Mrdić: Srbiji treba efikasno pravosuđe koje odgovara svim građanima, ne samo advokatima, tužiocima i sudijama

Mrdić je dodao da pet pravosudnih zakona koji su usvojeni na njegov predlog uopšte ne utiču na lošiji ili bolji rad advokature.

Advokatska komora Srbije (AKS) najavila je da će stupiti od 23. do 25. februara u trodnevni prekid rada zbog usvajanja izmena seta pravosudnih zakona, a Mrdić za Tanjug kaže da ti zakoni za cilj imaju efikasnost pravosuđa. 

"Mi treba da imamo efikasno pravosuđe, a efikasno pravosuđe odgovara ne samo advokatima, tužiocima i sudijama ili ljudima zaposlenim u tužilaštvu i sudstvu, nego i svim građanima. Ja ne znam zašto advokatima smeta da pravosuđe bude efikasno. Uz to, ovih pet pravosudnih zakona uopšte ne utiču na lošiji ili bolji rad advokature", kazao je Mrdić.

Kako je dodao, očigledno je da je grupa advokata i deo onih koji vode advokatske komore zloupotrebilo svoj položaj koji imaju u komorama i radi nekog političkog interesa blokiraju rad advokature.

Mrdić ističe da je legitimno da se bore protiv vlasti, ali da je loše da se zloupotrebe određene funkcije koje imaju u advokatskim komorama da blokiraju rad advokature. 

"Male advokatske kancelarije, ne znam kako će da izdrže da ne rade. Velike advokatske kancelarije imaju veći broj advokata, ali ovi koji prave sada blokadu advokature, najviše nanose štete advokaturi, a i građanima Srbije", dodao je Mrdić.

Ukazao je da bi advokatima trebalo da bude cilj da pravosuđe bude efikasno i da i tužilačka i sudska organizacija bolje funkcionišu.

Kako je naveo, upravo ovih pet pravosudnih zakona koji su usvojeni nedavno su jedan od doprinosa da tužilačka organizacija bolje funkcioniše, ne pod kontrolom Skupštine ili neke političke organizacije.

"Zašto neko ko je recimo bio dobar tužilac u Vranju, pa je upućen pre nekoliko godina u JTOK gde imamo privremeno upućene ljude i po 21 godinu, ali i 10, 11 godina, zašto se on ne bi vratio u tužilaštvo iz kojeg je došao kako bi svoja znanja, iskustva koja je stekao radom u JTOK-u primeni u tužilaštvu iz kojeg je upućen?", naveo je Mrdić.

Kako dodaje, ukoliko je razlog u visini plate, to je drugi problem jer u tužilaštvu ima dovoljno novca, ali taj novac nije pravedno raspoređen.

"Određena ekipa koja vodi, konkretno Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić, koji upravljaju u ovom trenutku JTOK-om, oni su očigledno većinu koju su uputili u JTOK, uputili svoje istomišljenike i saborce. Tamo imaju i te kako veće plate nego u ostalim i višim tužilaštvima", naveo je Mrdić.

Ističići da nema ništa protiv toga da tužioci imaju velike plate, Mrdić kaže da je zabrinut za najveći broj ljudi zaposlenih u tužilaštvu i sudstvu, za profesionalce, hrabre i dobre ljude, koji su dobri tužioci, koji su dobre sudije.

"Tužilac bi trebalo da bude samostalan, tužilac ne bi trebalo da se bavi politikom. Isto i sudija. Onaj tužilac ili sudija koji se bavi politikom, ide na političke proteste, on više ne može da bude tužilac ili sudija. To je evropski standard", rekao je Mrdić.

"Čekam mišljenje Venecijanske komisije, za Srbiju bi bilo dobro da ga prihvatiti i uvaži"

Za pravosuđe Srbije bilo bi dobro da se uvaži svako mišljenje Venecijanske komisije, izjavio j Mrdić i dodao da će uvažiti i prihvatiti svako mišljenje Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona koji su nedavno usvojeni na njegov predlog.

"Interes Srbije i evropskih integracija iznad su nekog mog ličnog interesa ili interesa mojih zakona. Najbolji zakoni su oni koji su primenjivi, koji su u skladu sa sistemom i koji su prihvaćeni, koji su od interesa za sve građane, naravno državu", kazao je Mrdić za Tanjug. 

Iz Evropske unije stigle su kritike na set pravosudnih zakona da su nisu po evropskim standardima, a Mrdić navodi da čeka mišljenje Venecijanske komisije, savetodavnog tela koje čine eminentni pravni stručnjaci iz šestdesetak zemalja, sa pet kontinenata. 

Podsetio je da je u Srbiji poslednji put kada je traženo mišljenje Venecijanske komisije po pitanju seta pravosudnih zakona, sve i primenjeno. 

Na pitanje zašto nije tražio mišljenje Venecijanske komisije pre predlaganja seta pravosudnih zakona, Mrdić je kazao da su razlog njegove nadležnosti kao narodnog poslanika. 

"Ja kao narodni poslanik imam pravo da predložim zakon, da učestvujem u radu Skupštine, da raspravljam o tim zakonima, ako sam predložio zakon, da ga obrazlažem i da glasam za ili protiv. Nije na meni kao narodnom poslaniku da se direktno obraćam Venecijanskoj komisiji ili Evropskoj uniji", rekao je Mrdić. 

Kako je istakao, on je kao narodni poslanik odradio sve što je u skladu sa njegovim ustavnim zakonskim ovlašćenjima, odnosno Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Kada je reč o Venecijanskoj komisiji, Mrdić ukazuje da se ta komisija suprotstavila pre četiri godine da član novoformiranog Visokog saveta tužilaštva bude vrhovni tužilac.

"Zagorka Dolovac se suprotstavila Venecijanskoj komisiji i uspela da izlobira u Briselu i u Beogradu da ona kao vrhovni tužilac ostane član Visokog saveta tužilaštva", dodao je Mrdić. 

Kada je menjan Ustav u oblasti pravosuđa početkom 2022. godine, doneti su pravosudni zakoni, koji su bili na osnovu preporuka Evropske unije i Venecijanske komisije, kazao je Mrdić i dodao da je sada promenjeno pet pravosudnih zakona iz tog bloka. 

"To nisu novi zakoni. To su zakoni gde je izmenjeno i manje od 20 odsto. A posebna tema je da, u slučaju kada se ne menja manje od 20 odsto, nije ni potrebno da se traži javna rasprava", dodao je Mrdić. 

Ono što je promenjeno, kako je naglasio, promenjeno je na osnovu ranijih preporuka i mišljenja Evropske unije i Venecijanske komisije. 

Navodi da mu je krivo što nije imao vremena da se više time pozabavim i da još više stvari iz pravosudnih sistema zemalja EU primeni u svojim predlozima. 

"U zemljama EU način funkcionisanja tužilačke organizacije je daleko bolji nego u Srbiji. U zemljama EU ključnu ulogu u postavljenju vrhovnog tužioca ima predsednik ili kralj te države u zavisnosti od uređenja i vlada te države i premijer. A najbitniju kontrolu ima zakonodavna vlast uz izvršnu vlast. A to u Srbiji ne funkcioniše", rekao je Mrdić.

Kako navodi, Zagorka Dolovac je uspela da izdejstvuje da ima pravo na još jedan mandat i ukoliko bude dobila još jedan mandat, ukupno će biti 24 godine.

"Ući će u istoriju svetskog tužilaštva kao neko ko se nalazi najviše na jednoj funkciji. To nije evropska vrednost. Kada analizirate zemlje Evropske unije, tamo vrhovni tužioci su uglavnom jedan mandat", rekao je Mrdić.

Navodeći da se u evropskim pravosudnim sistemima, kada se vrhovni tužilac suprotstavi u stavu izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, bude smenjen. 

Mrdić je, navodeći da će se ti zakoni možda jednog dana menjati, kazao da je ponosan što je kao član tima Srpske napredne stranke učestvovao u nečemu što je za efikasno pravosuđe od interesa za državu i njene građane.

Ponosan je i na to što, kako kaže, na njega niko nije uticao spolja.