Traženiji majstori za šišanje ovaca nego vuna

Novi Sad -- Mada nije sezona šišanja ovaca, Miroslav Kazimir ne zna u čiji će tor pre otići, jer pozive od vlasnika stada prima svakodnevno i u ovim zimskim danima.

Izvor: Dnevnik
Podeli
Foto: Shutterstock/Mileniumphoto
Foto: Shutterstock/Mileniumphoto

Nekada se znalo da se ovce šišaju s proleće i da sezona striže traje u maju i junu. Sada su prilike u pogledu uzgoja ovaca drugačije, životinje se šišaju dva puta godišnje, a stada ne idu na ispašu već se tokom cele godine hrane u zatvorenom prostoru.

Kako su se prilike izmenile u pogledu odgoja, tako je i potražnja za ljudima koji šišaju ovce postala veća. Zanimanje je postalo traženo, ali je malo ljudi spremno, a i obučeno, da skida ovcama vunu.

„Za posao treba ljubav prema ovcama“, kaže Miroslav Kazimir za novosadski Dnevnik. „Sada se, umesto običnih makaza, korisiti električna mašinica, pa posao ide brže , a može da bude još i brži uz pravu profesionalnu mašinu za šišanje“, dodaje on.

Mada domaći ovčari imaju puno zamerke kako se država ponaša prema stočarstvu, „berbere“ problemi ne dotiču.

„Posla ima napretek, pa je teško odgovoriti na pozive svih ovčara.Oni to znaju i unapred zovu, pa tako pravim plan da se niko ne odbije“, navodi Kazimir i kaže da ima ekipu od troje-četvoro ljudi, koji sa njim obilaze celu Vojvodinu, pa i šire. Dodaje i da posao nije težak ni zahtevan. U zavisnosti od spretnosti, jedna ovca se može ošišati za dva do pet minuta i zaraditi dva evra. Kazimir priča da je posao zavoleo još kao dečak, jer je u porodici bilo ovaca, pa je uz oca naučio da šiša ovce. Kada je odrastao, bavio se drugim poslom, a od pre dve godine se vratio dečačkoj ljubavi i ozbiljno počeo da se bavi šišanjem ovaca, što mu je sada, kaže, osnovno zanimanje. Od ovog posla može se pristojno živeti, pa priča kako se sprema da kupi i profesionalnu mašinu.

Od vune tepih iz „Proletera”

Sagovornik novosadskog lista pominje da ga u poslu najviše pogađa što se vuna baca. U vreme kada je bio dete, pre nekoliko decenija, od ovce se jelo meso, pilo mleko, a vuna prodavala i štrikale čarape, kape, džemperi… Sada se samo jede meso i to mlado, jagnjetina, a mleko retko ko pije.

„Od jednog šišanja stada ovaca mogao se dobiti tepih u fabrici ’Proleter’ u Zrenjaninu, a sada se samo bela vuna čuva, ali nema otkupljivača, pa tako nema ni cenu. Kilogram vune vredi od 20 do 30 dinara, što nije dovoljno da se plati šišanje jedne ovce“, kaže on.

Po rečima Miroslava Kazimira, domaće ovčarstvo se dobro razvija, jer ima dosta farmi koje imaju po više hiljada grla.

„Najbolja mušterija mi je trgovac iz Bačkog Jarka, koji godišnje po više puta izvozi muške jaganjce za Izrael, pa pre nego što se stado ukrca, na hiljade ovaca treba ošišati“, kaže Kazimir.

Spominje kako je njegova ekipa prošle godine skinula vunu sa 9.000 ovaca, a da će ove, gledajući po pozivima, sigurno ošišati 15.000 ovaca.

„Traženi smo i za nas se pročulo, idemo čak do Batajnice i još dalje od Beograda, jer svega tri do četiri grupe ljudi u Srbiji se još bave ovim poslom“, navodi Kazimir.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 168 idi na stranu