Ova grupa ljudi je najugroženija tokom leta: Doktorka detaljno objasnila kako da se zaštitimo od vrućina

O tome kako letnje temperature i vremenski uslovi utiču na zdravlje, koje su grupe ljudi najugroženije i na koji način se zaštititi tokom predstojećih vrućina razgovarali smo sa doktorkom Radmilom Šehić.

"Organizam mora dobro da se pripremi i prilagodi novonastalim klimatskim uslovima. Do skoro smo imali spoljašnju temperaturu od oko 13, 14 stepeni, a ona sada ide i preko 30 stepeni Celzijusovih, što je razlika od više od 15 stepeni. To predstavlja veliko opterećenje za centar za termoregulaciju, koji ja volim da nazivam prirodnim klima-uređajem u centralnom nervnom sistemu", objašnjava dr Šehić za B92.net.

Prema njenim rečima, taj sistem stalno radi na održavanju optimalne telesne temperature od oko 37 stepeni, neophodne za normalno funkcionisanje organizma.

"Kada je spolja jako toplo, a organizam se nije pripremio, dolazi do velikog opterećenja centra za termoregulaciju i ugrožava se ceo sistem", upozorava doktorka.

Pad krvnog pritiska najčešća posledica 

Visoke temperature dovode do širenja krvnih sudova, što može izazvati pad krvnog pritiska.

"Visoke temperature najpre provociraju pad krvnog pritiska, jer toplota širi krve sudove na periferiji kože i ekstremiteta, naročito nogu, pa zbog zadržavanja u venskim depoima manje krvi ide ka vitalnim organima, a samim tim i manje kiseonika i tako nastaju zdravstvene tegobe", objašnjava doktorka.

Najugroženije grupe ljudi

Posebno rizičnu grupu čine osobe koje imaju problem sa krvnim pritiskom.

"Najviše je ugrozena jedna kategorija ljudi, a to su oni koji koriste sredstva za obaranje krvnog pritiska. Osobe sa hipertenzijom koje i po najvećoj vrućini nastavljaju sa svojom terapijom, ne smanjujući je, često doživljavaju pad krvnog pritiska kao jedno brutalno ugrožavanje zdravlja i organizma", objašnjava dr Šehić i dodaje:

"Na drugom mestu su osobe sa vrlo lošim krvnim sudovima, bilo da su u pitanju oni koji imaju probleme sa srcem ili moždanom cirkulacijom. Oni teško doživljavaju nagle otklone u temperaturi vazduha jer kod njih pad krvnog pritiska provocira zaista produbljenu kliničku sliku."

"Koronarni bolesnici tokom visokih temperatura često imaju osećaj stezanja i bola u grudima, nedostatka vazduha, utrnulosti ekstremiteta, malaksalosti", istakla je dr Šehić i posebno se osvrnula i na pacijente koji su preživeli šlog.

"Sa druge strane, oni koji su preležali šlog imaju simpotmatologiju praćenu vrtoglavicom, gubitakom koncentracije, mučninom, razdravljivošću i lošom koordinacijom."

Pheelings media/Shutterstock

Doktorka ističe i da su veoma osetljiva deca do 12 godine života jer nemaju dovoljno razvijen centar za termolegulaciju, zbog čega izlaganje visokoj spoljašnoj temperaturi može da ih ugrozi i više nego što možemo da pretpostavimo.

Posebno su ugroženi i radnici koji rade na otvorenom.

"Kod njih se spajaju visoka spoljašnja temperatura i fizički napor, što može dovesti do toplotnog udara. Tada dolazi do prestanka znojenja, što je ključni mehanizam hlađenja, i do kolapsa centra za termoregulaciju", upozorava naša sagovornica.

Takva stanja, kako dodaje, mogu dovesti i do gubitka svesti i povreda, a u težim slučajevima i do životne ugroženosti.

Mere prevencije tokom leta i visokih temperatura

Govoreći o zaštiti, doktorka Radmila Šehić ističe da je ključ u odgovornom ponašanju i prilagođavanju dnevnim temperaturama.

"Danas svi možemo da se informišemo o vremenskoj prognozi i da u skladu sa tim planiramo aktivnosti", navodi ona.

Najbezbednije vreme za aktivnosti na otvorenom je rano jutro ili kasno popodne.

Međutim, ako je izlazak neizbežan u najtoplijem delu dana, preporuke su jasne:

• Unositi dovoljno tečnosti i uvek imati vodu pri ruci
• Izbegavati tešku, masnu i kaloričnu hranu pre izlaska, jer dodatno opterećuje organizam.
• Nositi laganu, svetlu i prozračnu garderobu koja omogućava cirkulaciju vazduha
• Obavezna zaštita glave kako bi se sprečila sunčanica (kapa, šešir, kišobran)
• Nositi naočare za sunce kako bi se oči zaštitile od jakog zračenja, jer su deo centralnog nervnog sistema
• Izbegavanje zadržavanja na dirketnom suncu i među gužvom tokom leta
   

Terapija i posebni saveti

"Ko god ima terapiju bilo da je antihipertenzivna, psihijatrijska, treba da se posavetuju sa matičnim lekarom i vide šta mogu da učine u vreme takvih klimatskih ulsova. Lekar će im reći da li da smanje terapije i kako dalje da postupaju i prilagode se visokim temperaturama", ističe doktora.

Predah u prirodi

Kao dodatnu meru tokom leta doktorka preporučuje i što češći boravak u prirodi.

"Vrlo važno je i, ako je moguće, tražiti mesto za opuštanje u parkovima, šumama, pored reka i jezera, svuda gde je moguće rashalđivati se i omogućiti sebi prijatan početak leta", istakla je doktorka i dodala:

"Ako se poštuju ovi saveti verujte da niko neće doživeti incident koji će ugroziti zdravlje značajno i omesti osobu da uživa u godišnjem dobu koje je prelepo."

Shutterstock/Filip Olcan

Oscilacije u temperaturama

Doktorka se osvrnula i na moguće vremenske promene, odnosno oscilacije u temperaturi:

"Problem su nagli skokovi, na primer sa 30 na 14 stepeni. Takve promene mogu da utiču na zdravlje, a momente trenutnog, umerenog rashlađenja treba iskoristiti za osveženje i relaksaciju. Mnogo je bitnije zaštiti se od visokih temperatura koje mogu da nas ugroze zdravstveno, a neke i životno, to je ključno, a osveženja se ne treba plašiti ono je dobrodošlo, naročito u toku leta."

"Ukoliko se poštuju saveti, rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema može značajno da se smanji", zaključuje doktorka.