Statističarima uz platu i honorar

Beograd -- Na autorske ugovore u Republičkom zavodu za statistiku potrošeno 81,2 miliona dinara, ustanovila Državna revizorska institucija

Izvor: Politika
Podeli

Pojedini činovnici Republičkog zavoda za statistiku (RZS) uživali su privilegije na kojima bi im zavideo ceo javni sektor – od mogućnosti brzog napredovanja do toga da uz platu zarade i honorar za poslove koji su im inače u opisu radnog mesta.

Samo na njihove autorske ugovore potrošeno je 81,2 miliona dinara. Ovo je ustanovila Državna revizorska institucije (DRI) u izveštaju o reviziji finansijskog izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2013.

Sve je počelo kada je Zavod sa svojim službenicima sklopio ugovore za desetak projekata među kojima su, na primer, "Direktna finansijska podrška za usaglašavanje sa Evropskim statističkim sistemom”, "Višekorisnički program statističke saradnje” i drugi. Novac je obezbeđen od stranih donatora UNDP-a, Unicefa, IPA fondovi Evropske unije, Švedske organizacije za međunarodnu saradnju. Bez obzira na to što nije reč o novcu poreskih obveznika revizori smatraju da je prekršen Zakon o autorskim i srodnim pravima, jer su autorski ugovori zaključeni sa zaposlenima za poslove koji su u delokrugu rada RZS.

Miladin Kovačević, v. d. direktora RZS, kaže za "Politiku” da će u predviđenom roku, odnosno tri meseca od objavljivanja izveštaja uputiti zvanični odgovor DRI.

"Pre toga ćemo se sa njima konsultovati oko pitanja načina korišćenja sredstava direktnih, odnosno namenskih donacija EU (programi IPA i drugi) kojima se finansiraju statistički projekti od interesa i za zemlju i za EU, a koje tangiraju nalazi i preporuke DRI. Ovo pitanje je principijelnog karaktera i ima širi kontekst, jer se tiče načina korišćenja donatorskih programa u mnogim oblastima", kaže Kovačević.

On navodi da će uskoro biti ugovarani projekti koji će biti finansirani iz IPA 2 programa, a javljaju se nedoumice i različita tumačenja istovremene primene domaćeg i evropskog regulatornog okvira.

Kovačević, međutim, nije odgovorio na naše pitanje da li je izveštaj revizora bio povod za ostavku bivšeg direktora Dragana Vukmirovića i da li je to Vlada Srbije tražila, kao što se spekuliše. Nije odgovorio ni na čitav spisak zamerki navedenih u izveštaju DRI.

Vukmirović, takođe, nije želeo da za "Politiku” komentariše razloge svoje ostavke, niti zamerke Državne revizorske institucije – a nije da ih nije bilo.

Revizori su, na primer, pronašli da je bivši direktor sa 14 regionalnih koordinatora popisa, odnosno načelnika područnih odeljenja zaključio ugovore o delu. Zaduženje im je bilo da rukovode radom angažovanih lica na poslovima kontrole i terenskog rada na popisu stanovništva i poljoprivrede. Zanimljivo je da su ove naknade u ukupnom iznosu od 8,5 miliona dinara isplaćivane od januara do kraja avgusta 2013. godine, iako su ti popisi do tada već trebalo da budu uveliko završeni. U revizorskom izveštaju se navodi da je popis stanovništva rađen 2011. godine, a poljoprivrede 2012. U ovom slučaju revizori zameraju što je RZS svoje službenike angažovao honorarno za poslove koji su isti ili slični s kojima se ova institucija bavi.

Upada u oči i činjenica da je RZS tokom 2013. za svojih 12 službenika isplatio čak 30,8 miliona dinara naknada za dodatno angažovanje u Birou za popise, odnosno Projektnom timu čiji zadatak je bio da upravljaju popisom stanovništva, poljoprivrede i ekonomije.

Direktoru projektnog tima plaćeno je 150.000, izvršnom direktoru 120.000, članu tima za popis 100.000, a rukovodiocu operativnog štaba 90.000 dinara. Sva tri popisa su objedinjena u projektu "Direktni grant za usklađivanje statističkog sistema Republike Srbije sa Evropskim statističkim sistemom”, koji 80 odsto finansira EU.

DRI se u ovom slučaju poziva na Zakon o državnoj upravi i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika. Kao i na zakone o popisu poljoprivrede i stanovništva koji kažu da RZS organizuje, priprema i sprovodi popis. Revizori upozoravaju da nijednim od tih zakona nije propisano pravo državnih službenika i nameštenika na naknadu za rad u operativnim telima.

Na dušu ove institucije stavlja se što su pojedini zaposleni brzo i lako napredovali "po više osnova za dva ili više platnih razreda ili u više zvanje iako za to nisu ispunjeni uslovi”. Tako je RZS 2013. doneo rešenja o napredovanju 101 zaposlenog, odnosno 22,2 odsto od ukupnog broja zaposlenih državnih službenika, a po Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika moglo je da ih napreduje 91.

U izveštaju je opisan slučaj službenika koji od višeg tehničara, koji u međuvremenu završava Ekonomski fakultet napreduje do mlađeg savetnika, bez konkursa. Ubrzo stiže do samostalnog savetnika 2010. iako ne ispunjava uslove u pogledu staža. Nastavio je da napreduje za još četiri platna razreda i 2012. dogurao do referenta u odseku za saradnju sa međunarodnim organizacijama – a pravilo je da službenik može napredovati svake dve godine po najviše dva platna razreda.

Osim ovoga RZS je bez konkursa angažovao i isplatio gotovo osam miliona dinara na osnovu zaključenih ugovora o delu za kurire, čistačice, arhivare i majstore, a sve zaposlene je počastio da im troškovi odlaska i dolaska sa posla budu plaćeni dok su na godišnjem odmoru.

strana 1 od 372 idi na stranu