Biz - B92.net

Mali: "Šoškić u medijskoj ofanzivi, prijaju mu vesti o kandidaturi"

Beograd -- Ministar finansija i potpredsednik SNS Siniša Mali danas je reagovao na intervju nekadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića.

Izvor: B92.net
Podeli
Foto: Ministarstvo finansija
Foto: Ministarstvo finansija

Mali je konstatovao da je "vidljivo da Šoškiću prijaju vesti o kandidaturi, s obzirom na to da je se dodatno aktivirao u opozicionim medijima, gde daje opširne intervjue".

"Na čak šest strana gospodin Šoškić, koji "nije zainteresovan za bavljenje politikom", detaljno analizira našu fiskalnu i monetarnu politiku, i pere se od svojih loših rezultata. Za nekog ko nije zainteresovan za politiku i predstojeće izbore, gospodin Šoškić se prečesto pojavljuje u medijima, i to po pravilu u onim koje kontroliše Dragan Đilas. Po tome vam je jasno da je to čovek koji ne zna za stid i sramotu, pa mu tako nije neprijatno da uprkos svojim lošim rezultatima, govori o njima pravdajući se lošim izgovorima", rekao je Siniša Mali.

On je opovrgao tvrdnje Šoškića o uspešnoj ekonomskoj politici koja je vođena od 2010. do 2012. godine.

"Tvrdnja o uspešno vođenoj ekonomskoj politici u periodu do 2012. godine je krajnje neprimerena imajući u vidu da su visoka i volatilna inflacija i snažna deprecijacija deviznog kursa uticale na opšti privredni ambijent i na životni standard stanovništva. Teza da je deprecijacija kursa od 11% u kratkom vremenskom periodu poželjna i zdrava za ekonomiju jedne zemlje i njene građene, a u uslovima neodgovorno vođene politike javnih finansija, opovrgao je i MMF suspenzijom aranžmana već tokom prve revizije Programa krajem 2011. godine", istakao je ministar finansija.

On je pojasnio šta su to sve navodna dostignuća nekadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije.

"Najvažnija ekonomska dostignuća u periodu od 2010. do 2012. su stagnacija ekonomske aktivnosti, zaoštravanja dužničke krize, visoka i rastuća nezaposlenost, usporavanje kreditne aktivnosti i rast problematičnih kredita u bankarskom sektoru. Nedostajale su strukturne reforme kojima bi se otklonile ključne prepreke privrednom rastu. U oblasti spoljne trgovine zabeleženo je povećanje trgovinskog i posledično tekućeg deficita platnog bilansa sa 6,5% BDP u 2010. na 10,3% BDP u 2011 i 10,9% BDP u 2012. Na tržištu rada zabeležen je nastavak pada zaposlenosti i povećanje stope nezaposlenosti (prema Anketi o radnoj snazi, sa 20,9% u 2010 na 24,9% u 2011. godini i 25,9% u 2012)", naveo je Siniša Mali.

On je dodao da je kao posledica loših odluka došlo i do povlačenja investicija i do stvaranja izuzetno lošeg poslovnog okruženja.

"Fiskalna pozicija Srbije je značajno pogoršana zbog rasta sive ekonomije i njenog uticaja na smanjenje prihoda i zbog značajnog rasta i nepovoljne strukture javne potrošnje što je dovelo do neodrživog povećanja fiskalnog deficita i javnog duga. Visoka, volatilna i dvocifrena inflacija u tom periodu (npr. prosečna inflacija u 2011. godini od 11%) bila je posledica snažne deprecijacije deviznog kursa (pass through efekat). Kao posledica opšte ekonomske klime, imali smo povlačenje dela investicija, rast premije rizika, pad poslovnog i potrošačkog poverenja, urušavanje javnih finansija. Pored krize javnog duga državi je pretila i kriza likvidnosti. Stanje na računima države su se topila, a sredstva kojima se raspolagalo nisu bila dovoljna ni da se pokrije redovna dotacija za penzije, s obzirom na to da je u julu 2012. godine na računima države bilo svega 8,5 milijardi dinara", istakao je Siniša Mali.

Ministar je naveo i da je veoma lako osporiti tvrdnju Šoškića da se jakim dinarom skriva istina o platama i BDP-u.

"Naime, NBS je u prethodnih pet godina bila neto kupac preko četiri milijarde evra deviza i svojim intervencijama je sprečila preterano jačanje dinara, a ne njegovo slabljenje. Lako je zaključiti da bi bez intervencija NBS, devizni kurs bio jači, a ne slabiji. Dakle, dinarski iznos plata i BDP preračunat u evre bi bio veći a ne manji da su izostale intervencije NBS na deviznom tržištu. Kada je reč o stabilnosti deviznog kursa i njegovim efektima na javni dug, strategija dinarizacije je važeće opredeljenje i Vlade i NBS", naveo je ministar finansija.

On je rekao i da o negativnim efektima deviznog kursa na izvoz govori podatak o rastu izvoza i značajno unapređenoj strukturi izvoza.

"Izvoz srpske ekonomije raste po dvocifrenim stopama u prethodnih devet godina, tako je robni izvoz u 2012 iznosio 8,7 milijardi evra, a krajem 2021. će iznositi preko 21 milijardi evra, dakle biće više nego dupliran. To govori da politika deviznog kursa nije bila prepreka u ekspanziji srpskog izvoza, već sastavni element ukupne makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti", naveo je Siniša Mali.

Ministar je naveo i da je zanimljivo što Šoškić govori o tome kako velike zemlje slabe svoje valute da bi podstakle izvoz i rast, a on je uspeo i da oslabi valutu i da dovede do privrednog pada.

"Zvanični podaci su da je za vreme mandata Dejana Šoškića 2010. godine rast BDP-a iznosio 0,7%, zatim 2011. godine 2%, a poslednje 2012. godine - 0,7%. Sa druge strane, mi smo uspeli da u najvećoj ekonomskoj krizi, za ove dve godine, imamo kumulativno najveći rast u Evropi, odmah posle Irske, koja je specifična jer je sedište najvećih multinacionalnih kompanija na svetu. I to jeste činjenica i istina, iako je gospodinu Šoškiću to teško da prihvati."

On je rekao da Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije danas vode odgovoru fiskalnu i monetarnu politiku, što je dovelo do toga da se na pravi način izbori sa krizom.

"I sam gospodin Šoškić je na početku pandemije rekao da je važno da se očuvaju preduzeća i da se sačuva zaposlenost, što je naša država uspešno i postigla, samo što je gospodinu Šokškiću teško da to danas prizna. Mnogo lakše od toga, i politički poželjnije, je da neosnovano kritikuje naše dobre rezultate. Zanimljivo je i da je uporno pričao o tome kako se se povećati udeo javnog duga u BDP-u, te da će biti iznad 60%, a mi danas imamo javni dug od 51,3% BDP-a", rekao je Mali.

On je dodao da je građanima dosta onih koji i bi i ne bi da se bave politikom, ali bi da se bave ekonomijom za svoj račun.

"Građani su u međuvremenu naučili kako može da se vodi ekonomija zemlje, kao i da država može i mora da stoji iza svojih građana. To je politika budućnosti, a ne povratak na staro i opšti lopovluk koji je nekada bio jedina politika. Srbija bez takvih jedino i može da ide napred i da iz godne u godinu postaje bolje i lepše mesto za život", zaključio je Siniša Mali.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.