I crni hleb je beli, samo ofarban

A cigarete umesto 70 sadrže sedam odsto duvana.

Crni hleb koji nam poturaju proizvođači, a za koji je Press eksperimentom utvrdio da je samo ofarban beli, jedna je u nizu namirnica kojima su potrošači dovedeni u zabludu.

Slična situacija je i sa smeđim šećerom, a pijemo i kafu punu ječma, vodom razblažene sokove i mleko... Mlinari i tehnolozi, potvrđuju da se u Srbiji crni hleb pravi od belog, eventualno polubelog brašna, a zatim boji veštačkom ili prirodnom bojom dobijenom od slada. Zato uglas pozivaju Ministarstvo poljoprivrede i trgovine da propiše da pekari obavezno na deklaracijama navode sve sastojke hleba.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović naglašava da se pravi crni hleb pravi od brašna tip 1.100.

“On se ne proizvodi u Srbiji. Evo, dajem javni oglas pa nek se javi mlin neki od 250-300 mlinova u Srbiji, koji pravi to brašno. Crni hleb je varijacija belog i polubelog, i veštačke boje ili prženog raža ili ječma”, kaže on.

Direktor Udruženja mlinara i pekara „Žito-Vojvodina" Simo Matić smatra da pekari ovakvom načinu proizvodnje crnog hleba pribegavaju jer im je jeftinije.

“Sa belim brašnom dobija se bolja zapremina i izgled. Još kada se ofarba, postiže se vizuelni efekat. Nije problem što se u hleb ubacuju određene boje. To nije protiv zakona već što na deklaracijama ne piše šta sve taj hleb sadrži”, priča Matić.

On kaže da nomenklature brašna (tip 400, 500 i 850), što su veće, znači da je ono tamnije.

“Te cifre govore i koliko minerala ima u brašnu. Postoji i tip 1.100 koji je van klase. Ono je potpuno crno i „mračno" i od njega bi, zapravo, trebalo da se pravi crni hleb. Kod nas ima više od 100 vrsta specijalnih hlebova, što od raži, sa pšenicom, klicom, krompirom... Regularno je, samim tim, i da na tržištu ima brašna tip 1.100, ali se pekarima ne isplati da se tim bakću”, kaže on.

Naučni saradnik novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije Đorđe Psodorov objašnjava da potrošači po zapremini mogu da prepoznaju da li je crni hleb pravi ili ne.

“Proteini koji se nalaze u njemu manje bubre, testo samim tim manje raste. Može se pojesti jedno ili maksimalno dva parčeta jer organizam nije u stanju da svari celulozu koju on sadrži”, objašnjava Psodorov. Pekari sa istom namerom koriste i slad.

“Dovoljno je 1-1,5 odsto slada da bi se dobila tamnosmeđa boja. Nekada su postojale klasifikacije pa se tip 400 koristio za peciva i kolače, tip 600 za beli hleb, 800 za polubeli, a 1.100 za crni. To je promenjeno 70-ih godina kada su izbačeni 800 i 1.100 pa danas postoje brašna tipa 400, 500 i 850. Sada kada odete u mlin i tražite crno, dobijete tip 850 od kojeg može samo da se dobije polubeli hleb”, priča Psodrov koji naglašava da bi nadležno ministarstvo moralo da natera proizvođače da stavljaju deklaraciju na ovu namirnicu:

“Inspekcija bi mogla da proveri proizvođačke specifikacije. Mi smo sirota zemlja u kojoj se hleb još prodaje bez ambalaže. Na zapadu je logično da se on pakuje i da na ambalaži piše koji su mu sastojci. Ne sme da se dozvoli da potrošač, koji radi zdravlja jede crni hleb zbog minerala, vitamina, vlakana, kako mu je rekao lekar, zdravlje još i ugrozi”, dodaje on.

Poput hleba, podugačak je spisak i sa ostalim prehrambenim namirnicama.

Prema Papovićevim rečima, umesto robuse i brazilske, kafa sadrži ječam.

“Slovenci su se obogatili na aromi koju uvozimo za proizvodnju rakije. Pored toliko šljiva mi uvozimo aromu. A cigarete, umesto 70, sadrže samo sedam odsto duvana. Sve ostalo su dodaci, arome...”, kaže Papović.