Objavljene crne prognoze: Sprema se nova kriza?

Ova revidirana procena znatno je nepovoljnija u poređenju sa aprilskim predviđanjima od 24 odsto, a kao glavni pokretači poskupljenja navode se eskalacija sukoba na Bliskom istoku i poremećaji u lancima snabdevanja, prenosi Blic.

U aprilskom izveštaju, Svetska banka prognozirala je da će energenti ove godine poskupeti za 24 odsto. Prema novim prognozama, energenti bi u 2027. godini trebalo da pojeftine za 11,5 odsto, a banka očekuje gotovo isti procentualni pad i u 2028. godini.

Ponuda nafte na najnižem nivou u poslednje četiri decenije

Ponuda nafte trebalo bi ove godine da se smanji za 5,2 odsto, što bi bio najveći pad u poslednje četiri decenije, ako se izuzme recesija iz 2020. godine.

Zbog smanjene proizvodnje nafte, cena sirove nafte Brent trebalo bi kratkoročno da ostane na visokom nivou, uz prosečnu cenu od 92 dolara po barelu ove godine. Cene bi bile još više da se ne očekuje pad potražnje od 2,5 odsto, navode u Svetskoj banci. Potražnja je više opala samo tokom pandemijske 2020. godine i 1980. godine, u periodu naftne krize.

Smanjene isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) trebalo bi, prema procenama Svetske banke, da podignu cene gasa u Evropi za gotovo 60 odsto ove godine. 

 U 2027. godini cene gasa u Evropi trebalo bi da se smanje za osam odsto, uz i dalje ograničeno snabdevanje. Normalizacija tržišta u 2028. godini trebalo bi da dovede do pada cena ovog energenta na Starom kontinentu za gotovo 30 odsto.

Blaži rast cena đubriva 

Prema procenama Svetske banke, đubrivo bi ove godine trebalo da poskupi za 14 odsto, što je upola manje od prognoze iz aprilskog izveštaja.

U 2027. godini cene đubriva trebalo bi da padnu za 12,4 odsto i vrate se na nivo iz 2025. godine. Trend pada trebalo bi da se nastavi i u 2028. godini, kada se očekuje pojeftinjenje od 8,2 odsto.

Cene prehrambenih sirovina trebalo bi ove godine da porastu za nešto više od 10 odsto, a u 2027. za nešto više od sedam odsto.

U nepovoljnijem scenariju, koji podrazumeva izuzetno snažan fenomen El Ninjo, nove poremećaje u isporukama žitarica preko Crnog mora, eskalaciju sukoba na Bliskom istoku i dodatna oštećenja ruske naftne infrastrukture, cene hrane mogle bi da budu 12 odsto više od očekivanih, upozorila je Svetska banka.

Moguća prehrambena kriza

Takav razvoj događaja mogao bi da izazove prehrambenu krizu sličnu onoj s početka 2010-ih, kada je još oko 40 miliona ljudi zapalo u ekstremno siromaštvo, ističu u Svetskoj banci. Prema njihovim procenama, hrana bi u 2028. godini trebalo da pojeftini za 5,2 odsto. 

 Cene nafte, prirodnog gasa, hrane i metala ove godine snažno su porasle zbog niza globalnih šokova, navodi Svetska banka. Situacija bi mogla dodatno da se pogorša ukoliko se sukob na Bliskom istoku intenzivira i šteta na ruskoj naftnoj infrastrukturi bude još veća.

"Rast cena energije i poremećaji u trgovini podstiču inflaciju, ugrožavaju snabdevanje hranom i usporavaju privredni rast", izjavio je zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke Ajhan Kose.

Rast cena hrane ostaje ozbiljan rizik:

•     Prehrambene sirovine ove godine beleže rast od nešto preko 10 odsto.
•     Za 2027. godinu projektovan je dodatni rast cena hrane od oko 7 procenata.
•     Olakšanje bi moglo uslediti u 2028. godini uz prognozirani pad cena od 5,2 odsto.

Rekordan rast cena metala

Metali bi ove godine mogli da poskupe za 25 odsto i dostignu rekordne nivoe. Aluminijum, bakar i kalaj mogli bi da budu skuplji zbog ograničene ponude i povećane potražnje, na koju utiču ulaganja u obnovljive izvore energije, električna vozila i centre za obradu podataka.

Cene plemenitih metala trebalo bi ove godine da porastu za 40 odsto zbog povećane potražnje za sigurnim ulaganjima u uslovima geopolitičke neizvesnosti, dok se naredne godine očekuje njihova stabilizacija.