunović. Prethodno je grupa od 13 intelektualaca novembra 1989. odlučila da obnovi njen rad.

1992 - Predsednik Argentine Karlos Menem potpisao je dekret o otvaranju svih dokumenata o nacistima koji su posle Drugog svetskog rata dospeli u njegovu zemlju.

1993 - Posle prvih višestranačkih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u Beogradu je konstituisana Savezna skupština.

1994 - Predsednik SAD Bil Klinton je ukinuo trgovinski embargo zaveden protiv Vijetnama 1975. posle američkog vojnog poraza u toj zemlji. 1996 - U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1997 - Češki pisac Bohumil Hrabal izvršio je samoubistvo skočivši sa petog sprata bolnice u Pragu u kojoj je lečen od artritisa. Smatran je nastavljačem Jaroslava Hašeka. Na osnovu njegove novele "Strogo kontrolisani vozovi", Jirži Mencl je snimio istoimeni film koji je 1968. dobio Oskara. Ostala dela: zbirke pripovedaka "Govori ljudi", "Biser na dnu", "Časovi igranja za starije i iskusnije", "Oglas na kuću u kojoj više ne želim da živim", "Vašarske pesme o ubistvu i legende", "Praznik visibaba".

1998 - Američki vojni avion tipa "EA-6B" je, leteći prenisko i prebrzo, čime je grubo prekršio pravila važeća za trenažne letove, presekao kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije, usmrtivši svih 20 ljudi u gondoli koja se smrskala posle pada s visine od 200 metara. Američki vojni sud je u martu 1999. oslobodio krivice pilota, kapetana Ričarda Ešbija, što je u Italiji izazvalo talas ogorčenih reagovanja.

2004 - Umro je američki diplomata Voren Cimerman, poslednji ambasador SAD u SFRJ, od 1989. do 1992. godine, kada je Jugoslavija razorena građanskim ratom.

2005 - Avganistanski "Boing 737", u vlasništvu "Kam era", jedine privatne avganistanske kompanije, udario je u planinu blizu Kabula. Poginulo je svih 105 putnika i članova posade.

2006 - U Crvenom moru se zapalio i potonuo egipatski feribot "Salam-Bokačo 98" sa 1.400 putnika i članova posade. Spaseno je oko 400 putnika.

2006 - U centru Moskve srušio se krov pijace "Basmanaja". Poginule su 64 osobe, a više desetina je ranjeno.

2007 - Poginulo je više od 135 osoba u Bagdadu, u eksploziji kamiona-bombe na pijaci, u pretežno šiitskoj kurdskoj četvrti Sadrija, dok je oko 200 povređeno. Bombaš samoubica nalazio se u kamionu napunjenom tonom eksploziva.

2015 - Međunarodni sud pravde u Hagu odbio je u celosti tužbu Hrvatske i protivtužbu Srbije za genocid, čime je okončan pravni spor dve zemlje pred ICJ.

2016 - Preminuo je Jožef Kasa, dugogodišnji predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, gradonačelnik Subotice i potpredsednik vlade Srbije od 2001 do 2004.

2020 - Preminuo je Džordž Štajner, američki književni kritičar, mislilac, esejista, pisac. Bavio se odnosima jezika i literarnog izraza, filozofskom problematikom. Bio je profesor engleske i komparativne književnosti na više univerziteta Evrope i SAD, u Ženevi, Oksfordu, Harvardu. Dela: "Govoriti i ćutati", "Zašto razmišljanje rastužuje", "U zamku Plavobradog".