Mediji: Zašto se zvanično nije izjasnila SANU?

Mediji u Srbiji navode da je izostala bilo kakva javna osuda, ili makar apel, uvaženih akademika iz različitih oblasti, naučnih, umetničkih i društvenih , da se ne urušava i ne obustavlja rad univerziteta u Srbiji kroz njihovu blokadu, ali ni da se zaštiti funkcionisanje prosvete u celini.

Kako ističu pojedini mediji, izostao je i apel takozvanih "besmrtnika" da nasilje ne može i ne sme biti vid političke borbe u demokratskom društvu. Prema navodima medija, akademskoj zajednici je dobro poznato koliku je ekonomsku štetu Srbija pretrpela tokom 2025. godine usled ovakvog, kako se ocenjuje, nasilnog delovanja blokaderske opozicije.

Takođe, mediji navode da su akademici upoznati da je čitav proces ideološki i planski vođen, kao i da postoji finansijska podrška iz inostranstva.

Pod plaštom borbe za smenu vlasti, i to na ulici, cilj je, kako navode, da se zaustavi sveukupni razvoj i rast Srbije – te iste Srbije čiji naziv nosi njihova akademija.

Zašto SANU ćuti?

Verovatno je da je jedan deo akademika uplašen ili da, pak, uživa u sopstvenoj "besmrtnosti", uzdignut iznad, kako se čini, za njih trivijalnih društvenih događaja, pa čak i po cenu urušavanja Srbije.

Prefiks "SRPSKA" u nazivu ove akademije, prema ovom viđenju, za njih ne znači ništa. Isto važi i za jedan deo akademika koji se, kako se ocenjuje, otvoreno uključio u blokadersko-opoziciono delovanje, koje u krajnjoj liniji nema stvarne veze sa rušenjem izabrane vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića na ulici. Opšte je uverenje da su ciljevi takvog delovanja znatno širi i dublji.

A nekada, možda ne tako davno, pre četrdeset godina, u SANU su postojali akademici koji su, prema ovom tumačenju, zaista bili dostojni tog imena. Reč je, kako navode mediji, o vremenu kada je, 1985. godine, u uslovima komunističke vlasti i jednopartijske diktature, nastao Memorandum o pitanju Srbije u SFRJ i o pitanju srpskog naroda u celini. Tih 16 akademika, tvoraca Memoranduma, tada su pokazali hrabrost i znanje, zbog čega su, u ovom pogledu, ostali i ostaju istinski "besmrtni".

Memorandum je odmah izazvao burne reakcije u Jugoslaviji.

Glavna tema je tvrdnja da su Srbi diskriminisani Ustavnim uređenjem Jugoslavije, i da je ekonomski razvoj Srbije sputavan i ograničavan podrškom ostalim delovima Jugoslavije.

Memorandum je zvanično osuđen 1986. godine od strane Vlade SFRJ i Vlade SR Srbije zbog podsticanja srpskog nacionalizma.

Osnovne tvrdnje u Memorandumu koje su razrađivane bile su:

• Albanci su nad Srbima načinili genocid na (tzv.) Kosovu;

• Slovenija i Hrvatska kontrolišu srpsku ekonomiju i izvodi se industrija iz Srbije;

• Postoji potreba za ustavnim promenama u Jugoslaviji zbog maltretiranja i slabljenja Srbije (misli se na cepanje i stvaranje dve autonomne pokrajine);

• Diskriminacija Srba;

• Srbija je dala 2.500.000 žrtava za Jugoslaviju (u Prvom i Drugom svetskom ratu) i sada je žrtva te države;

• Između 1690. i 1912. godine 500.000 Srba je izbeglo sa (tzv.) Kosova, gde su Albanci počinili genocid;

• Postoji velika diskriminacija Srba na (tzv.) Kosovu i u Hrvatskoj;

• Srbi u Hrvatskoj su u opasnosti kao nikad do sada;

• Svi pisci srpske nacionalnosti iz BiH su srpski, a ne bosanski pisci;

• Srpsko pitanje neće biti rešeno pre stvaranja punog nacionalnog i kulturnog jedinstva srpskog naroda, bez obzira gde oni žive;

• Poslednjih 50 godina Srbi su bili žrtve fizičkog uništenja, asimilacije, pokrštavanja, kulturnog genocida;

• Ako Jugoslavija propadne, Srbija mora da gleda svoj nacionalni interes.

Šta je sve preživeo srpski narod:

• Građanski rat u Hrvatskoj i BiH, uz otcepljenje tih republika i proterivanje stotina hiljada Srba;

• Uvođenje sankcija ostatku Jugoslavije – Srbiji i Crnoj Gori (od strane UN), kakve svet do tada nije video;

• Divljačko bombardovanje;

• Kao posledica bombardovanja, okupiranje i priznanje nezavisne države Kosovo, na 14% teritorije Srbije;
• Pod patronatom zapadnih centara moći, stvaranje DOS-a;

• Dvanaest godina sprovođenja svih zadataka stranih centara moći od strane vlasti u Srbiji, na uništenju ekonomskog bića same zemlje. Fabrike su zatvarane, preko 500.000 građana Srbije je ostalo bez posla. Vojska i vojna industrija su uništene, tenkovi i ostala oruđa su topljeni u Železari Smederevo. Prehrambena industrija jeftino je prodavana strancima, kao i naftna industrija;

• 2006. godine Crna Gora se odvojila od Srbije;

• 2012. godine, na vlast dolazi kao izabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik Srpske napredne stranke, a na parlamentarnim izborima formira se većinska vlast. U dva sledeća mandata izabrani predsednik Srbije je Aleksandar Vučić, a nosilac parlamentarne većine Srpska napredna stranka. U početku, jako mučno i teško, krenula je Srbija u ekonomski i infrastrukturni razvoj koji je za dvanaest godina doveo do takvog ekonomskog i vojnog uspeha da se sada Srbija smatra jednom od vodećih zemalja Zapadnog Balkana. Stalno je prisutna borba i podrška Srbima na (tzv.) Kosovu, kao i uspostavljanje posebnih veza sa Republikom Srpskom u okviru Dejtonskog sporazuma. Odvija se sveukupna ekonomska i vojna saradnja sa Kinom i Rusijom, pored EU, koja je naš glavni ekonomski partner.

Ovakav razvoj Srbije, navode mediji, ne sme da se dozvoli, i krenuli su sveopšti napadi iz zapadnih centara moći, kao i normalno Hrvatske, Albanije, Sarajeva i ostalih. 

Kako sa današnjeg aspekta izgleda Memorandum pravih srpskih akademika?

Mediji nacodo da bi domaći autošovinisti rekli da izgleda jezivo, a u stvari može se jasno reći da je bio proročki i sada u mnogim elementima, nažalost po srpski narod, aktuelan.