Postignut istorijski dogovor

O tome je javnost obavestio britanski kancelar blagajne Riši Sunak.

Ministri finansija su se na sastanku u Londonu saglasili da se obavežu na princip minimalne korporativne poreske stope od 15 odsto.

Tehnološki giganti poput Amazona i gugla mogli bi biti među "pogođenim" kompanijama, prenosi BBC.

Ovaj potez mogao bi da osigura dotok milijardi dolara vladama, čime bi mogle da isplate dugove nastale tokom kovid-krize.

Ovaj dogovor - postignut od strane SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Kanade, Italije i Japana - predstavljaće i pritisak na druge zemlje da slede ovaj primer, uključujući one na sastanku G20 koji će biti održan sledećeg meseca.

Sunak je rekao da je dogovor osmišljen kako bi se stvorio "jednaki teren" za globalne kompanije.

"Nakon više godina diskusije, ministri G7 postigli su istorijski dogovor da reformišu globalni poreski sistem, kako bi ga napravili pogodnim za globalno digitalno doba", dodao je.

🚨 At the @G7 in London today, my finance counterparts and I have come to a historic agreement on global tax reform requiring the largest multinational tech giants to pay their fair share of tax in the UK.

👇The thread below explains exactly what this means. #G7UK pic.twitter.com/HdcK1HuM91

— Rishi Sunak (@RishiSunak) June 5, 2021

Koji je razlog ovih promena?

Vlade su dugo razmišljale šta da učine povodom izazova koje sa sobom nosi oporezivanje globalnih kompanija koje posluju širom sveta.

Ovaj izazov postao je samo još veći sa "bumom" koji su doživele kompanije poput Amazona i Fejsbuka.

Trenutno, kompanije mogu da "uspostave" lokalne grane u zemljama koje imaju relativno niske poreske stope i da tamo prijavljuju dobit.

Ovo znači da plaćaju samo lokalnu stopu poreza, iako profit dolazi od prodaje napravljene negde drugde. Ovo je legalno i često se radi.

Postignut dogovor ima nameru da ovo spreči na dna načina.

Prvo, G7 želi minimalnu poresku poresku stopu kako bi izbegla "trku do dna" u kojoj će zemlje podrivati jedne druge niskim poreskim stopama.

Drugo, pravila će zahtevati da kompanije plaćaju porez u zemljama gde prodaju svoje proizvode ili usluge, umesto tamo gde na kraju prijave profit.