Uvedeno "pravo na popravku"

"Pravo na popravku" podrazumeva pravo potrošača da im proizvođači raznih vrsta robe, od kućnih aparata do elektronike, osiguraju popravku, a ne, kao što je često slučaj, podstiču kupovinu novih proizvoda umesto popravljanja starih, prenosi Večernji list.

Predlog želi da uvede zakonsku garanciju prema kojoj bi proizvođači takve robe morali da ponude popravke u svim slučajevima osim kad je popravka skuplja od zamene.

"Proizvođač bi trebalo da bude izuzet od obaveze popravke samo onda kad je popravka nemoguća", poručio je evropski poverenik za pravosuđe Didijer Rejnders, predstavljajući predlog.

Izvan te zakonske garancije, uvela bi se i jasnija pravila koja bi kupcima trebalo da olakšaju popravke kupljene robe.

Za razliku od sada čestih situacija da kupac s pokvarenim uređajem ne zna kome da se obrati za mogućnost popravke, proizvođači bi morali da imaju jasne procedure za takve kupce.

Proizvođači bi imali obavezu da obaveste potrošače da nešto što kupuju sami kasnije moraju popravljati, odnosno pronalaziti servis. U svim drugim slučajevima, za servis moraju da mogu daa se obrate samom proizvođaču.

Produžili bi se i rokovi, na primer na 5 do 10 godina nakon kupoprodaje, unutar kojih proizvođači nekog uređaja moraju da brinu o popravci kvara koji nije nastao nekom specifičnom krivicom kupca.

Novi sistem popravaka raznih uređaja Komisija predlaže jer popravke smanjuju zagađenje, štede novac potrošačima, a veća tražnja za servisima podstiče taj uslužni sektor.

"Cilj je podsticati popravke. To doprinosi jednom od ciljeva zelenog plana, uspostavljanju kružne privrede putem podsticanja održive potrošnje", rekao je poverenik Rejnders.

Osim tog predloga, Komisija je danas predložila i nove propise koji bi stali na kraj lažnom označavanju raznih proizvoda ekološkim oznakama. Na primer, kad majice nose oznaku da su izrađene od materijala od recikliranih plastičnih boca, a zapravo taj materijal imaju u sebi samo u tragovima od 1 odsto.

"Preko pola tih ekoloških tvrdnji na evropskom tržištu su lažne, navode na krivi trag ili su bez ikakvog uporišta. A to uništava poverenje portošača i potkopava rad onih aktera koji se zaista trude. Zato predlažemo regulatorni okvir. Želimo da potrošači dobiju istinitu i tačnu informaciju koja može da se proveri. Što se kompanija tiče, njima želimo da osiguramo ista pravila na unutrašnjem tržištu", objasnio je evropski poverenik za životnu sredinu Virginijus Sinkevičius.