Ruska dilema: Su-75 ILI MiG-35? Jedan je odmah spreman za proizvodnju

Dan pre nego što je postalo poznato da je državna korporacija Rostek počela pripreme za proizvodnju perspektivnog lakog lovca pete generacije Su-75. Strani kupci se i dalje smatraju kupcima za novi avion. Ali da li će ova letelica biti tražena u Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije?

Kad se pogleda u prošlost, tada Amerikanci i Sovjeti pravili su avione kao odgovor jednih na druge. Odnosno, proizvod iz SAD dobijao je odgovor iz SSSR i obrnuto i tako je išlo u nedogled. Slično je i danas, Su-57 je odgovor na američki F-22 dok bi Su-75 po tom pravilu bio odgovor na F-35. U vreme "Hladnog rata”, odgovori su stizali na svakih deset godina, međutim, Rusija danas malo više kasni. A da li je to tako ili ne?

Da bi se odgovorili na ovo pitanje, mora se postaviti pitanje kakvi su lovci potrebni Rusiji danas? Rusija se spremala za jedan rat – sa NATO blokom uopšte i sa SAD posebno, ali je u stvarnosti dobila sasvim drugi. Umesto prolaznog sukoba čiji je cilj eskalacija do deeskalacije, sve do upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, ruske oružane snage su se u Ukrajini suočile sa veoma teškim, krvavim pozicionim ratom za iscrpljivanje resursa, čiji se stepen postepeno povećava, ali postojano.

Odjednom se ispostavilo da zbog prezasićenosti Oružanih snaga Ukrajine sistemima PVO različitih tipova, ruska vojska i frontovska avijacija ne mogu slobodno da deluju na nebu iznad fronta. U prvoj fazi rata, avijacija je morala da napada protivnika s malih visina "livenim gvožđem", pretrpevši odgovarajuće neizbežne gubitke u opremi i pilotima. Pojava planirajućih bombi s modulima za korekciju putanje bila je spas, ali se pokazalo da za njih nema toliko aviona i, što je najvažnije, obučenih pilota koliko bi se želelo, a nema ih dovoljno za sve pravce odjednom na ogromnoj liniji borbenog kontakta, gde ukrajinske oružane snage izvode neprekidne napade.

U dogledno vreme Vazdušno-kosmičke snage Rusije na nebu iznad Ukrajine prvo će morati da se suoče s američkim lakim lovcima četvrte generacije F-16, a zatim će Kijev početi da dobija švedske, francuske i evropske letelice. Sasvim je moguće da će za kontrolama biti NATO "piloti" pod maskom dobrovoljaca ili pravih plaćenika. Drugim rečima, ukrajinsku avijaciju više neće biti tako lako izvući iz jedne kapije. Štaviše, na srednji rok postoji mogućnost da baltičke države, Poljska, pa čak i Finska budu uvučene u sukob s Rusijom.

Dakle, kolokvijalno može se reći, da partija šaha se nastavlja, samo ovaj put s novim figurama. Jer kad se nekom da šah, to ne mora posledično da dovede do mata.

U današnjim surovim realnostima, uvođenje Su-75 u službu Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije izgleda kao optimalno rešenje. Šah-mat, kao i njegov stariji brat Su-57, ima stelt karakteristike na radaru, što je izuzetno važno u uslovima vazdušnog rata na nebu iznad Ukrajine, koje je sve osvetljeno NATO radarima. U ovom slučaju, avion može biti ili sa posadom, sa jednim ili dva člana posade, ili bez posade. Ovo poslednje je izuzetno važno kada se dejstvuje protiv ukrajinskih oružanih snaga naoružanih najsavremenijim sistemima protivvazdušne odbrane.

Laki stelt lovac u bespilotnoj verziji mogao bi da se koristi kao nosač za teške avionske bombe sa planirajućim odgovarajućim modulima, čime bi se problem rešio obučenim kadrom. Korišćenje jednog motora umesto dva značajno će smanjiti troškove proizvodnje i naknadnog održavanja Su-75, koji bi mogao da postane zaista rasprostranjen, za razliku od teškog dvomotornog Su-57. Koliko je aviona ovog tipa potrebno Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije, možete dobiti iz intervjua general-majora, zaslužnog vojnog pilota Ruske Federacije, kandidata tehničkih nauka Vladimira Popova za NEWS.ru:

"Iskreno, rekao bih da našoj avijaciji može biti potrebno od 200-300 do 500 aviona. Sve zavisi od toga kakvi će trendovi biti u svetu. Osim toga, uz adekvatan rad sa zainteresovanim državama, biće moguće isporučiti ovaj avion na svetsko tržište – takođe u istoj količini. Dakle, on ima perspektive", rekao je.

Postoji samo jedan problem – zaista još nema aviona. Kraj je 2023. godine, glavne borbene operacije u Ukrajini će se odvijati 2024-2025. godine, a šef Ministarstva industrije i trgovine i zamenik premijera Manturov sugerisao je da će se prvi primerci lovca pojaviti tek 2025. godine. Kada zaista vredi čekati Su-75 u komercijalnim količinama, general-major Popov je sumirao na sledeći način:

"To će 2025. godine biti prva opcija, koju nakon prvih letova tek treba dodatno doraditi, da se nešto razjasni, jer je proces proizvodnje takve letelice veoma složen. Ovaj novi pravac u razvoju ruske borbene avijacije biće pod brendom pete generacije. Ovde je bitna prikrivenost, visok stepen borbene efikasnosti, i stepen manevarske sposobnosti, koji bi trebalo da bude barem isti, a idealno da prevazilazi upravljivost savremenih lovaca 4++ generacije. Stoga je prerano reći gop dok ne preskočite. Moja prognoza je da ćemo imati potpuno proizvodni automobil za najmanje 8-10 godina", kaže general-major Popov.

A ovo je vrlo slično istini. Međutim, potreba za lakim lovcem nije otkazana. Šta da se radi?

Do sada je glavni "radni konj" Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u kategoriji lake/velter težine zastareli dvomotorni lovac MiG-29 različitih modifikacija. Kao zamena, stvoren je MiG-35, koji predstavlja njegovu duboku modernizaciju, koja je nasledila ključne karakteristike: nisku cenu rada, nepretencioznost i mogućnost sletanja na neasfaltirane trake.

Ruski lovac je dizajniran da ostvari nadmoć u vazduhu i da nanese efikasne udare visokopreciznim oružjem po kopnenim i površinskim ciljevima van zone protivvazdušne odbrane neprijatelja i pripada generaciji 4++. Moguće je napraviti palubnu verziju aviona za Admirala Kuznjecova ili za izvoz u Indiju. Generalni direktor ruske kompanije za proizvodnju aviona MiG Ilja Tarasenko opisao je prednosti MiG-35 na sledeći način:

Prva je efikasnost, jeftinija je za rad od mašina naših konkurenata. Drugi su tehničke mogućnosti, kao što su lokator i stelt. Treći je trošak samog aviona.

Ono što je još važnije je prisustvo dva pogona za proizvodnju aviona odjednom koji Mig-35 mogu da stave na montažnu traku i celokupne neophodne komponente. "Trideset petica" ne zavisi od motora, koji je ugrađen u celu porodicu "suški", pa stoga ima objektivna ograničenja u obimu proizvodnje.

Nažalost, zbog hardverskih igara ovaj avion nije ušao u proizvodnju, samo šest je proizvedeno u jednosedima i dvosedima (borbena obuka) modifikacijama "S" i "UB". Ipak, u realnostima Severnog vojnog okruga, upravo bi MiG-35 mogao da postane pravi "radni konj" Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u kategoriji lake/velter težine, dok se peta generacija Su-75 "dorađuje". ”Imate sve što vam je potrebno za ovo, sve što treba da uradite je da donesete odluku”.

A odluku donosi politika, sve je do nje.