Na današnji dan, 3. februar

1468 - Umro je Johan Gutenberg, pronalazač tipografije. Prethodno se bavio bru&scaron;enjem dragog kamenja i proizvodnjom ogledala. Njegov izum označio je ogroman prelom u istoriji civilizacije - omogućio je masovno &scaron;tampanje knjiga. Prvi je do&scaron;ao na ideju da izliva slova iz metala i od njih sastavlja redove, usavr&scaron;io je &scaron;tamparsku ma&scaron;inu i osnovao &scaron;tampariju u rodnom Majncu. Prva knjiga od&scaron;tampana njegovom tehnologijom je Biblija - 1455. godine, do danas je sačuvano četrdesetak primeraka, celih ili delimično.1509 - Portugalci su pod komandom Fransiska de Almeide uni&scaron;tili muslimansku flotu u bici u Indijskom okeanu, u blizini grada Diu na severozapadnoj obali Indije, posle čega su uspostavili kontrolu nad vodama oko indijskog potkontinenta.1536 - &Scaron;panski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na u&scaron;ću reke La Plata u Atlantski okean grad Buenos Ajres. Taj grad 1776. postao glavni grad &scaron;panskog Vicekraljevstva Rio de la Plata, a od 1880. Buenos Ajres je glavni grad Argentine.1809 - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za &quot;San letnje noći&quot;, kad je započeo i dirigentsku karijeru. Sa uspehom se ogledao u svim muzičkim oblastima, sem u operi. Dela: simfonije (Treća nazvana &quot;&Scaron;kotska&quot;, Četvrta nazvana &quot;Italijanska&quot;), uvertire (&quot;Hebridi&quot; ili &quot;Fingalova pećina&quot;), klavirske kompozicije (&quot;Pesme bez reči&quot;), oratorijumi (&quot;Paulus&quot;, &quot;Elijas&quot;), &quot;Koncert za violinu i orkestar u e-molu&quot;, solo pesme, kamerna muzika.1830 - Oslobodilački rat Grka protiv Turaka, čijem je izbijanju 1821. doprineo uspeh Srba protiv istog neprijatelja, okončan je na mirovnoj konferenciji u Londonu progla&scaron;enjem Grčke nezavisnom kraljevinom. Uspesi ustanika i pritisak Rusije, Francuske i Velike Britanije nagnali su Tursku da mirom u Jedrenu 1829. prizna nezavisnost Grčke. Severni delovi Grčke postupno su oslobađani tokom devetnaestog veka, da bi Solun i Makedonija bili oslobođeni u Balkanskim ratovima 1912/13, a grčka Trakija 1918. Rodos i druga ostrva Dodekaneza oslobođeni su tek u Drugom svetskom ratu.1867 - Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meiđi. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912. Japan se postupno modernizuje, prihvataju se uzori Zapada i SAD. Period njegove vladavine temelj je modernog Japana, zemlje koja je u savremenom svetu primer tehnolo&scaron;ke i naučne superiornosti.1909 - Rođen je francuski filmski režiser Andre Žan Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: &quot;Svi smo mi ubice&quot;, &quot;Ogledalo sa dva lica&quot;, &quot;Ljubavnici iz Verone&quot;, &quot;Pravda je zadovoljena&quot;, &quot;Pre potopa&quot;, &quot;Prelaz preko Rajne&quot;.1910 - Umro je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj &scaron;koli u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je vi&scaron;e naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je vi&scaron;e naučnih radova i univerzitetski udžbenik &quot;Teoriska mehanika&quot;.1910 - Ruski pisac Lav Tolstoj postao je član Srpske kraljevske akademije.1915 - U Sarajevu je obe&scaron;en srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od atentatora 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.1915 - Potpomognuta nemačkom i austrougarskom artiljerijom, turska vojska je u Prvom svetskom ratu pre&scaron;la Sinajsko poluostrvo i iznenada napala Britance na Sueckom kanalu. Turski prepad, ponovljen i 1916. prinudio je britansku komandu da u Egipat dopremi dve divizije Indusa, s kojima je pre&scaron;la u ofanzivu i do kraja 1916. zauzela El Ari&scaron; i Sinaj, a zatim i celu Palestinu.1917 - SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saop&scaron;tenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.1919 - U Parizu je održana prva sednica Dru&scaron;tva naroda, devet dana posle osnivanja prve svetske organizacije.1924 - Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson, predsednik SAD od 1913. do 1921, prethodno univerzitetski profesor i rektor i guverner Nju Džersija, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919. Dva puta je vojno intervenisao u Meksiku, okupirao je Haiti i Dominikansku republiku. Pristupio je Antanti i 1917. uveo SAD u Prvi svetski rat protiv Centralnih sila. Kao protivnik Oktobarske revolucije zalagao se za vojnu intervenciju protiv Sovjetskog Saveza. Posle okončanja rata odigrao je značajnu ulogu na mirovnoj konferenciji u Versaju, čiji je ishod umnogome zasnovan na njegovom planu od &quot;14 tačaka&quot; i učestvovao je u stvaranju Dru&scaron;tva naroda, ali je Senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor, posle čega su SAD ostale van prve svetske organizacije, prethodnice Ujedinjenih nacija.1943 - Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.1945 - Američki avioni izručili su, tokom bombardovanja, 3.000 tona bombi na Berlin.1958 - Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga, kojim je predviđena privredna integracija tri zemlje Beneluksa. 1966 - Na Mesec se spustila prva letelica lansirana sa Zemlje, sovjetski vasionski brod bez ljudske posade &quot;Luna IX&quot;.1969 - Palestinski nacionalni kongres izabrao je Jasera Arafata za &scaron;efa Palestinske oslobodilačke organizacije.1973 - U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre. Sporazum je nalagao povlačenje trupa SAD, a sajgonskoj vladi i Frontu nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama formiranje &quot;Nacionalnog komiteta nacionalnog izmirenja i sloge&quot;. U konačnom obračunu, snage Fronta su, uz pomoć severnovijetnamske armije, u aprilu 1975. do nogu potukle trupe vlade u Sajgonu i američku vojsku. Vijetnam je 1976. ujedinjen i izbrisana je granica duž 17. paralele koja je tu zemlju delila ranije.1977 - Predsednika Etiopije generala Teferi Bentija i njegove bliske saradnike ubile su u Adis Abebi snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu, koji je diktatorski vladao do maja 1991. kada je zbačen sa vlasti i prebegao je u Zimbabve.1981 - Gro Harlem Bruntland je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu predsednika vlade u Norve&scaron;koj.1989 - Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik &quot;njujor&scaron;ke &scaron;kole&quot;, nezavisne produkcije koja se kritički intoniranim filmovima suprotstavljala holivudskim standardima. Filmovi: &quot;Zločin na ulicama&quot;, &quot;Ubice&quot;, &quot;Dvanaest žigosanih&quot;, &quot;Rozmarina beba&quot;, &quot;Furije&quot;, &quot;Za&scaron;to ste me osudili na život&quot;, &quot;Senke&quot;, &quot;Suvi&scaron;e kasni bluz&quot;, &quot;Lica&quot;, &quot;Muževi&quot;, &quot;Mini i Moskovic&quot;, &quot;Žena pod uticajem&quot;, &quot;Glorija&quot;, &quot;Ljubavni potok&quot;.1990 - Održana je osnivačka skup&scaron;tina obnovljene Demokratske stranke, oslonjene na tradicije međuratne Demokratske stranke Ljube Davidovića i Milana Grola, osnovane 1919. Za predsednika je izabran Dragoljub Mićunović. Prethodno je grupa od 13 intelektualaca novembra 1989. odlučila da obnovi njen rad.1992 - Predsednik Argentine Karlos Menem potpisao je dekret o otvaranju svih dokumenata o nacistima koji su posle Drugog svetskog rata dospeli u njegovu zemlju.1993 - Posle prvih vi&scaron;estranačkih izbora u Saveznoj Republici Jugoslaviji, u Beogradu je konstituisana Savezna skup&scaron;tina.1994 - Predsednik SAD Bil Klinton je ukinuo trgovinski embargo zaveden protiv Vijetnama 1975. posle američkog vojnog poraza u toj zemlji. 1996 - U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je vi&scaron;e od 300 ljudi.1997 - Če&scaron;ki pisac Bohumil Hrabal izvr&scaron;io je samoubistvo skočiv&scaron;i sa petog sprata bolnice u Pragu u kojoj je lečen od artritisa. Smatran je nastavljačem Jaroslava Ha&scaron;eka. Na osnovu njegove novele &quot;Strogo kontrolisani vozovi&quot;, Jirži Mencl je snimio istoimeni film koji je 1968. dobio Oskara. Ostala dela: zbirke pripovedaka &quot;Govori ljudi&quot;, &quot;Biser na dnu&quot;, &quot;Časovi igranja za starije i iskusnije&quot;, &quot;Oglas na kuću u kojoj vi&scaron;e ne želim da živim&quot;, &quot;Va&scaron;arske pesme o ubistvu i legende&quot;, &quot;Praznik visibaba&quot;.1998 - Američki vojni avion tipa &quot;EA-6B&quot; je, leteći prenisko i prebrzo, čime je grubo prekr&scaron;io pravila važeća za trenažne letove, presekao kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije, usmrtiv&scaron;i svih 20 ljudi u gondoli koja se smrskala posle pada s visine od 200 metara. Američki vojni sud je u martu 1999. oslobodio krivice pilota, kapetana Ričarda E&scaron;bija, &scaron;to je u Italiji izazvalo talas ogorčenih reagovanja.2004 - Umro je američki diplomata Voren Cimerman, poslednji ambasador SAD u SFRJ, od 1989. do 1992. godine, kada je Jugoslavija razorena građanskim ratom.2005 - Avganistanski &quot;Boing 737&quot;, u vlasni&scaron;tvu &quot;Kam era&quot;, jedine privatne avganistanske kompanije, udario je u planinu blizu Kabula. Poginulo je svih 105 putnika i članova posade.2006 - U Crvenom moru se zapalio i potonuo egipatski feribot &quot;Salam-Bokačo 98&quot; sa 1.400 putnika i članova posade. Spaseno je oko 400 putnika.2006 - U centru Moskve sru&scaron;io se krov pijace &quot;Basmanaja&quot;. Poginule su 64 osobe, a vi&scaron;e desetina je ranjeno.2007 - Poginulo je vi&scaron;e od 135 osoba u Bagdadu, u eksploziji kamiona-bombe na pijaci, u pretežno &scaron;iitskoj kurdskoj četvrti Sadrija, dok je oko 200 povređeno. Bomba&scaron; samoubica nalazio se u kamionu napunjenom tonom eksploziva.2015 - Međunarodni sud pravde u Hagu odbio je u celosti tužbu Hrvatske i protivtužbu Srbije za genocid, čime je okončan pravni spor dve zemlje pred ICJ.2016 - Preminuo je Jožef Kasa, dugogodi&scaron;nji predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, gradonačelnik Subotice i potpredsednik vlade Srbije od 2001 do 2004.2020 - Preminuo je Džordž &Scaron;tajner, američki književni kritičar, mislilac, esejista, pisac. Bavio se odnosima jezika i literarnog izraza, filozofskom problematikom. Bio je profesor engleske i komparativne književnosti na vi&scaron;e univerziteta Evrope i SAD, u Ženevi, Oksfordu, Harvardu. Dela: &quot;Govoriti i ćutati&quot;, &quot;Za&scaron;to razmi&scaron;ljanje rastužuje&quot;, &quot;U zamku Plavobradog&quot;.

Na današnji dan, 3. februar

0 Komentari