U Srbiji svega 2 odsto, a prosek u EU 7,6 odsto

Sa druge strane prosek u zemljama EU je 7,6 odsto, rečeno je na otvaranju 16. Međunarodnog simpozijuma iz osiguranja "Novi izazovi na tržištu osiguranja" u Aranđelovcu.

Te podatke je iznela članica Izvršnog odbora Dunav osiguranja, koji je generalni sponzor simpozijuma, Dragica Janković, ukazujući na nedovoljno poznavanje značaja osiguranja u našoj zemlji.

"Premija po glavi stanovnika je nešto više od 100 dolara , a prosek u EU je oko 2.500 dolara", rekla je Janković. Prema njenim rečima, pored nedovoljno razvijenog životnog osiguranja, kod nas je nerazvijeno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osigruanje poljoprivrede kao strateške delatnosti svake države, zatim osiguranje profesionalnih odgovornosti i uopšte sva personalna osiguranja.

Simpozijum sa oko 130 učesnika, uglavnom iz zemalja bivših jugoslovenskih republika i iz Rusije i Poljske, održava se održava se u hotelu Izvor i trajaće do 20. maja, a organizatori su Ekonomski fakultet u Beogradu i Udruženja aktuara Srbije.

Janković je istakla da je simpozijum dobra prilika da se povežu teorija i praksa i da Dunav osiguranje već 16 godina podržava taj skup.

"Ima puno izreka o teoriji i praksi, a jedna od njih je da je teorija bez prakse mrtva, a praksa bez teorije slepa".

Ona je rekla da su pred Srbijom razni izazovi u oblasti osiguranja - standardi Solventnost 2 i MFSI 17, kao i drugi.

"Očekujemo liberalizaciju tržišta autoodgovornosti, povećanje limita u isplati šteta autoodgovornosti i čitav niz izazova, a sve u uslovovima nedovoljno razvijenog osiguranja u Srbiji i nepoznavanja značaja osiguranja", rekla je ona.

Ukazala je na nepovoljnu strukturu premije - 24,45 procenata se odnosi na životna osiguranja, a 75,55 odsto na neživotna osiguranja u 2017.

Kako kaže, nepovoljana je i struktura premije neživotnih osigurnja, jer polovina premije se odnosi na obavezno osiguranje, a samo 45 odsto se odnosi na premiju autoodgovornosti.

Postoji visok rizik tako visokog učešća premije autoodgovornosti zbog očekivane liberalizacije koja po pravilu dovodi do pada premije osiguranja, rekla je ona i dodala da nas, sa druge strane, očekuje povećanje limita u isplati šteta.

"Autoodgovornost je sada profitabilna vrsta osiguranja na celom tržištu, ali sa ovom promenom ta situacija će se promeniti i to će smanjiti profitabilnost cele industrije".

Janković je rekla da imamo nedovoljan rast premije neživotnog osgiuranja u odnosu na 2008, kada smo imali značajan rast premije, nakon čega je usledio pad zbog svetske ekonomske krize.

Tako je 2017. rast premije neživotnih osiguranja u odnosu na 2008. godinu iznosio svega 14,8 odsto.

Janković je istakla da su nedovoljno razvijeni kanali prodaje i digitalizacije u toj oblasti.

"Otkako je NBS regulator, došlo je do rasta tehničkih rezervi, koje su od 2005. do 2017. porasle pet puta i to sa 264 miliona na 1,3 milijardu evra. Tehničke rezerve životnih osiguranja su imale brži rast za 16 puta, a neživotne za 2,5 puta".

Janković je rekla Tanjugu da se edukacija nameće kao stalna tema na svim forumima iz oblasti osiguranja i da imamo sve složenije proizvode osiguranja, ali i regulatorne uslove u osiguranju koji zahtevaju visok nivo stucncosti zaposlenih, zbog čega Dunav podržavamo sve naučne i stručne skupove osiguranja.

"Takav naš stav je doprineo rezultatima Dunava i imamo skoro 100 proizvoda osiguranja, prošle godine smo predali skoro 1,9 miliona polisa, ostvarili premiju veću od 200 miliona evra i naše tržišno učešće je daleko najveć i iznosi 26,8 odsto. Rešili smo više od 140.000 šteta, ostvarili profit od 11 miliona evra i redovno isplaćujemo dividente našim akcionarima. Vrlo je važno da smo obezbedili dugoročnu stabilnost i sigurnost naših osiguranika da će uvek naplatiti štetu, kolika god ona da budem, pošto smo obezbedili preko 200 miliona tehničkih rezervi".

Janković je naglasila da Dunav ima obezbeđene kvalitetne ugovore o reosiguranju sa najeminentnijim društivma za reosiguranje u svetu.

Kazala je da trogodišnja strategija Dunava previđa i usklađivanje sa regulatornim zahtevima, a to su Solventnost 2 i MSFI 17 i drugi iz EU kojima se moramo prilagoditi.

Direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Željko Jović je rekao da je 16 godina postojanja simpozijuma veliki uspeh i da njegov značaj prepoznaju ljudi iz osiguranja, kao i naučna zajednica.

"Imamo sada raskorak između standarda Solventnost 2 i MSFI 17 u osiguranju, tako je bilo u početku i u bankarstvu, pa je kasnije došlo do približavanja, nadam se da će i u osiguranju biti više razumevanja za približavanje ovih standarda", rekao je Jović i pozvao osiguravajuć kuće da se uključe u taj proces.

Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu Branislav Boričić otvorio je simpozijum i istakao da je taj skup jedan od najboljih primera i model kako u kontinuitetu treba praviti simpozujume u čijoj organizaciji učestvuje više različitih institucija.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Kočović je rekla da su najvažniji izazovi danas na tržištu osiguranja u Evropi i kod nas primena novog reugulatornog režima Solventnosti 2, koji je stupio na snagu 1. januara 2016. i objavljiuvanje novog međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 17 koji je objavljen u maju 2017. godine, a stupa na snagu 2021.

"Ključna tema je da li su regulatorni i finansijski režim konzistentni. Pimena režima Soleventnost 2 je pokazala da su evropski osiguravači adekvatno kapitalizovani, a mi u Srbiji tek počinjemo sa primenom Soleventnost 2. Počeli smo primenu drugog stuba, a pred nama je primena nasloženijeg prvog stuba koji se odnosi na merenje rizika da bi se utvrdila adekvatna vrednost solventnosti kapitala koji garantuje soleventnost osiguravača prema osiguranicima".

Kako kaže, MFSI 17 kao novi finansi režim koji će stupiti na snagu 2021. štiti investitore zato što treba da obezbedi transparentnost i uporedivost finansijskih izveštaja, za razliku od regulatornog režima koji zapravo štiti osiguranike a treba da obezbedi soleventnost osiguravača prema osiguranicima.

Kočović je dodala da će stupanje na snagu novog standarda 17 značiti novu epohu u računovodstvenoj praksi.