"Rok do 2020, više neće biti rak-rana za Srbe"

Beograd -- Premijerka Ana Brnabić je izjavila da je započeta reforma katastra i da on više neće biti rak-rana za naše građane i privredu.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Foto: Tanjug/Rade Prelić

Direktor RGZ Borko Drašković zahvalio je Vladi Srbije na podršci kadrovskom jačanju ove institucije. "U sredu, 4. aprila, biće raspisan konkurs za prijem 567 novih zaposlenih u RGZ, na osnovu odobrenja vlade. To je istorijski broj koji se zapošljava u državnoj upravi, do sad je najveći broj bio oko 240", rekao je Drašković. On je dodao da RGZ, takođe uz podršku vlade, kroz projekat sa Svetskom bankom, radi i na jačanju infrastrukture, čije su rezultate premijerka i potpredsednica danas mogle da vide.

Ministarka građevine Zorana Mihajlović je najavila da će katastar biti potpuno elektronski do 2020. godine.

Brnabićeva je, nakon obilaska Republičkog geodetskog zavoda zajedno sa ministarkom Mihajlović, rekla da se već nekoliko meseci radi na reformi katastra i da parlament trenutno raspravlja o Zakonu o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Ona je podsetila da je vlada već usvojila predlog izmena Zakona o upisu u katastar i naglasila da je to jedna od najkompleksnijih reformi koja će biti sprovedena.

"Vlada se ne plaši da se uhvati u koštac sa tim", poručila je Brnabićeva i dodala da su se građani čak i decenijama borili sa upisom imovine u katastar i da tome mora doći kraj.

Premijerka je zahvalila Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, RGZ i svim drugim institucijama koje rade na reformi katastra.

Istakla je da je refoma katastra uz reforme u zdravstvu verovatno najznačajnija reforma za građane.

"Jer su to problemi sa kojima su se građani borili decenijama. Želimo da tome dođe kraj, da katastar ne bude pretnja po stabilnost porodičnih finansija, imovine i nekretnina građana, a ujedno i da olakšamo poslovanje privredi", naglasila je Brnabićeva.

Mihajlovićeva je istakla da je cilj da upis imovine ubuduće bude samo na jednom šalteru.

Ona je predstavila reformu katastra koja će skratiti vreme upisa imovine i omogućiti da se čitav posao umesto na šest mesta završi samo na jednom mestu - kod javnog beležnika.

Brnabićeva i Mihajlovićeva su u RGZ-u posetile salu sa serverima koji će se koristiti za elektronski katastar.

Mihajlovićeva je rekla da bi tokom aprila poslanici u skupštini trebalo da raspravljaju o predlogu izmena Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koje bi trebalo da stupe na snagu od 1. jula.

Suština izmena jeste uvođenje beležnika odnosno notara u postupak upisa u katastar nepokretnosti, što će građanima omogućiti da lakše i brže upišu svoju imovinu, objasnila je Mihajlovićeva.

Kako je rekla, građani će tada moći sve da završe samo na jednom mestu - kod notara, koji će da digitalizuje ugovor, elektronski ga overi i da ga šalje po službenoj dužnosti tamo gde je potrebno.

"Sada se prvo u RGZ pribavlja izvod iz katastra. Nakon overe kod javnog beležnika, ponovo se isti ugovor nosi u RGZ, radi upisa, a posle toga u republičku i lokalnu poresku upravu. Reformom katastra i donošenjem novog zakona, građani i investitori čitav posao će završavati na jednom mestu, kod javnog beležnika, a čitav postupak odvijaće se elektronski", rekla je Mihajlovićeva.

Kako je rekla, reforma katastra je nastavak "reforme decenije", uvođenja e-dozvola, koja je zaista bila revolucionarna.

"Verujem da će i ova reforma takođe biti revolucionarna, jer ćemo rešiti problem upisa u katastar, čime će građani dobiti efikasan sistem, kao što sada imaju kad su u pitanju građevinske dozvole, koje se danas dobijaju za nekoliko dana", rekla je Mihajlovićeva.

Ona je novinarima predstavila putanju predmeta koje katastar rešava u drugom stepenu, koja sada traje i do 10 ili 15 godina.

"Sada razni referenti primaju predmet, ulažu se žalbe, pa još ako nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, onda imamo predmete koji se rešavaju godinama. Novim zakonom i reformom katastra, sve će se odvijati u mnogo manje koraka i sa mnogo manje potrošenog vremena", rekla je Mihajlovićtzeva.

Ističe da se čitava reforma radi zbog građana, koji će dobiti efikasan katastar i pravnu sigurnost.

Ona je kao primer navela slučaj izbeglica iz Krajine koji su u Zemunu sagradili kuće, čiji su vlasnici, ali koji nemaju upisane nekretnine jer nisu sprovedene sve procedure u katastru.

"Ako bi danas neko od tih ljudi pokušao da upiše svoju kuću, morao bi da traži odobrenje od ostalih 499 građana na istoj parceli", dodala je ona.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović rekla je da je reforma katastra još jedan korak u pravcu e-uprave u Srbiji.

"Sa papirnih planova, još iz vremena Marije Terezije, prelazimo na elektronski sistem, čime ulazimo u isti rang sa razvijenim evropskim zemljama, ali i sa nekim susedima, koji su prednjačili u ovoj oblasti, kao što je Makedonija. Katastar, koji je bio jedan od najlošije ocenjenih institucija pre sedam godina u našim istraživanjima, danas prednjači u reformi i preti da po uspehu i pretekne elektronske građevinske dozvole", navela je Jovanovićeva.

strana 1 od 259 idi na stranu