Tadić podržava prodaju Telekoma

Srbija ima problem sa širokopojasnim internetom koji bi trebalo rešiti, izjavio je Tadić koji smatra da bez obzira ko god poseduje Telekom, on i dalje ostaje u zemlji. "Telekomunikacije Srbije, ko god da ih ima, neće otići odavde, suština je da li će se one razvijati, da li će biti investicija, da li će se obezbeđivati novi poslovi i nove šanse za naše građane“, rekao je Tadić

"Poslednjih dana slušam što emisije na televiziji, što građane koji se javljaju - želeli bi u svoj selu da imaju internet i to je nešto što Srbija treba da obezbedi, to je jedno od ljudskih prava, kao i pravo na rad. Te činjenice moramo da budemo svesni. U tom kontekstu, sva zbivanja na telekomunikacionom tržištu treba posmatrati kao razvojno, a ne kao pitanja privatizacije ili neprivatizacije Telekoma'", kaže predsednik Srbije.

Da je trenutak za prodaju Telekoma dobar smatra i ekonomista i bivši potpredsednik Vlade Miroljub Labus. On je gostujući u emisiji "Intervju sa Jugoslavom Ćosićem" dodao da to što je "Dojče telekom", koji je zainteresovan za kupovinu Telekoma Srbija, preko grčke kompanije OTE već vlasnik dela akcija srpske kompanije, može da utiče na smanjenje cene. Labus je rekao i da je dobro što novac od prodaje Telekoma Vlada planira da uloži u infrastrukturu.

"Telekom ima dobre prihode, kamatne stope su niske i kada se odredi sadašnja neto vrednost, kada se to kapitalizuje, vrednost Telekoma će biti visoka i to je dobra startna pozicija", kaže Labus.

Istovremeno, telekomunikaciona kompanija "Dojče telekom" zainteresovana je za kupovinu udela u Telekomu Srbije, piše dnevnik Bild i dodaje da se "Telekom Srbija uklapa u strategiju preuzimanja koju ima Dojče telekom",

Novi vlasnik Telekoma, više cene?

Mišljenja stručnjaka podeljena su oko toga da li je dobar trenutak za prodaju Telekoma, ali i oko toga da li će promena vlasnika značiti i nove, veće cene. Dok bivša ministarka telekomunikacija Aleksandra Smiljanić smatra da će novi vlasnik najverovatnije podići cene, aktuelna ministarka Jasna Matić kaže da bi cene mogle da budu čak i niže.

"Mi drugu fiksnu infrastrukturu osim Telekomove nemamo. Da se razvije mreža kao što je Telekomova treba mnogo vremena, dugo će potrajati dok mi ne dobijemo pravo liberalizovano tržište. To znači da će ta fima koja će doći imati monopol i moći će da određuje cene. Do sada smo imali situaciju da je država mogla da odredi cene koje su adekvatne primanjima u Srbiji”, kaže Smiljanićeva.

"Cena za fiksnu telefoniju je podignuta i ona je kao takva za sada relativno realna. Očekujem da će cena Telekomovih usluga biti niža nego što je sada, mislim na paket usluga. U Evropi je danas standard da za 30 evra imate paket interneta, fiksnog i mobilnog telefona. S druge strane, vrlo je verovatno da će se plaćati veća pretplata za fiksne telefone”, kaže Matićeva.

Bivša i aktuelna ministarka ne slažu se ni oko toga da li je sada dobar trenutak da se proda jedna od retkih firmi koja uspešno posluje u Srbiji. Aleksandra Smiljanić smatra da bi telekomunikacione resurse trebalo čuvati za budućnost.

"Ukoliko prodamo Telekom, ta firma koja dođe, strana firma, sigurno će forsirati svoju privredu tj. forsiraće kupovinu telekomunikacione opreme i softvera od proizvođača iz matične zemlje. Veliki broj država još uvek poseduje svoje dominantne telekomunikacione operatore, što govori o tome koliko je telekomunikaciona struktura važna”, kaže Smiljanićeva.

"Meni je jednom prilikom supruga premijera Norveške rekla zašto oni kupuju telekomunikacione operatore drugih zemlja. Zato što oni za sada imaju naftu i gas, ali znaju da će to jednog dana potrošiti i prave zalihe novog prirudnog resursa. Oni na telekomunikacionu infastrukturu gledaju kao na prirodni resurs koji donosi zagarantovane prihode", objašnjava ona.

Ona kaže da nije za prodaju Telekoma i da ne zna razloge prodaje, ali da je sigurna da nisu u pitanju ekonomski razlozi.

Sa druge strane, Jasna Matić podseća da je politika svih vlada od 2000. naovamo da državna preduzeća treba privatizovati jer nisu efikasna. "Kada pogledate poslovne knjige Telekoma vidite da efikasnost postoji samo u delu gde postoji konkurencija, odnosno u delu mobilne telefonije, gde je Telekom morao da investira da bi održao korak", kazala je Matićeva.

"U fiksnoj telefoniji, gde konkurencije nije bilo, Telekom je stagnirao i mi smo danas jedna od dve, tri zemlje u Evropi koja ima fenomen dvojnika. Procentualno imamo najveći broj dvojnika u celoj Evropi. Kada pravimo izveštaj za Evropsku komisiju imamo problem da nađemo izraz za dvojnike koji će razumeti, obično im opisujemo tj. podsetimo ih na filmove iz pedesetih godina kada je taj fenomen bio prisutan”, kaže ministarka Matić.