Mrdić: Srbiji treba efikasno pravosuđe koje odgovara svim građanima, ne samo advokatima, tužiocima i sudijama

Mrdić je dodao da pet pravosudnih zakona koji su usvojeni na njegov predlog uop&scaron;te ne utiču na lo&scaron;iji ili bolji rad advokature.Advokatska komora Srbije (AKS) najavila je da će stupiti od 23. do 25. februara u trodnevni prekid rada zbog usvajanja izmena seta pravosudnih zakona, a Mrdić za Tanjug kaže da ti zakoni za cilj imaju efikasnost pravosuđa. &quot;Mi treba da imamo efikasno pravosuđe, a efikasno pravosuđe odgovara ne samo advokatima, tužiocima i sudijama ili ljudima zaposlenim u tužila&scaron;tvu i sudstvu, nego i svim građanima. Ja ne znam za&scaron;to advokatima smeta da pravosuđe bude efikasno. Uz to, ovih pet pravosudnih zakona uop&scaron;te ne utiču na lo&scaron;iji ili bolji rad advokature&quot;, kazao je Mrdić.Kako je dodao, očigledno je da je grupa advokata i deo onih koji vode advokatske komore zloupotrebilo svoj položaj koji imaju u komorama i radi nekog političkog interesa blokiraju rad advokature.Mrdić ističe da je legitimno da se bore protiv vlasti, ali da je lo&scaron;e da se zloupotrebe određene funkcije koje imaju u advokatskim komorama da blokiraju rad advokature. &quot;Male advokatske kancelarije, ne znam kako će da izdrže da ne rade. Velike advokatske kancelarije imaju veći broj advokata, ali ovi koji prave sada blokadu advokature, najvi&scaron;e nanose &scaron;tete advokaturi, a i građanima Srbije&quot;, dodao je Mrdić.Ukazao je da bi advokatima trebalo da bude cilj da pravosuđe bude efikasno i da i tužilačka i sudska organizacija bolje funkcioni&scaron;u.Kako je naveo, upravo ovih pet pravosudnih zakona koji su usvojeni nedavno su jedan od doprinosa da tužilačka organizacija bolje funkcioni&scaron;e, ne pod kontrolom Skup&scaron;tine ili neke političke organizacije.&quot;Za&scaron;to neko ko je recimo bio dobar tužilac u Vranju, pa je upućen pre nekoliko godina u JTOK gde imamo privremeno upućene ljude i po 21 godinu, ali i 10, 11 godina, za&scaron;to se on ne bi vratio u tužila&scaron;tvo iz kojeg je do&scaron;ao kako bi svoja znanja, iskustva koja je stekao radom u JTOK-u primeni u tužila&scaron;tvu iz kojeg je upućen?&quot;, naveo je Mrdić.Kako dodaje, ukoliko je razlog u visini plate, to je drugi problem jer u tužila&scaron;tvu ima dovoljno novca, ali taj novac nije pravedno raspoređen.&quot;Određena ekipa koja vodi, konkretno Zagorka Dolovac i Mladen Nenadić, koji upravljaju u ovom trenutku JTOK-om, oni su očigledno većinu koju su uputili u JTOK, uputili svoje istomi&scaron;ljenike i saborce. Tamo imaju i te kako veće plate nego u ostalim i vi&scaron;im tužila&scaron;tvima&quot;, naveo je Mrdić.Ističići da nema ni&scaron;ta protiv toga da tužioci imaju velike plate, Mrdić kaže da je zabrinut za najveći broj ljudi zaposlenih u tužila&scaron;tvu i sudstvu, za profesionalce, hrabre i dobre ljude, koji su dobri tužioci, koji su dobre sudije.&quot;Tužilac bi trebalo da bude samostalan, tužilac ne bi trebalo da se bavi politikom. Isto i sudija. Onaj tužilac ili sudija koji se bavi politikom, ide na političke proteste, on vi&scaron;e ne može da bude tužilac ili sudija. To je evropski standard&quot;, rekao je Mrdić.&quot;Čekam mi&scaron;ljenje Venecijanske komisije, za Srbiju bi bilo dobro da ga prihvatiti i uvaži&quot;Za pravosuđe Srbije bilo bi dobro da se uvaži svako mi&scaron;ljenje Venecijanske komisije, izjavio j Mrdić i dodao da će uvažiti i prihvatiti svako mi&scaron;ljenje Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona koji su nedavno usvojeni na njegov predlog.&quot;Interes Srbije i evropskih integracija iznad su nekog mog ličnog interesa ili interesa mojih zakona. Najbolji zakoni su oni koji su primenjivi, koji su u skladu sa sistemom i koji su prihvaćeni, koji su od interesa za sve građane, naravno državu&quot;, kazao je Mrdić za Tanjug. Iz Evropske unije stigle su kritike na set pravosudnih zakona da su nisu po evropskim standardima, a Mrdić navodi da čeka mi&scaron;ljenje Venecijanske komisije, savetodavnog tela koje čine eminentni pravni stručnjaci iz &scaron;estdesetak zemalja, sa pet kontinenata. Podsetio je da je u Srbiji poslednji put kada je traženo mi&scaron;ljenje Venecijanske komisije po pitanju seta pravosudnih zakona, sve i primenjeno. Na pitanje za&scaron;to nije tražio mi&scaron;ljenje Venecijanske komisije pre predlaganja seta pravosudnih zakona, Mrdić je kazao da su razlog njegove nadležnosti kao narodnog poslanika. &quot;Ja kao narodni poslanik imam pravo da predložim zakon, da učestvujem u radu Skup&scaron;tine, da raspravljam o tim zakonima, ako sam predložio zakon, da ga obrazlažem i da glasam za ili protiv. Nije na meni kao narodnom poslaniku da se direktno obraćam Venecijanskoj komisiji ili Evropskoj uniji&quot;, rekao je Mrdić. Kako je istakao, on je kao narodni poslanik odradio sve &scaron;to je u skladu sa njegovim ustavnim zakonskim ovla&scaron;ćenjima, odnosno Poslovnikom o radu Narodne skup&scaron;tine Republike Srbije.Kada je reč o Venecijanskoj komisiji, Mrdić ukazuje da se ta komisija suprotstavila pre četiri godine da član novoformiranog Visokog saveta tužila&scaron;tva bude vrhovni tužilac.&quot;Zagorka Dolovac se suprotstavila Venecijanskoj komisiji i uspela da izlobira u Briselu i u Beogradu da ona kao vrhovni tužilac ostane član Visokog saveta tužila&scaron;tva&quot;, dodao je Mrdić. Kada je menjan Ustav u oblasti pravosuđa početkom 2022. godine, doneti su pravosudni zakoni, koji su bili na osnovu preporuka Evropske unije i Venecijanske komisije, kazao je Mrdić i dodao da je sada promenjeno pet pravosudnih zakona iz tog bloka. &quot;To nisu novi zakoni. To su zakoni gde je izmenjeno i manje od 20 odsto. A posebna tema je da, u slučaju kada se ne menja manje od 20 odsto, nije ni potrebno da se traži javna rasprava&quot;, dodao je Mrdić. Ono &scaron;to je promenjeno, kako je naglasio, promenjeno je na osnovu ranijih preporuka i mi&scaron;ljenja Evropske unije i Venecijanske komisije. Navodi da mu je krivo &scaron;to nije imao vremena da se vi&scaron;e time pozabavim i da jo&scaron; vi&scaron;e stvari iz pravosudnih sistema zemalja EU primeni u svojim predlozima. &quot;U zemljama EU način funkcionisanja tužilačke organizacije je daleko bolji nego u Srbiji. U zemljama EU ključnu ulogu u postavljenju vrhovnog tužioca ima predsednik ili kralj te države u zavisnosti od uređenja i vlada te države i premijer. A najbitniju kontrolu ima zakonodavna vlast uz izvr&scaron;nu vlast. A to u Srbiji ne funkcioni&scaron;e&quot;, rekao je Mrdić.Kako navodi, Zagorka Dolovac je uspela da izdejstvuje da ima pravo na jo&scaron; jedan mandat i ukoliko bude dobila jo&scaron; jedan mandat, ukupno će biti 24 godine.&quot;Ući će u istoriju svetskog tužila&scaron;tva kao neko ko se nalazi najvi&scaron;e na jednoj funkciji. To nije evropska vrednost. Kada analizirate zemlje Evropske unije, tamo vrhovni tužioci su uglavnom jedan mandat&quot;, rekao je Mrdić.Navodeći da se u evropskim pravosudnim sistemima, kada se vrhovni tužilac suprotstavi u stavu izvr&scaron;noj i zakonodavnoj vlasti, bude smenjen. Mrdić je, navodeći da će se ti zakoni možda jednog dana menjati, kazao da je ponosan &scaron;to je kao član tima Srpske napredne stranke učestvovao u nečemu &scaron;to je za efikasno pravosuđe od interesa za državu i njene građane.Ponosan je i na to &scaron;to, kako kaže, na njega niko nije uticao spolja.

Mrdić: Srbiji treba efikasno pravosuđe koje odgovara svim građanima, ne samo advokatima, tužiocima i sudijama

1 Komentari