Kočničari

Nedopustivo je da takav dopis Ministarstvo pravde prosleđuje v.d. predsednici VSS zato što je to direktan pritisak i ugrožavanje nezavisnosti sudstva i time ugrožavanje načela podele vlasti. Ministarstvo pravde je moralo da odgovori Ministarstvu ekonomije da nikakvo uplitanje u sudske poslove nije dozvoljeno i da bi to čak i oni morali da znaju i da nikakvih zakonitih mogućnosti u tom pravcu nema. Pri tome bi razborito bilo očekivati da ih Ministarstvo pravde pouči da bi se time dodatno povredilo pravo građana na pravično suđenje u razumnom roku.

Skandalozno je, blago rečeno, postupanje v.d. predsednice VSS gospođe Nate Mesarević kojim ona takav dopis prosleđuje svim sudijama i time sebe stavlja u funkciju činovnika izvršne vlasti. Da je makar toliko dostojanstva zadržala zbog funkcije koju obavlja pa da je tako, naravno bilo bi isto pogrešno, postupila po zahtevu premijera Cvetkovića ili predsednika Tadića. Još gore od toga, ona Vrhovni sud Srbije, a time i celo sudstvo stavlja u položaj puke transmisije predstavnika izvršne vlasti.

Šta je ekonomska logika zahteva Ministarstva za ekonomski razvoj? Kupci firmi na tenderu nisu platili zaostale plate radnicima iz perioda pre privatizacije, pa pošto i sudovi misle da su radnici u pravu treba nekako onemogućiti radnike da se naplate. Čak ni to ministarstvo ne misli da radnici nisu u pravu. Prosto, takvi zahtevi bi, kako kažu, firme dovele u stečaj. A pošto je ekonomska kriza, pitanje je da li bi danas bilo kupaca za takve firme u stečajnom postupku, pa bi ti isti radnici ostali bez posla. Po proceni ministarstva njih oko 90.000.

Mnogo je toga sporno u ovom stavu Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj. Prvo, kako se može očekivati od radnika kojima nisu isplaćivane plate da snose teret ekonomske krize? Njima se mora, apsolutno mora, omogućiti da naplate svoja potraživanja (ovde mislim u ekonomskom smislu, pravno je to nedvosmisleno). Proces siromašenja društva i njegovog socijalnog raslojavanja se u kriznim situacijama mora zaustaviti zato što u suprotnom preti haos koji je tek poguban. Ali i inače nema razvoja društva bez uravnoteženog razvoja.

Drugo, zašto smo dozvolili da kupci na tenderima ne izmire ove obaveze odmah? Svako ko je davao ponudu za kupovinu znao je da ga, ako pobedi na tenderu, čeka isplata zaostalih plata i doprinosa i za taj iznos je svaki savesni kupac već bio umanjio kupovnu cenu. Zašto se zahteva od radnika da snose teret krize, a ne zahteva se to od kupaca firmi na tenderu? Ajde da ih pritegnemo sudskim izvršenjima, pa da tek onda vidimo ko to od njih stvarno ne može da plati i da li bez njih stvarno ne bi mogla da bude nastavljena proizvodnja.

Treće, ako je procena da su nam i takvi nesavesni kupci u ovom trenutku potrebni, onda je rešenje da država na sebe uzme teret potraživanja koje radnici imaju za neisplaćene plate i doprinose, pa da se dalje problem rešava između nje i kupaca. Primera radi jedan model rešenja bi bio: svaki poslodavac koji plati radnicima zaostale plate biće za taj iznos oslobođen poreza prema državi, ali će država zauzvrat postati vlasnik u njegovoj firmi sa svim kontrolnim fukcijama, srazmerno dugovanom porezu. Može se ugovoriti i pravo otkupa državnog dela po tržišnoj ceni u korist većinskog vlasnika u nekom doglednom trenutku.

Četvrto, ako se bavimo spašavanjem firmi od bankrotstva, da li to znači da ćemo sve spašavati? I kako? I ko to može u bilo kojoj zemlji? I zašto baš zbirno ove firme?

Ukratko, navodno rešenje koje pokreće dopis Ministarstva ekonomije pokazuje se kao nesumnjivi promašaj u najboljem slučaju.

Unutrašnji-politički kontekst: Dramatičnost celog slučaja treba dodatno razumeti u kontekstu upravo usvojenog seta pravosudnih zakona koji, između ostalog, predviđaju upliv izvršne vlasti na ključne organe sudske vlasti i reizbor svih sudija, koji znači dalje partijsko kadriranje. V.d. predsednica VSS šalje dopis svim sudijama šta protivzakonito hoće izvršna vlast u trenutku kada neposredno predstoji reizbor tih istih sudija. Pa sad nek oni vide da li će suditi po zakonu ili kako ministri narede. Još gore je što je g-đa Mesarević po funkciji i predsednik Visokog saveta sudstva, tela koje sprovodi reizbor.

Međunarodni kontekst: U vremenu kriza kada se svi upinju iz petnih žila da privuku investicije, naša vlast šalje upravo suprotan signal na taj način što podriva ono malo vladavine prava što nam je preostalo. Kada su već veoma jasni signali (znam da je ovo eufemizam) da Srbija nije u agendi prikljičenja EU u dogledno vreme i kada bismo morali (ja i ne mislim da treba da se priključimo EU) iz ugla aktuelne vlasti da pokažemo da ozbiljno otklanjamo primedbe koje se pre svega tiču izgradnje pravne države, vlast čini upravo sve suprotno.

Kočničari: Slučaj je ogolio ko zapravo sprečava Srbiju da postane pristojno mesto za život. Predstavnici vlasti. Nama je preko potrebna pravna država zbog nas samih. Nama je preko potrebno nezavisno sudstvo, nezavisno pre svega od uticaja izvršne vlasti, ali i od oligarhije unutar sudstva koju je izvršna vlast ustoličila. Zbog prava građana na pravično suđenje u razumnom roku. Samo tako neko ko je radnik ima bilo kakve šanse da ostvari svoje elementarno pravo da bude plaćen za ostvareni rad. Ovo je ujedno i standard EU koji je dobro došao, samo što se sa ovakvom vlašću neće nikada realizovati. I baš me briga za EU. Nama je to potrebno. Mere navodnog spašavanja privrede toliko pogoduju kupcima naših firmi da ostavljaju gorak ukus u ustima. Ali nedvosmisleno pokazuju nedovoljnu stručnost naše vlasti. I što je još gore potpuno zakulisno odlučivanje bez bilo kakve mogućnosti da makar stručna javnost utiče na razmatranje opravdanosti ovakvih poteza. Predstavnici naše vlasti umesto stabilnosti preko potrebne u kriznim vremenima produkuju izrazitu nestabilnost. Umesto brige o socijalnoj sigurnosti oni razlike dalje produbljuju. I na kraju, zato što to svima odmah pada u oči, sve bi to oni da urade nezakonito.

Kad se bolje pogleda naša vlast ne samo da koči sve pozitivne promene u društvu, nego direktno gura Srbiju nizbrdo.

Dobra strana celog slučaja je u tome što će vlast veoma teško ovaj skandal prikriti nekom novom bombastičnom pričom, a samo trajanje ove teme i bolje razumevanje građana njene suštine približava nas raspletu.